Deki, ovo je bilo za tebe - i biće još mnogo toga FOTO

Turnir je zvanično otvoren u petak rečima Dejanovog rođenog brata Dušana. On je dobio sina ranije ove godine, nazvao ga je Dejan i beba je nakon odigranog finala došla na scenu, pošto ju je u ruke uzeo Aleksandar Džikić, koji je održao govor i još jednom pokazao svoju ljudsku veličinu.

Na turniru su učestvovali klubovi u kojima je Dejan proveo igračke dane - Beovuk (organizator), Galatasaraj i Budućnost (grupa A), odnosno Valensija, FMP i Partizan (grupa B). Na terenu su svoje košarkaške veštine pokazali momci mlađi od 16 godina, a gledaoci su mogli da vide nekoliko veoma zanimljivih i talentovanih igrača koji bi za nekoliko godina mogli da dominiraju srpskom, ali i evropskom košarkom.

Budućnost je u grupi A ostvarila dve pobede, dok je Beovuk imao skor 1-1, a Galatasaraj 0-2. U grupi B je najbolji bio FMP, koji je drugoplasiranu Valensiju savladao sa 97:94, dok je treći bio Partizan sa dva ubedljiva poraza.

U nedelju je Partizan izgubio od Galatasaraja (65:54) u borbi za peto mesto, dok je Valensija završila kao 4. nakon pobede nad Beovukom (106:70). U veoma zanimljivom finalu FMP je savladao Budućnost sa 93:81 i za MVP-ja je kasnije proglašen Luka Panić, plejmejker ekipe iz Železnika.

Pored terena i na tribinama su sedeli Duško Vujošević, Novica Veličković, Vladimir Kuzmanović, Veselin Petrović, Džikić, članovi porodice Milojević... Zaista lep način da se svi oni okupe i da se ovim turnirom oda počast jednom pre svega dobrom i nasmejanom čoveku, a onda i veoma uspešnom igraču i treneru, koji je košarci dao mnogo.

Dejan Milojević nas je napustio početkom 2024. godine, ali je iza njega ostala priča o čoveku koji je širio pozitivu, koji je uvek želeo da pomogne, koji je znao šta radi kao čovek van terena, ali i kao igrač i trener na terenu. Bio je poznat po posvećenosti, energiji, borbenosti, ljudskosti... Njegov trag u srpskoj, evropskoj i svetskoj košarci je neizbrisiv, što već dugo potvrđuje i Golden Stejt, u kojem je dočekao iznenadnu smrt.

Sada je red došao na mlađe naraštaje da šire vrednosti za koje se on zalagao, a Beovuk je uspeo da okupi njegove bivše klubove i napravi događaj za pamćenje, koji bi trebalo da se održava svake godine, samo sa drugačijim domaćinima.

Budućnost, Valensija i Galatasaraj su na završnoj ceremoniji uručili posebne poklone porodici Milojević, odnosno Dejanovoj supruzi i ćerki, a timovi su zajedno poslali sjajnu sliku u javnost. Publika je poslednjeg dana turnira ispunila tribine, gledala se dobra košarka, a Dekijevo ime i njegova dela su sačuvana od zaborava i tako će i ostati.

Od iznenadne smrti Milojevića organizovano je mnogo utakmica i događaja u njegovu čast, kako u Srbiji, tako i u Americi i inostranstvu, što samo pokazuje koliko je on bio značajan i kakav utisak je ostavljao o sebi gde god da je radio.

Nadamo se da je ovaj Memorijalni turnir samo jedan u nizu mnogih koji će biti organizovani, jer Deki to zaslužuje i sigurno sa nekog boljeg mesta sve pomno prati i uživa u dobroj košarci.

Više informacija o turniru možete pronaći ovde, a ukoliko vas zanimaju snimci utakmica, kao i završna ceremonija, to možete pogledati ovde.