1
Uvek je teško preuzeti reprezentaciju sa velikim ambicijama i još je teže preuzeti vaterpolo reprezentaciju Srbije koja je tokom decenija uspeha navikla navijače na stalna zlata. A verovatno je najteže uskočiti u "velike cipele" Dejana Savića i sve što je ostavio iza sebe.
Srpskom vaterpolu je bila potrebna šok terapija, a bolja od neopozive ostavke nije mogla da bude sprovedena.
Dejan Savić je dao sve od sebe tokom 10 godina rada sa najboljim igračima Srbije, a iza sebe je ostavio briljantne uspehe. Verovatno nijedan trener početnik nije imao takve rezultate, u bilo kom sportu.
PROČITAJTE JOŠ
Savić je 2012. godine postao selektor vaterpolista i prvi je selektor koji je doneo dva uzastopna zlata Srbiji na Olimpijskim igrama (2016. i 2021. godine).
Na Svetskom šampionatu 2015. godine je Srbija osvojila zlato, osvojila je šest trofeja u Svetskoj ligi (2013 – 2017 i 2019. godine), te tri titule prvaka Evrope (2014, 2016. i 2018. godine).
Uspeo je sa srpskim timom da osvoji četiri najveća takmičenja u vaterpolu od avgusta 2015. do 2016. godine (olimpijski, svetski i evropski šampion uz trofej u Svetskoj ligi) što se nikada nije desilo ni pre ni posle toga.
Ozbiljan je to zadatak za blio koga ko bude seo na klupu Srbije, a trenutno se najviše šansi daje Vladimiru Vujasinoviću i Dejanu Udovičiću. Prvi je slobodan, drugi je selektor SAD.
Čuveni vaterpolista Partizana, Crvene zvezde, Primorja, Barselone i Pro Reka je godinama unazad projektovan za naslednika Savića. Praktično je bilo dogovoreno da preuzme reprezentaciju posle Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine, ali kada je koronavirus pomerio takmičenje promenjena je i odluka. Savić je tako ostao još godinu dana, a onda je poručio da će praviti i tim za Pariz.
Verovatno nisu želeli u Savezu da rizikuju da „potroše“ Vujasinovića koji bi imao užasno težak zadatak za tri takmičenja u samo dva meseca tokom 2022. godine. U slučaju iole lošijih rezultata tražila bi se njegova smena, dok se u autoritet Savića nikada nije sumnjalo.
Ipak, kao dugogdišnji pomoćnik u reprezentaciji, kao legenda igre, Vujasinović bi trebalo da bude pravi izbor. Do janura tekuće godine bio je trener Novog Beograda kada je kao i Savić podneo neopozivu ostavku.
„Iskreno se nadam se da će ova moja ostavka uspeti da ih sve protrese i probudi iz stanja u koje su upali i iz kog im od srca želim, da što pre izađu“, rekao je tada Vujasinović. Vodio je i Partizan od 2013. godine, osvojio je dva domaća prvenstva i dva puta stigao do polufinala Lige šampiona. Partizan je tada bio najmlađi tim takmičenja. Od 2016. do 2018. godine je radio u Pro Reku, a od 2019. je bio u Novom Beogradu.
Kao vrlo ozbiljan kandidat u igri je i Dejan Udovičić, selektor SAD, ali bi poziv Srbije mogao da ga vrati na klupu „delfina“, na kojoj je bio od 2006. do 2012. godine.
Kratko je bio trener Radničkog iz Kragujevca, dok je od 2013. u Americi i sa tamošnjom reprezentacijom gradio je sistem i beležio uspehe.
Pominju se još i imena Igora Milanovića koji je takođe ove sezone radio u Novom Beogradu, a onda je ta epizoda neslavno završena.
Milanović je tri puta osvojio prvenstvo Srbije sa Partizanom, bio je dva puta šampion Evrolige (jednom sa Partizanom i jednom sa Pro Rekom), Došao je i do duple krune u Italiji sa Pro Rekom u sezoni 2014/2015, a sa Partizanom ima i dve Evrointer lige.
Mogao bi šansu možda da dobije i Uroš Stevanović, jedan od najperspektivnijih trenera Srbije. Od 2013. godine je prvi trener Radničkog iz Kragujevca. U ovom klubu je osvojio dva puta Kup Srbije, Regionalnu ligu i Regionalnu A2 ligu, Prvu B i Prvu A ligu.
Sa Partizanom je tri puta bio prvak države i osvojio je tri Kupa. Od 2006. godine je počeo da radi u reprezentativnim selekcijama, najpre kao pomoćnik u mlađim selekcijama. Od 2018. je selektor juniorske reprezentacije, neko ko je godinama bio uz Savića i ne bi bilo veliko iznenađenje da sedne na klupu „delfina“.
BONUS VIDEO Savić iznenadio sve: Agonija završena, odluka da Mandić ne igra nije moja
