0
Petar Radonjić, sin trofejnog trenera, ide očevim stopama
„Oduvek sam želeo da budem trener. I majka mi je bila košarkašica, čitava moja familija je u košarci, pa je negde bilo i prirodno da igra pod obručima bude i moj poziv“, kaže Petar Radonjić, trener kadeta Mege i sin Dejana Radonjića, bivšeg trenera Crvene zvezde, Budućnosti, Bajerna i Panatinaikosa, koji je u dosadašnjoj karijeri osvojio čak 32 trofeja.
I po tom parametru Petar se ugledao na oca, pa je u prve dve godine rada kao samostalan trener dva puta uzastopno šampion u kadetskoj ligi Srbije.
„U Megu sam došao 2017. godine i veoma sam zahvalan ljudima u klubu koji su mi dali šansu. Imao sam tu sreću da na samom početku budem pomoćnik Vladi Vukoičiću od koga sam mnogo naučio. Posle sam sarađivao sa Dragoljubom Avramovićem, koji mi je takođe nesebično prenosio znanje, da bi potom usledio poziv da 2021. godine preuzmem kadetsku selekciju. To me je zaista mnogo usrećilo“.
PROČITAJTE JOŠ
Radonjić junior priznaje da mu je bilo potrebno malo vremena da se privikne na novu ulogu, ali je debitantsku sezonu kao samostalan trener obeležio titulom.
„Pet godina sam proveo u radu sa mlađim selekcijama kao pomoćnik. Mlad sam i dobro znam kako momci sa 16, 17 godina razmišljaju, pa mi je to na nekin način pomoglo kako da im priđem. Ta prva sezona je krenula dobro, opustio sam se i posle je sve bilo dosta lakše. Uspeli smo da u finalu te godine pobedimo Borac u Čačku, koji sjajno radi sa mlađim kategorijama, i ne mogu da vam opišem moju sreću nakon osvajanja tog pehara“.
I ove godine kadeti Mege, pod Radonjićevim vođstvom, odigrali su sjajno završni turnir, koji se igrao u Beogradskoj areni. Posle velikog preokreta, u polufinalu su nadigrali Borac, da bi u finalu u fantastičnom ambijentu pred 3.000 gledalaca savladali Partizan.
„Interesovanje publike koje je vladalo za ove utakmice je pokazatelj koliko imamo talenata. To što su se mečevi igrali u Areni je svakako bila velika čast i podstrek za sve te mlade igrače i njihov dalji rad“, poručuje Radonjić.
Mladi trener otkriva i želje za budućnost.
„Nadam se da će i sledeće sezone situacija biti ista i da ću nastaviti rad sa kadetskom selekcijom Mege. Želim da nastavim da učim, da se dalje usavršavam i trenerski razvijam i napredujem, a Mega kao klub je bez ikakve dileme najbolje mesto za to“.
Ne krije da sa ocem Dejanom često priča o košarci.
„To je poptuno prirodno. Razgovaramo o svemu pa tako i košarci, to je naravno nezaobilazna tema. Gledamo utakmice zajedno i pomno slušam njegove savete. Bio sam u prilici da gledam mnogo njegovih treninga i sve to mi je dosta značilo u pogledu sakupljanja iskustva“.
Pritisak zbog poznatog prezimena Radonjić, i veoma uspešnog oca, kaže da ne oseća.
„Radim najbolje što mogu i na svakom treningu dajem sve od sebe, zato ne osećam pritisak. Tome u velikoj meri doprinosi i atmosfera u klubu u kom radim. Mega je najbolja sredina za sazrevanje ne samo mladih igrača već i trenera i to je dokazano mnogo puta. Tu ne mislim samo na vrhunske uslove već i način i sistem rada, koji se u praksi pokazao veoma uspešan“.
Kao ključ uspeha rada sa mladim igračima ističe tri segmenta.
„Potrebno je dati im slobodu u igri, priliku za kreativnost i ne treba ih sputavati. Mislim da im to mnogo pomaže. Kad im ukažeš poverenje, više veruju u sebe, ali i tebe kao trenera“, zaključio je Radonjić.
BONUS VIDEO Sa tribina se orilo „Radonjić Dejan“
