Srbiji treba jedan "Poceko" - da uleti na teren i napravi predstavu

Košarkaška reprezentacija Srbije imala je dva MVP-a u sastavu, timski duh je više puta dolazio do izražaja, svaki od momaka je jasno znao svoju ulogu u ekipi, ali sve to nije bilo dovoljno da se pobedi Italija u osmini finala Evrobasketa.Kako se to u narodu kaže mnogi rivali su već u svlačionici gubili utakmice protiv ovakve Srbije, izlazili su na teren bez nade u čudo, a naši reprezentativci to nisu praštali. Možda je grupa u kojoj je bila Srbija bila nešto lakša (iako je i to diskutabilno, s obzirom da su dva tima iz naše grupe u četvrtfinalu, a Češka je namučila Grčku), ali smo neposredno pred početak Evrobasketa pobeđivali i Tursku i Grčku, koji su se takođe uverili u naš kvalitet.Sada su Italijani izašli spremni da se nadigravaju, imali su taktičke zamisli koje su sprovodili u delo, ali verovatno ne bi stigli do pobede da nije bilo "energetske injekcije". Nju je u svoje reprezentativce ubrizgao Đanmarko Poceko koji je u trećoj deonici isključen.U tom trenutku, "orlovi" su vodili sa 61:57, ali su ubrzo nakon toga izgubili prednost i došli u podređenu poziciju. Poceko je prilikom izlaska sa terena pozdravio sve naše igrače na klupi, kao i selektora Svetislava Pešića, što se može protumačiti i kao dobar psihološki potez.Naši reprezentativci su taj momenat mogli da iskoriste i poguraju sami sebe ka pobedi, ali su se umesto toga opustili, a Italijani su od tog trenutka sve okrenuli na svoju vodenicu.Počeli su da pogađaju, ulazili su u serije, dok mi na drugoj strani ni na terenu ni pored njega nismo imali reakciju i bili smo više nemi posmatrači ili zbunjeni učesnici nego tim koji želi u četvrtfinale.Umesto da neko podvikne kada su "kola krenula nizbrdo", mi smo pustili da se sve dešava bez prekida. Italijani su zajahali na talasima koji im odgovaraju i povratka za Srbiju više nije bilo.Čini se da bi i neka tehnička greška ili izliv besa i emocija u tim trenucima pomogao Srbiji, možda bi sve bilo drugačije i da je Pešić umesto mirnoće imao više vatre u sebi u ključnim trenucima meča, ali sada je kasno.Ako se vratimo u prošlost, setićemo se i primera Igora Kokoškova, koji je takođe sa reprezentacijom izgubio od Italije u Beogradu, a tada je ulog bio plasman na Olimpijske igre. Tada je Kokoškov bio na udaru javnosti najviše zbog toga što je tajm-aut vodio sa saradnicima udaljen od igrača, te je nekako ostavio utisak da nije bio "dovoljno vatren" za naše područje i ono što je trenutno potrebno "orlovima". Kokoškov jednostavno nije pokazivao dovoljno emocija, a jedan neuspeh ga je koštao selektorskog mesta.Evidentno je da je i sada protiv Italijana na Evrobasketu falilo te ludačke ("Pocekovske") energije, nedostajao nam je način da prekinemo seriju, da izbacimo rivala iz takta... Umesto mirnoće trebalo je da "zagrizemo", ali da ne srljamo. Bio nam je potreban potez koji će da "probudi" sve sem Jokića, ali njega nije bilo. Niko nije izašao na teren da se pobije, Italijani su bili neuhvatljivi, stoga je poraz bio logičan sled događaja.Veći deo odgovornosti za to trebalo bi da preuzme i selektor Pešić, koji je nade polagao upravo u mirnoću i staloženost, koji su nam ipak na neki način sada došli glave. Činjenica je da je ekipa bila uspavana u drugom poluvremenu, a kada smo shvatili da je vremena sve manje, a trojki Italijana sve više bilo je kasno.Neka ovo bude nauk za dalje, jer utakmice u nokaut fazi ne dobija samo suvi kvalitet, u njima mora da se "grize i gori", a mesta za prazan hod nema.BONUS VIDEO Poceko opsovao na srpskom: Pešić legenda, moram da ga častim, Jokić i Micić su monstrumi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pocekopsovaonasrpskomam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4095579"]Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram