Nakon pobede nad Francuskom u Beogradu (90:87), selektor Dušan Alimpijević otvorio je bitno pitanje i pokazao da ne misli samo o trenutnom stanju u srpskoj košarci, već da uveliko razmišlja i o budućnosti.

"Da li smo mi spremni kao nacija, država, sportska javnost, na smenu generacija koja vrlo često bude bolna dok ne dođu neki novi asovi? To je pitanje na koje znamo odgovor. Reći ćemo da jesmo, ali... Mi imamo kroz mlađe kategorije nadolazeće generacije gde će biti tih igrača koji su dobri sa loptom. Ono što je neminovno, ukoliko odemo na Svetsko prvenstvo, znamo već sada da će biti igrača koji odlaze. Ali ima, ima dece. Ima talentovane dece i potencijala", započeo je selektor.

Srbija je pre tri godine osvojila srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, potom je 2024. bila bronzana u Parizu na Olimpijskim igrama, ali ne treba zaboraviti da smo na poslednja dva Evrobasketa podbacili i da je sve teže opstati u svetskom i kontinentalnom košarkaškom vrhu.

Alimpijević je na selektorskoj poziciji nasledio Svetislava Pešića i odmah se bacio na glavni zadatak - kvalifikacije za Mundobasket 2027. u Kataru. Srbija za sada ima skor 4-2 i protiv Islanda, Italije i Litvanije će odlučivati o plasmanu na veliko takmičenje.

Međutim, nije samo dobar rezultat u kvalifikacijama Alimpijevićev zadatak. Od kada je došao na klupu "orlova" pokazao je spremnost da sarađuje sa mlađim selekcijama Srbije i njenim selektorima. Tako je na primer stručnom štabu A tima priključio Stevana Mijovića i Nemanju Jovanovića, koji vode U17 i U20 selekciju Srbije.

Upravo su te dve ekipe ovog leta napravile značajne uspehe, pošto su osvojile srebrne medalje na Svetskom (U17), odnosno Evropskom prvenstvu (U20). Prethodno je Mijović prošle godine sa U16 reprezentacijom (ista generacija) osvojio evropsko zlato.

Kult reprezentacije u Srbiji postoji, igrači i treneri se druže i spremni su na saradnju, svako želi da pomogne koliko je u mogućnosti, a postoji i uspešna saradnja između mlađih selekcija i onih koji su na seniorskom nivou.

Tako je na primer Alimpijević za ovaj "prozor" u avgustu na spisak stavio Nikolu Džepinu i njegovog imenjaka Kusturicu, koji nije dobio dozvolu iz Amerike da se priključi reprezentaciji, ali je zato predvodio mladu (U17) do srebra i našao se u idealnoj petorci turnira (bio i najbolji defanzivac).

Na širem spisku bili su još neki mladi igrači, o čemu je selektor takođe govorio pred prvi pripremni meč sa Francuzima, što je još jedna potvrda da se pomno prate mlađe kategorije i razvoj mladih nada srpske košarke. Naravno, bitno je da mladi igrači šansu dobijaju i u svojim klubovima, i to mahom van Evrolige, pošto to definitivno nije takmičenje u kom mladi imaju mnogo prostora da pokažu šta znaju.

Ko je to blizu (reprezentativne) penzije?

Alimpijevićev spisak za drugi pripremni meč sa Francuskom ovog avgusta izgleda ovako: Nemanja Dangubić, Aleksa Avramović, Ognjen Dobrić, Jovan Novak, Marko Gudurić, Nikola Milutinov, Nikola Tanasković, Stefan Momirov, Arijan Lakić, Nikola Đurišić, Nikola Jović, Nikola Jokić, Mihailo Petrović i Nikola Džepina. U Beogradu je ostao Dejan Davidovac.

Počnimo od glavnog - Jokića. Centar Denvera je u februaru napunio 31 godinu i već bi posle OI u Los Anđelesu 2028. godine mogao da počne da razmišlja o reprezentativnoj penziji. Milutinov će uskoro proslaviti 32. rođendan, Avramović i Dobrić takođe, a u četvrtoj deceniji života su i: Gudurić, Dangubić i Novak.

Od onih koji nisu tu, treba istaći da je Bogdan Bogdanović nedavno duvao svećice sa brojevima 3 i 4, dok je u 33. godinu uveliko zagazio Vasilije Micić. Manje od 30 godina ima Vanja Marinković, ali njega pre možemo svrstati u ovu stariju nego mlađu grupaciju.

Dakle, možda se velika smena generacija neće dogoditi baš odmah posle Mundobasketa 2027, verujem da ćemo mnoge pomenute asove gledati i u Los Anđelesu (ako se plasiramo), ali košarka će postojati i posle, te o se o budućnosti mora razmišljati.

Ko će nositi Srbiju u narednim godinama?

Kao predvodnici mlađe generacije za sada se izdvajaju Nikola Topić i Jović, a važnu ulogu već sada ima i Đurišić. Njih trojica su u ranim dvadesetim i nadajmo se da će sa mnogo uspeha predvoditi novi talas naše košarke.

Mnogo se očekuje i od Kusturice i Džepine, ali i njihovih saigrača Matije Lukića, Mitra Bošnjakovića...

Nikako ne smemo zaboraviti na Bogoljuba Markovića, koji je nedavno potpisao ugovor sa Milvoki Baksima, a prethodno je dominirao u dresu Mege. Mnogi zaboravljaju da su i Filip Petrušev i Alen Smailagić 2000. godište, a imaju ozbiljno iskustvo na najvišem nivou.

Što se tiče američkih koledža, i tamo imamo nekoliko igrača na koje treba obratiti posebnu pažnju. Sada je u sastavu Mihailo Petrović, ali pažnju privlače i Andrej Kostić, Filip Jović, Pavle Nikolić, Andrej Stojaković (nije odlučio za koga će igrati)...

Poučeni ranijim iskustvima, treba da pazimo i na broj igrača (potencijalnih reprezentativaca) van Amerike, jer su kvalifikacije za velika takmičenja specifična i oni najbolji često nisu u mogućnosti da igraju za svoje zemlje.

Srbija za sada ne treba da brine za budućnost, potencijala ima, neki igrači su se već izdvojili kao mogući nosioci u narednih desetak godina, ali to ne znači da treba da se opustimo. Treba da razmišljamo o svakoj poziciji, svakom biseru, svakom okupljanju...

Celokupni košarkaški sistem u Srbiji može još mnogo bolje da funkcioniše, potrebno je da se reši i pitanje nacionalne klupske lige, a ne treba dozvoliti ni Amerikancima da olako uzimaju našu decu i da umnogome zavisimo od njih i njihovih zahteva i želja.

Alimpijević za sada kao selektor radi veoma dobar posao, ali će i košarkaška javnost morati da bude spremna i strpljiva kada dođe vreme za velike (igračke) promene. Možda ni rezultati neće odmah biti najbolji, ali to nije razlog za pesimizam i košarkašku depresiju.

Ne možemo očekivati da će se brzo pojaviti neki novi Jokić, Bogdanović ili pomalo zaboravljeni Teodosić, ali bismo uz dobar plan rada i njegovu valjanu realizaciju, uz naravno igračku volju da se predstavlja Srbija u najboljem svetlu, mogli da još dugo vremena konkurišemo za evropski i svetski vrh, jer tamo nam je i mesto.