Za manje od mesec dana, tačnije 24. maja, biće poznato da li će se još aktuelna evropska klupska sezona završiti na parketu ili ne.
Do tada će Evroliga i Evrokup proceniti da li ima uslova za igranje ili će podvlačiti crtu i okrenuti se narednoj sezoni.
“Da je mene ovo zakačilo kao igrača, gotovo sigurno ne bih igrao ili bolje reći, potrudio bih se da ne igram. Sve mi deluje mnogo nesigurno i nedefinisano. Narodski rečeno, vrljavo. Šta sada sve to znači? Ako je karantin i dalje na snazi, ako je virus toliko opasan, sigurno da nije bezbedno igrati. Sve u redu, nema publike, smanjuješ rizik. Ali košarka je kontakt igra. S jedne strane, cela planeta propagira socijalnu distancu, izbegavajte kontakt, nosite maske, budite kod kuće. A ovamo da se igra košarka. Blago rečeno, to mi sve deluje nepromišljeno. Jedan igrač će pokupiti virus, pa zaraziti drugog. On će ga posle odneti kući, u svoj dom i šta onda. Porodičan sam čovek, imam dvoje dece i tako gledam stvari. Da sam sada u poziciji igrača, pričao bih sa saigračima, sa svima u klubu i igrao bih samo ako baš svi hoće. U svakoj drugoj poziciji, ne bih”, rekao je za „Sportski žurnal“ Duško Savanović, bivši srpski reprezentativac i član Bajerna, Efesa, Valensije, Uniksa, Borca, FMP, Sevilje i Sasarija.
Savanović razume razume potrebu da se misli o finansijama.
PROČITAJTE JOŠ
“Sama reč profesionalizam, sve govori. Novac se pita za mnogo toga. I gde god je uticaj sponzora i investitora jači od lige, tu će se igrati. A gde god postoji više zdravog razuma, sezone će biti završene bez igranja. Proglasiš kraj i nastavljaš dalje. Život neće stati. Izbije i rat, pa mora da se živi, a kamoli ovo. Završiš, od septembra kreneš dalje i to je to.”
Sve što se dešavalo od pojave virusa, išlo je u prilog odluci da se sezone završavaju. Ipak i dalje je priča oko igranja aktuelna.
“Kao u svakom biznisu, želiš da iscrpiš sve opcije da zaradiš. Sigurno se svima ispipava puls i skupljaju se informacije. Da se vidi da li je igranje moguće i kako će drugi da reaguju. Da li će se neko pobuniti ili neće. Pa onda kreće vaganje. Neki su za to da se igra, neki su neodlučni, a neki ne. Ako u svemu tome, ima više onih koji bi igrali, ostale će gledati da slome. Pobuni se Fenerbahče ili ne, vidi se kako razmišlja CSKA ili neko treći. Pa krenu modifikacije i različite igre.”
U svemu što se dešava u svetu sporta, kako kaže, malo ko razmišlja o zdravlju igrača. I da tu košarka nije izuzetak.
“Sindikat igrača se jedva izborio da ne bude nalepnica na terenu. A ljudi su ginuli na njima. Kakvo zdravlje, sponzor je jači od svega. Tek kada su igrači pobunili i rekli nećemo ni da radimo, ako toga ne bude, onda se priča promenila. Sa druge strane, ko god je u tome, mora da prihvati da je u igri veliki novac, da mora malo da poturi leđa, da rizikuje zdravlje. Evroliga je nedavno za sebe rekla da je poslovna korporacija, a ne sportska organizacija. To deluje jako surovo, ali jednostavno je tako. Sve su to fabrike novca. A tu nikoga ne zanima zdravlje igrača. Čast izuzecima, klubovima i nekim organizacijama. Ali kod većine je sve to biznis plan i samo se gleda kako na kraju da se bude u plusu”, završio je Savanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar