Kada je Denver 28. oktobra 2015. godine gostovao Hjustonu (105:85), nijedan od 18.240 gledalaca u "Tojota centru" nije bio svestan da će postati svedok istorije.
Istorije u kojoj je Nikola Jokić, upravo iz srca Teksasa, sa ta 3,55 minuta na parketu, uz stoodstotan šut iz igre (1-1) krenuo u seriju rušenja silnih rekorda koje su postavljale NBA generacije.
PROČITAJTE JOŠ
Gotovo da ne prođe utakmica Nagetsa, a da Nikolino ime ne zasija na vrhu neke večne liste.
Zapravo, Jokić, bez obzira što mu je tek peta NBA sezona, više ne može da se nazove povremenim „gostom“ društva Rasela, Robertsona, Džabara i ostalih NBA giganata, već je igrama (brojeva) uveliko zaslužio stalnu člansku kartu koju svakodnevno „obnavlja“, kao što je to uradio i u šestom meču sa Klipersima u kojem je, najbrže od svih, stigao do 600 poena, 300 skokova i 150 asistencija u plej-ofu, za samo 27 utakmica.
Nikome, čak ni onima čija su imena nabrojana, nikada u istoriji nije bilo potrebno tako malo mečeva da ispiše „kod“ 600-300-150.
Ujedno Jokić je jedini igrač koji je u prve dve postezone zabeležio najmanje 20 poena, 10 skokova i 5 asistencija čak 13 puta u samo 27 mečeva.
On i saigrač Džamal Mari su na 14 utakmica u plej-ofu ubacili najmanje po 20 poena, što ih je podiglo na treće mesto igračkog dueta koji nije stariji od 25 godina. „Beže“ im samo Durent i Vestrbruk koji su u tim godinama, u dresu Oklahome Siti učinili u 44 navrata, odnosno nekadašnji tandem Milvokija, Karim Abdul-Džabar i Bob Dendridž (16), koje bi dvojac Nagetsa mogao da stigne već ovog leta, naravno ako eliminiše Kliperse.
Ostaje da se nagađa kojem sledećem rekordu preti Nikola, a on će, kao što je rekao posle pobede Nagetsa u šestom meču s Klipersima, nastaviti da se zabavlja, a svi se nadaju, nastaviti da razbija „kodove“ koje su postavili slavni prethodnici.
