Sudbina Evrolige: UEFA Liga šampiona kao uzor, a ne NBA

Među najisturenijima je sport u kome je trenutni zastoj na terenima pokrenuo mnoga pitanja. Ne samo o datumima nastavka šampionata, nego i načinu funkcionisanja klubova tokom pauze, finansijskim obavezama prema igračima, ali i trenerima.

Struka je možda brojčano mali, ali izuzetno važan faktor u svakom sportu. Možda i važniji u košarci, pre svega zbog samog pravila igre koje treneru pruža mogućnost, samim tim i povećava odgovornost, da neograničenim brojem izmena značajnije utiče na konačan ishod od kolega u drugim sportovima.

Kako trenerska struka, ujedinjena u Bord trenera Evrolige vidi trenutne probleme košarke, za Nova.rsje pokušao da objasni Goran Šašić, izvršni direktor EHCB.

Koliko bi duga pauza u sezoni uticala na regularnost takmičenja?

“U prvim danima suspenzije takmičenja zvao me je jedan naš član koji je rekao da moramo da budemo sigurni da su svi timovi na istom nivou fizičke pripreme kako bi bio ispoštovan principa fer-pleja. S druge strane, drugi me je pitao šta će biti ako klub ne plati igrače i oni se ne vrate kada se takmičenje nastavi, odnosno sastav ekipa ne bude isti kao pre prekida sezone. Treći je pak rekao da ako nestanu zdravstveni problemi, treba da završimo sezonu na sportski način - na terenu. Ukratko, regularnost takmičenja bila bi uslovljena tako jedinsvenom situacijom kojoj moramo da se prilagodimo”, kaže Šašić za naš portal.

Ukoliko se sezona nastavi u periodu kada je po ugovorima završena sezona, koliko bi bio problem za trenere da okupe ekipu?

“Olimpijske igre su odložene, a ukoliko se NBA nastavi u julu i avgustu, o čemu se uveliko priča, ne bi bilo transfera između SAD i Evrope u tom periodu. Takođe, klubovi, EHCB i ELPA bi trebalo da se dogovore da ugovori koji ističu do kraja juna, budu produženi do kraja sezone. UEFA je pomerila Evro za 2021, pa će isti model produženja ugovora najverovatnije biti primennjeni i u Ligi šampiona i drugim fudbalskim takmičenjima.”

Sve češće se pominje da bi klubovi mogli da se pozovu na “majeure force”, odnosno “višu silu” i tako ne isplate rate, odnosno značajno ih umanje tokom pandemije.

“Ne slažemo se sa takvom argumentacijom, jer taj princip može da se primeni, samo u tri okolnosti: da ta klauzula postoji u kolektivnom ugovoru, ugovoru o radu ili je sadrže deset nacionalnih zakona o radu. Takođe, treba napomenuti da Evroliga nije otkazala sezonu, već je suspendovala, što je još jedan razlog zašto je ova klauzula teško primenjiva. Verujemo da treba da postupimo oprezno, da imamo prave informacije i kompletnu sliku onoga što se dešava. Ne možemo da kolektivni ugovor iz NBA jednostavno “prekopiramo” na Evropu, jer nisu iste okolnosti. Postoje geografske razlike i različita zakonska primena od zemlje do zemlje. Zbog toga nam je referenca fudbalske Lige šampiona više vrednija nego gledanje u SAD, jednu zemlju sa jedinstvenim zakonom (sva NBA pravila su zakonski primenjiva u Kanadi).”

Bar na papiru izgleda da bi takmičenje lako moglo da se nastavi odmah posle prolaska opasnosti. Koliko je zapravo potrebno da se igrači i timovi vrate u takmičarski ritam pošto sada nemaju mogućnost da treniraju?

“Princip da su svi na istom nivou fizičke pripremljenosti biće najvažnija tema koju ćemo tražiti kada se bude odlučivalo o datumu i formatu nastavka takmičenja. Verujemo da bi trebalo da prođe tri do četiri nedelje pre nego što takmičenje opet krene. Da razjasnimo, uvek ćemo da podržimo mogućnost završetka sezone na terenu, ali moramo da učinimo da to bude na način koji garantuje zdravstvenu sigurnost svima. Takođe, ovaj period priprema ne bi trebalo da bude prekratak, jer ako igrači ne treniraju, na primer, tri meseca, ne mogu samo za nedelju dana da se vrate u formu i ne bi mogli da isporuče zagarantovani kvalitet, pa samim tim ni navijači neće dobiti očekivano.”

ECA je pričala sa Bordom Evrolige (11 klubova suvlasnika). Očekujete li da, kao važne fakotore, pitaju vas i Uniju igrača?

“Naravno, uvek smo spremni na razgovar o bilo kojoj temi sa svim relevantnim činiocima. Predložićemo da se osnuje radnu grupa koju bi činili članovi Borda Evrolige (klubovi), unija trenera (EHCB), igrača (ELPA), sudija (UEBO) i Sud za rešavanje sporova Evrolige (EBDRC), kako bi postigli međusobni dogovor o rešavanju trenutne situacije. S druge strane, kada su teme razgovora vezane za takmičenje, daćemo doprinos. Svi smo mi deo iste porodice i mnogo je više zainteresovanih strana koji treba da se pridruže ovoj diskusiji, poput navijača, vlasnika TV prava, partnera...”

U fudbalu već najavljuje pad ugovora u narednim sezonama. Očekujete li to da se desi i u košarci?

“Teško je da se naprave takva poređenja, ali realnost je da je fudbal kralj sportova u Evropi i tako će uvek da bude. Zato sam mnogo puta prethodnih nedelja rekao ‘hajde da vidimo kako će fudbal da reaguje, to bi moglo da bude putokaz ka odlukama koje bi košarka mogla da donese’. Možda bi pad cena mogao da bude u kratkom roku, ali na kraju, potraga za najboljim igračima uvek će izračunati tržišnu vrednost. Real će se uvek utrkivati za igrače i trenere sa Barselonom, a Bajern sa Dortmundom, Liverpul sa Mančester junajtedom. Isto važi i u košarku.”

Teška situacija je otvorila brojna pitanja, pre svega u tome da ugovori nisu standardizovani i da bi moglo da se desi da neki od trenera/igrača budu oštećeni na kraju.

“Čak deset zemalja u kojima se igra Evroliga nalazi se u specifičnoj situaciji. Ne možete jednostavno da pogledate šta se dešava u SAD (NBA) i napravite kopiju. Zato insistiram na tome da moramo da vidimo kako se ponaša UEFA Liga šampiona, Premijer liga u Engleskoj, ili CBA liga u Kini… Pratimo dešavanja u različitim sportovima i ligama širom sveta, ali na kraju moramo da pronađemo rešenje za Evroligu. U decembru smo osnovali smo Dom za rešavanje sporova Evrolige koji donosi rešenja sporova pod kišobranom Evrolige. Započeli smo rad na standardizaciji ugovora za trenere, a treći cilj je da postignemo okvirni sporazum ili, ono što ljudi bolje znaju kao kolektivni ugovor (CBA), koji sam spomenuo još u prvom intervjuu kada smo osnovali EHCB. U veoma smo lošim vremenima, ali u svemu lošem treba naći i pozitivnu stvar. Naše bi moglo da bude da smo postigli međusobni konsenzus o mnogim gore pomenutim temama. Verujem da je sada vreme da se mnoge stvari promene na bolje i da se svet košarke može ujediniti”, sa optimizmom završava Šašić za Nova.rs.