Priča o Džimu, jednom od najboljih sportista srpskog porekla

Ostalo 04. apr. 202117:30 > 18:39
Podeli:
Džim Mandić
Džim Mandić. Foto: Youtube/themiamidolphinsteam

Kada se spomenu Srbi koji su obeležili istoriju američkog sporta, prva imena koja padnu na pamet su Predrag Stojaković i Vlade Divac. Nešto bolji poznavaoci dešavanja na sportskim borilištima će se setiti i "Pistol" Pita Maravića, ali je izuzetno mali broj ljubitelja sporta u Srbiji kojima će kroz glavu proći momak koji je bio deo ekipe koja je ostvarila verovatno najveći podvig u istoriji američkog sporta, Džim Mandić.

Datum je bio 14. januar 2000. godine, a navijači Majamija su se sjatili u obližnji Džeksonvil kako bi gledali svoje Dolfinse protiv Džeguarsa u okviru divizijske runde plej-ofa. Njih oko 60 okupilo se u jednom restoranu dan pred susret, a među prisutnima bio je i jedan koji je došao iz Konetikata, po imenu Rob Gracijano:

PROČITAJTE JOŠ...

„Sedeli smo veče pre utakmice i pričali, kada je odjednom čitav lokal počeo da govori „Evo ga Med Dog“. Primetio sam čoveka sa nezapaljenom cigarom u ustima kako je došao do šanka. Video je da je većina ljudi u obeležjima Majamija, a nekoliko minuta kasnije pred svima nama se stvorilo po pivo. Nakon oko pola sata, sada već dovoljno blizu njemu, čuo sam kako pita konobaricu koliko je viski „Džek Denijels“. Kada mu je rekla, izvadio je oko 400 dolara, stavio na šank, namignuo joj, nazdravio sa svima nama pobedi „riba“ (nadimak Majamija) okrenuo se i otišao. Pitao sam je ko je, ona mi je rekla da je to legendarni „tajt end“ Džim Mandić.

Posle desetak godina naišao sam na njegov i-mejl na internet stranici jednog radija i pomislio „zašto da ne?“, pa sam mu poslao poruku, ne očekujući bilo kakav odgovor. Samo dan kasnije iznenadila me je povratna poruka u kojoj je napisao da se seća svega kao da je juče bilo“, otkrio je Gracijano.

Ta utakmica nije ostala u lepom sećanju, s obzirom na to da se čuveni Den Marino oprostio porazom 62:7 od Džeksonvila, ali je Džim „Med Dog“ Mandić zacementirao mesto kao jedan od omiljenih likova u istoriji sporta na Floridi.

A kako je sve počelo?

Prema informacijama sa sajtova za istraživanje porekla u SAD, poslednje godine Prvog svetskog rata u gradiću Kajahoga Fols, koji se nalazi na oko 35 kilometara od Klivlenda, prestonice Ohaja, u porodici Koste Mandića, mladića poreklom iz Trebinja, i Meri Lovrecović rođen je sin Emil Mandić, srednjeg imena Milan.

Emil je veći deo života proveo u Ohaju, iz Kajahoga Folsa se preselio u Solon, gde je otvorio i pab. Jedno od najpoznatijih mesta sredinom 20. veka u ovom gradu, veliku pomoć Emil je imao u sinu Džejmsu Majklu Mandiću, rođenom 30. jula 1948. godine, kog su skraćeno prijatelji počeli da zovu Džim.

Tokom školovanja u lokalnoj srednjoh školi Solon Haj, Mandić je bio apsolutna zvezda u velikom broju sportova, i to ne samo u američkom fudbalu. Mandić je 1966. postavio rekorde ove srednje škole u bacanju diska i kugle, i ti rekordi su stajali sve do 2011, kada se pojavila tadašnja mlada nada američke atletike Ej Džej Hiks.

PROČITAJTE JOŠ...

Ipak, u dresu Kometa Mandić je posebno „odskočio“, postao deo „ol amerikan“ i „ol Ohajo“ tima, pa je usledila prava navala pozivnih pisama od strane univerziteta širom Amerike. Izbor je pao na Mičigen Vulverinse. U ekipi koju je predvodio trener Bo Šembečler Mandić je na poziciji „tajt enda“ postao drugi najbolji hvatač u istoriji ovog tima iza čuvenog Džeka Klensija (132), a tih 118 hvatanja Mandiću su doneli ne samo izbore u gotovo svim mogućim timovima, od Big 10 konferencije preko najboljeg tima Mičigena, do mesta u idealnoj postavi čitavog NCAA 1969. godine, već i zacementirali mesto u istoriji, pošto je 1994. primljen u Hol časti Mičigen univerziteta, dok je deceniju kasnije uvršten u Kuću slavnih koledž fudbala.

Prirodno, usledio je korak dalje i izlazak na draft 1970. godine. Tada je draft imao čak 17 rundi, odabrano je ukupno 442 igrača, a Mandić je selektovan od strane Majami Dolfinsa kao treći pik druge runde, ukupno 29. igrač koji je te godine pronašao svoj tim.

Ono što je Majamiju bilo potrebno, to je i dobio – pre svega snažnog momka koji će pomoći u sprečavanju protivničke defanzive da dođe do kvoterbeka, ali i igrača koji će predstavljati legitimnu metu u napadu.

Prvi tačdaun stigao je već druge nedelje protiv Hjustona, za drugi je sačekao nešto preko godinu dana do meča sa Bafalo Bilsima, da bi 1972. postao legitimna meta i jedan od važnijih šrafova u napadu. Te godine je tri puta uhvatio loptu za tačdaun, i to sva tri od različitih kvoterbekova (Bob Gris, Džim Del Gajco i Džim Morel), da bi u svom drugom Superboulu (prvi je Majami godinu dana ranije izgubio od Dalasa) protiv Vašingtona imao jedno hvatanje za 19 jardi u akciji u kojoj je postignut drugi tačdaun na meču i doprineo pobedi od 14:7, a Majami je te godine postao jedini tim u istoriji američkog sporta koji je šampionsku titulu osvojio bez ijednog poraza, čime su zaslužiili naziv „Nepobedivi“.

Mandić je bio deo Majamijeve postave koja je i godinu dana kasnije osvojila titulu pobedom nad Minesotom 24:7, i ponovo je Mandić bio deo dve akcije koje su donele 14 poena i utabale put ka tituli, a momak srpskog porekla je Superboul VIII završio sa 21 uhvaćenom jardom. Ujedno, 1973. je uhvatio i svoj prvi tačdaun u plej-ofu, u pobedi nad Sinsinatijem 34:16.

Karijeru je završio 1978. godine kao član Pitsburg Stilersa, i to pobedom u Superboulu nad Dalas Kaubojsima. Nije igrao, ali jeste bio deo tima koji je osvojio Lombardijev trofej, pa je uz njegovo ime upisano i da je u tri navrata osvojio Superboul, a od strane Dolfinsa je uvršten među 50 najboljih igrača u istoriji tima.

Po završetku karijere Mandić je sredinom devedesetih godina prošlog veka postao komentator utakmica Majami Dolfinsa. Njegova uzrečica „All right Miami“ je i dan danas jedna od onih koje navijači Dolfinsa rado citiraju.

Preminuo je 26. aprila 2011. godine u Majami Hilsu.

O tragu koji je Mandić ostavio u ekipama za koje je nastupao govori nekoliko činjenica. Ekipa Solon Kometsa, za koju je nastupao u srednjoj školi, predala je njegovoj porodici dres ovog tima sa Mandićevim imenom dok su igrači nastupali sa nalepnicama posvećenim „Med Dogu“ na zaštitnim kacigama.

Navijači Mičigena i danas dan o svom nekadašnjem kapitenu pričaju sa podjednakim žarom kao i pre pet decenija.

Za to vreme su Majami Dolfinsi njegovo ime uvrstili u takozvani „Prsten časti“, krug koji se nalazi u blizini „Hard Rok“ stadiona, a u kom su zauvek upisana sva imena ljudi koji su svojim delima ostavili neizbrisiv trag na istoriju ovog tima, ali i američkog sporta.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram