Foto: Goodshotant

Američki fudbal u Srbiji ne spada među popularnije sportove, pa iz tog razloga ime Ilije Krajnovića ne znači mnogo. Ipak, ovaj mladi momak iz Zrenjanina je prava zvezda u usponu i okarakterisan je kao igrač koji bi u bliskoj budućnosti veoma lako mogao da se nađe u NFL šampionatu.

PROČITAJTE JOŠ

O njemu za sada postoje samo reči hvale, dok među skautima vlada uverenje da bi, da je odrastao u SAD i počeo ranije da se bavi američkim fudbalom, bio smatran jednim od najvećih talenata u zemlji.

Ovako, ostaje nam da sačekamo i vidimo da li će to uspeti da pretoči na teren. Ono što je sigurno jeste da Srbija, od dolaska Nikole Jokića u NBA, nije imala mladog sportistu o kom se sa ovolikim ushićenjem priča i piše.

S obzirom na to da je za veoma kratak period prešao put od rodnog grada do jednog od najvećih koledža u Americi, kao i pohvale koje svakodnevno dobija i ogroman talenat koji poseduje bili su dovoljan razlog da porazgovaramo sa njim.

Kako si iz Zrenjanina stigao do Floride?

„Ja sam krenuo u Kleku, odigrao sam za Vitezove seniorsku sezonu, nakon čega smo mi juniori iz Kleka dobili poziv da odemo u Banat Bulse, da napravimo juniorsku ekipu. Odigrali smo tu juniorsku sezonu. Nakon toga sam dobio poziv za kamp u Berlinu. Prvi, održan u oktobru, sam morao da preskočim, ali sam sve vreme bio u kontaktu sa Brendanom Kolijerom, koji me je pozvao na četvorodnevni kamp u decembru, na koji sam i otišao.“

Kako je dalje tekla priča, na samom kampu i posle njega?

„Tamo je bilo super, on mi je rekao da sam veliki potencijal, i da ću sigurno otići u Ameriku. Prošlo je nekih nedelju i po dana, nakon čega me je zvao i rekao mi da mi je pronašao najbolju srednju školu u Americi, IMG akademiju, koja važi za najbolju srednju školu kada je sport u pitanju.“

Ubrzo posle toga saradnja je ozvaničena, kakvi su bili prvi utisci?

„Drugi svet jednostavno. Ma, ne može da se poredi situacija ovde i tamo. Jeste to njihov nacionalni sport, ali ne može da se poredi. Zato i jesu male šanse da neko direktno odavde ode u NFL. Recimo, taj Brendon i agencija preko koje sam ja otišao, on ide preko čitave Evrope, bio je u Švajcarskoj, Švedskoj, Poljskoj, plan mu je da napravi kamp i u Srbiji. Šanse da se direktno odavde ode tamo su baš male, ali sad postoje i te organizacije koje vas praktično stave na mapu i dosta olakšavaju put.“

Foto: Goodshotant

Kako je jedan dečak iz Zrenjanina doneo odluku da se, umesto, na primer, domaćeg fudbala, košarke ili nekog sličnog sporta odluči baš za sport koji veoma mali broj ljudi razume?

„Ja sam počeo kao odbojkaš. Trenirao sam sve i svašta, ali sam odbojku najviše i voleo, i to sam najduže trenirao. Situacija u klubu je počela da se raspada, trener nije hteo da nas vodi na takmičenja jer su igrači iz prvog tima, srednjoškolci, otišli iz kluba, a on kao nije hteo da idemo tamo da se blamiramo, mada smo mi hteli da igramo. Meni je u tom momentu stariji brat rekao da dođem na trening, pošto me je već neko vreme zajedno sa saigračima iz Kleka nagovarao da im se priključim. Mene to nije zanimalo dok nije nastao problem u odbojkaškom klubu. Otišao sam na trening, video da je nasilan sport, a ja sam po prirodi agresivan, tako da… Otišao sam, video da se oni tamo udaraju glavama i da je čisto nasilje, bio sam u fazonu ‘Vau’. Taj zvuk zaštitne opreme koji se čuje prilikom sudara mi je bio super i rekao sam da hoću i ja. Otišao sam na trening, polako počeo da učim. Tako je počelo.“

Projektovan si za igrača koji bi mogao da bude pravo otkrovenje u ofanzivnoj liniji, na mestu tekla. Kako si došao do toga?

„U Kleku sam krenuo kao igrač defanzivne linije, a kada sam prešao u Bulse počeo sam da igram i u napadu, ofanzivnog linijaša. Bukvalno sam stalno menjao pozicije, igrao sam ceo napad, odbranu, pa jednu akciju napad i obrnuto. Ključan je bilo znanje. Kad sam počeo da igram u Kleku, meni su objasnili tako što su me pitali da li vidim čoveka ispred sebe. Kada sam rekao da ga vidim, rekli su mi da je moj zadatak da „idem i da ga ubijem“. Naravno, tek sam tada počeo da igram, nisam znao kako i šta, sve dok nisam stigao u Banat, a trener Bulsa Bojan Kovačević počeo da nam objašnjava. Tako sam i shvatio da poenta igre nije da idemo da se bijemo i udaramo kacigama, već veoma, veoma lep sport, što ljudi ovde ne razumeju. Inače, ko god bi seo da nauči i pružio mu šansu, shvatio bi da je ovaj sport jedan od najzanimljivijih.“

Igraš na poziciji tekla, što je jedna od najodgovornijih pozicija u čitavom sportu. Na kojoj strani si, levoj ili desnoj?

„Trenutno igram desnog tekla, mada su mi rekli da će me tokom godina pripremati za poziciju levog tekla. U početku ću biti startni desni tekl na koledžu, ali ću odmah početi da radim i na pripremama za levog tekla. Inače, to me je i iznenadilo, da još nisam ni došao, a već me planiraju za startera.“

Šta je ofanzivni tekl?

Igrač ofanzivne linije koji ima zadatak da sačuva kvoterbeka od obaranja i što više produži akciju. Ova pozicija je postala posebno važna nakon 1985. godine, kada je tešku povredu doživeo Džo Taisman, kvoterbek Vašingtona, a pozicija levog tekla postala najplaćenija u ligi, s obzirom na to da čuva kvoterbeka sa strane koju najvažniji igrač ne vidi.

Da li je to uticalo na tvoje shvatanje igre i same pozicije?

„Rekoh već, mislio sam da je poenta u tuči, i zato mi je bilo zanimljivije da u početku igram odbranu, jer se tamo svi udaraju, dokazuju. A onda kad malo naučiš, shvatiš da je bolje da igraš ofanzivnu liniju i doprinosiš timu, u smislu da čuvaš kvoterbeka i ostalo.“

Da li si već radio sa nekim skautom iz NFL?

„IMG akademija je najpoznatija sportska akademija u SAD i stalno dolaze treneri sa koledža, igrači koje je IMG odškolovao, a koji su otišli u NFL. Recimo, upoznao sam prošlogodišnjeg pika, centra Cezara Ruiza, koji je bio na akademiji, odakle je otišao u Mičigen Vulverinse, da bi potom bio draftovan od strane Nju Orleans Sejntsa. Upoznali smo ih još, ali on je baš ostao u sećanju, kao 24. pik prve runde.“

Koliko ti sav taj put koji si prešao za samo godinu dana izgleda neverovatno? Kako sve to izgleda tebi iz ove perspektive?

„Meni izgleda neverovatno. Kad pogledam tu prošlost, nekako, ne mogu… Ne znam pravu reč da iskoristim. Baš sam razmišljao o svemu jedno veče koliko je svaki trening bio težak, i kako sam mrzeo svaki sekund treninga, kao i svi. Mi smo osvojili to prvenstvo, šampioni smo Amerike, i taj osećaj ponosa nakon svega, nakon treninga, da smo uradili nešto dobro, isplati se. To nas je guralo, posle svake utakmice imaš osećaj da je vredelo raditi na tih +40. Kad je počeo koronavirus, ja sam od marta do juna bio sam na kampusu, i meni je trener dolazio svakog dana. I svakog dana smo radili. Trener i ja, sami, jedan na jedan. I kad sam video koliko me je to promenilo, kada je krenula sezona bio sam ponosan sam na sebe. Iako je bilo teško, bilo je vredno. Mada, ja i dalje učim, i dalje shvatam igru, ali to je bitno, sav taj napredak, da ne promeni osobu, kao što je neke menjao.“

Iz Zrenjanina si otišao u Brejdenton, gde lokalni stanovnici timove vole do fanatizma. Koliko je bilo drugačije sve kada si se vratio u Srbiju?

„Jeste da je drugačije i sve to, ali osećao sam se isto. Malo je bilo neobično, da, ali osećao sam se isto. Znam da ljudi ovde ne znaju toliko o tom sportu, ali mi se ipak javljaju, i prepoznaju me, nakon svih vesti i svega.“

Reci nam za kraj, kako ti zamišljaš sve to? Koledž, sve ono što sledi?

„IMG je tako zamišljen da te odmah priprema za koledž, tako da tamo odeš pripremljen. Ustajanje rano, treninzi… Navikao sam na sve. Što se tiče očekivanja, pa, na koledžu sam, imam svu slobodu. Odrastao sam čovek. U Bostonu ću živeti narednih par godina, i znam otprilike šta da očekujem, ali verujem da će me nešto iznenaditi, možda malo i promeniti… Ali sve znam kako će se odvijati“, zaključio je Krajnović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare