Željko se jednom opekao, sad pravi potpuno drugačiji Partizan

Priča koja je počela povratkom Željka Obradovića doživela je neočekivanu kulminaciju u povratničkoj sezoni u Evroligi, kada su crno-beli praktično igrali na jednu loptu i spletom nesrećnih okolnosti ostali bez Fajnal fora.

Kada se očekivalo da na talasu te euforije ekipa ode korak dalje, usledio je fijasko u nedavno završenoj sezoni bez trofeja i plej-ofa Evrolige, a navijači su na kraju balade razočarani tražili da se ekipa rasformira.

Taj put ljubavi i mržnje najbolje je na svojoj koži osetio bivši kapiten Kevin Panter, koji je od heroja postao najveći problem za prosečnog partizanovca. Ono što je najvažnije, deluje da je Željko Obradović dobro naučio lekciju, a prva pojačanja za novu sezonu najavljuju potpuno drugačiji koncept ekipe.

Najveća zamerka prošlogodišnjem timu bila je nedostatak borbenosti i karaktera, i osećaj da je ekipa premekana i fizički i mentalno. Frenk Kaminski i Pi Džej Doužer kao glavna pojačanja bili su sinoinim za takvu igru, a nisu čvrstinom preterano doprineli ni ostali sa izuzetkom Mateuša Ponitke, Alekse Avramovića i prgavog Džejmsa Nanelija.

Odlazak Matijasa Lesora i Dante Egzuma je promenio krvnu sliku ekipe, pa je ovoga puta Partizan krenuo drugim putem u sklapanje rostera. Prva tri pojačanja oličenje su fajterskog pristupa igri na obe strane parketa.

Vanja Marinković kao dete kluba razume sve što crno-beli dres nosi, a tokom boravka u Valensiji i Baksoniji se profilisao kao odličan igrač u oba pravca. Sjajan šuter pre svega, zahvalan jer ne troši lopte po svaku cenu i odlično funkcioniše u sistemu, a defanzivno je postao jedan od boljih igrača na toj poziciji, uvek u pravom stavu.

Ife Lundberg je dobro poznat navijačima Partizana nakon pogođenog teškog šuta za pobedu Virtusa protiv crno-belih u Bolonji i generalno sjajne partije. Nije elitni strelac, ali je vrlo racionalan napadač sa dobrim šutom za tri poena i kvalitetnim prodorom koji voli da završi sa poludistance. Radi se i o beku koji igra kvalitetnu odbranu i veliki je borac, što je pokazao kod Luke Bankija i ne libi se da igra u "kost", a ne boji se neizvesnih završnica.

Frenk Nilikina izabran je kao osmi pik na draftu od strane Njujork Niksa, u kojima je proveo četiri godine. Nilikina se profilisao kao elitni defanzivac čak i na NBA nivou, zbog čega je uspeo da ostane sedam sezona u ligi uprkos napadačkim manama.

Nilikina je problematičan u šutu za tri poena koji mu je dosta varirao iako u karijeri ima solidnih 32 odsto, ali je u padu poslednje dve godine kada mu je i uloga prvo u Dalasu, a potom i ove sezone u Šarlotu, gde je odigrao samo pet mečeva, značajno smanjena.

Ipak, njegovi kvaliteti su pre svega organizacija, gde dobro kontroliše igru iako nije elitni dodavač, voli više da ide na prodor gde solidno koristi duge ruke, a voli i igru u tranziciji.

Nilikina koji je bio fizički moćan i za NBA standarde bi u Evropi mogao da pravi veliku razliku, a Obradović je i Egzumu uspeo da podigne procenat šuta za tri poena do nivoa da ne smeju da ga ostavljaju samog, pa je to koristio za prodore. Iako nema taj napadački potencijal, Partizan bi u trećem pojačanju mogao da dobije rasnog defanzivca koji u dobrom sistemu kakav je Žocov može da bude optimalno iskorišćen i prema napred.

Deluje iz ove perspektive da Partizan slaže bitno drugačiji roster od prošlosezonskog i potvrda toga bi trebalo da dođe kada se budu kompletirale i ostale pozicije.

BONUS VIDEO