Zašto Jokić i Denver imaju bar pet razloga da veruju u novu titulu

Najbolji košarkaši planete okupljaju se od 25. oktobra i počinju posle četiri meseca pauze put ka novom šampionskom prstenu koji bi svako da stavi na ruku pre nego burmu.Ako pitate profesionalnog košarkaša kome je san da zaigra u NBA ligi koji bi pre birao, pitanje je koliko bi njih biralo prsten koji vodi na "ludi kamen".Nova NBA sezona je iza ćoška, manje-više svi u Somboru i van njega u Srbiji znaju da titulu brani Nikola Jokić sa svojim Denver Nagetsima.Malo manje ljudi zna da je na putu do titule Denver u plej-ofu dve utakmice izgubio jedino od Finiks Sansa, koji su ove godine jači za Bredlija Bila i Jusufa Nurkića, između ostalih promena u rosteru.Minesoti je u prvoj rundi protiv Denvera jedinu pobedu doneo Entoni Edvards, Lejkersi u finalu zapada nisu uspeli da pobede nijednom, a Majami je jedini meč u velikom finalu dobio zato što je imao raspoloženi trio Gejba Vinsenta, Bema Adebaja i Džiija Batlera uz džoker ulogu Dankana Robinsona.Četiri meseca kasnije svako je dodao, štimovao i menjao ponešto da bi izazvao ovu i ovakvu ekipu Denvera koju je napustio Brus Braun kao bitan šraf iz rezervne postave ekipe.Napustio ju je i Džef Grin, ali je većina igrača okosnica ostala na okupu. Kada je reč o drugima, Dejm Lilard je napokon napustio pusti Oregon i Portland u kom bi mogao da osvoji prsten samo na vašaru i došao je kod Janisa u Milvoki.Bil je pojačao već jake Sanse, Džru Holidej je otišao u Boston kao i Kristaps Porzingis, dok su Robert Vilijams i Malkolm Brogdon završili u Blejzersima, kojima je stigao i Deandre Ejton. Kris Pol je pojačao Golden Stejt, Džordan Pul je otišao u Vašington, a Markus Smart u Memfis Grizlis.

Razna pretumbavanja uvek vode polemikama ko ima najveće šanse za titulu, dok se kladionice i prognostičari utrkuju sa svojim procenama.Denveru nisu verovali ni prošle sezone, ne veruju ni sada i ne svrstavaju Nagetse na prvo mesto favorita.A trebalo bi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su šampioni. Jedino oko čega se uglavnom američki analitičari ne spore je status Nikole Jokića kao najboljeg košarkaša NBA lige.I to je otprilike to. Kao da zaboravljaju da on ima svoju produženu ruku na parketu u Džamalu Mareju. Zajedno čine prvi od pet razloga zašto bi trebalo svrstavati Denver u sam vrh ekipa koje se nadaju odbrani titule.Tandem Jokić - Marej igra zajedno punih sedam godina i tokom tih godina je bilo uspona i padova u kvalitetu njihove saradnje i kvantitetu zajedničkih utakmica.Jokić je prvo imao problema s kilažom, pa onda sa tehničkim greškama i temperamentom i kad je malo zaradio sebi kredita u NBA ligi, te stvari su bar malo počele da se ublažavaju.Marej je, s druge strane, imao problema s nekonstantnošću i povredama, u jednom trenutku i sa egom jer je često hteo da bude junak na parketu i onda kad se uklopio u ulogu, stvari su krenule kao podmazane.Ovaj tandem je prošle sezone zajedno imao 56,1 poen na svakoj utakmici u doigravanju. Imali su zajedno i 16,6 asistencija, uz visoke procente šuta iz igre, što dovoljno govori o tome kako su se izbrusili.

Janis i Lilard recimo jesu klase od igrača, ali nisu igrali zajedno. Buker i Durent su više solisti i kad ih šut krene, ne može niko da ih zaustavi.Međutim, nema tu toliko timske komponente i podređenosti kao što ima kod Jokića i Mareja. Zato ova dvojica mogu da budu toliko opasna.Drugi razlog su rukiji koje su Nagetsi birali. Pre svih Džulijan Stroter koji je bio dvocifren u skoro svim utakmicama predsezone.Ozbiljno se nametnuo Majklu Melounu u mečevima u kojima su Nagetsi pobedili tri i izgubili dva meča u predsezoni, jer je dvaput prebacivao i 20 poena i bio je najbolji strelac svog tima.Tačno da tu Jokić i Marej neće "lomiti noge", ali Stroter je rano pokazao i da se dobro kreće bez lopte, ali i arsenal poteza i načina na koje može da završava akcije.Jedina stvar koja može da ga poremeti možda je pritisak rezultata, jer kad pritisak dođe, i ruka se stegne.Hanter Tajson je pak tokom leta pokazivao deo svojih kvaliteta, pošto 23-godišnjak iz Monroa u Severnoj Karolini ima i visinu i šut da sa pozicija niskog krila ili eventualno "četvorke" opasno preti svakom.Sposoban je za improvizaciju kad se ne diže na šut i to je tek deo onoga što bi trebalo da pokaže kao neko ko ima i korektan osećaj za skok. Već je po Americi bilo pisanja i šaljivih poređenja sa Lerijem Birdom, od kog je Hanter prilično daleko još uvek.Treći je Džejlen Piket. Tajson je biran sa 37. mesta, Stroter sa 29, a Piket sa 32. Svi tu negde na granici između prve i druge runde drafta.Piket je neko čija se igra poredi sa slavnim Andre Milerom jer mu je snaga u pregledu igre i proceni gde će ko da bude na parketu.Poput Nikole Jokića, trudi se da ubaci protivnike u svoj ritam i brzinu i onda odatle kreira ili poentira. Sve to treba da se brusi i možda najbolje je što se čini da će i oni poput Kristijana Brauna znati da prihvate svoje uloge i grizu dok se ne domognu većeg uticaja.Treći razlog što Denver može da se nada novoj tituli su Majkl Porter i spomenuti Braun. Kristijan je bio već džoker u jednoj utakmici finala s Majamijem, dečko je pobednik i malo kada pokazuje da se plaši bilo koga i bilo čega, a pritom igra vrlo agresivno na oba kraja parketa.Nije elitni šuter, ali je fizički jako dobro spreman, ume da prepozna kada da utrči i da ga Jokić počasti lakim poenima i sve što je pokazivao lani, sada bi trebalo da digne na viši nivo.Što se, prirodno očekuje i od Portera. Njegove prve sezone su bile opterećene povredama leđa, operacijama. Ne treba zaboraviti da je svojevremeno smatran jednim od najvećih talenata u zemlji.Upravo nesigurnost kako će talenat preneti na NBA sa svojim zdravstvenim problemima bio je i razlog zašto je Porter pao na draftu da ga Denver izabere i rizikuje.Rizik se isplatio jer je Porter pojačao odbranu prošle sezone i više nije "rupa" kakva je bio, pa neće biti ni lak plen protivnicima.U plej-ofu jeste često bio očajan u šutu dok je u sezoni bio u elitnoj zoni i procentima sa distance i to je jedna od stvari na koje će morati da obrati posebnu pažnju.Pada ne sme da bude sa njegovim ugovorom, jer on, Jokić i Marej najviše opterećuju seleri kep. Mora da ide samo nabolje i da doprinese još više od prošlosezonskih 17,4 poena po meču.

Tada je odigrao 62 utakmice, što je korektan standard, daleko bolji od devet mečeva iz sezone 2021/2022 ili sezone 2018/2019 kad nije odigrao nijednu.Četvrti i peti razlog se donekle prepliću, s jedne strane jer Nagetsi imaju iskusnu klupu sa Redžijem Džeksonom i Deandreom Džordanom koji neće ubacivati po 20, 30 poena protivnicima, ali mogu da smire saigrače kada je potrebno.Tu je i Džastin Holidej koji je prošle sezone imao četiri i po poena u Dalasu i Atlanti, ali koji pamti i više sezona kada je poenterski bio dvocifren.Peti razlog je što Nagetsi neće odustati od timske košarke i gajenja kulture koja ne trpi iživljavanje i nečiji ego. Jokić sam nije postavio takav temelj, ostali koji žele mogu da se pridruže i prihvate, ili da se pobune i budu odbačeni.To je na svojoj koži osetio Bouns Hajland, veoma talentovan, ali čini se i tvrdoglav igrač koji je bio, žargonski rečeno, kancer u svlačionici. Na kraju ne treba zaboraviti ni Arona Gordona, koji je već u predsezonskim utakmicama pokazao da je spreman za regularni deo sezone, dok će većini drugih biti potrebno još "štelovanja" pre nego što krenu u "nemoguću misiju" koju niko nije uspeo da izvede od Golden Stejt Voriorsa i sezona 2016/2017, odnosno 2017/2018.BONUS VIDEO