FOTO Otkrivena bista Aleksandra Nikolića: Maljković i Obradović ispričali anegdote čuvenog profesora

Upravo su se Željko Obradović i Božidar Maljković obratili prisutnima, dok je na konferenciji pričala i ćerka profesora Nikolića, Dubravka Nikolić.

Bista se nalazi na službenom ulazu u halu Pionir i služi kao veliki omaž jednoj od najvećih legendi srpske košarke. Akademski vajar Miroljub Stamenković zaslužan je za izgled biste Aleksandra Nikolića.

"Za ovaj govor se nisam spremao, ide iz srca. U staroj Jugoslaviji ne možete naći čoveka koji o profesoru ne bi govorio u superlativu. Čovek koji je svima nama pomogao i činio nas boljim, zato sam ga nazvao patrijarhom naše košarke, a Ranka Žeravicu Dositejem. Dobro smo se družili, učio sam košarku od njega, isto kao i Željko, pomogao nam je da se formiramo i kao ljudi i kao treneri.

Profa je defakto upisao medicinu i time imao prednost u odnosu nas sa ulice, i jako dobro poznavao fizionomiju i anatomiju igrača. On je rođeni trener i što je vrlo bitno, on je usmereni trener, zanatlija. Kad sam odlazio u Split, on je bio odbačen, kao i Tesla svojevremeno. Uvek sam polazio od logike ako neko nešto zna bolje od mene, ja bih ga pitao. Bio je 120 odsto posvećen porodici, izuzetno sam ponosan što dve dvorane nose naziv dva košarkaška velikana, što nema nijedan grad u Evropi, baš sam to želeo. Borio sam se 15 godina, do 2016. da hala Pionir ponese njegovo ime. Mogao bih da pričam još pet dana bez prestanka", rekao je Maljković, pa zatim otkrio zanimljive anegdote iz života sa Nikolićem.

"Bio je jako duhovit, ne tako strog kao što je izgledao. Osmi mart, u Poreču, stiže četiri-pet autobusa punih žena, dok je profa slagao svoje cigare kao tablić, kaže mi idi Božo tamo, ja mu kažem da ide i on, a om će "Šta ću ako pristanu". Voleo je karte, voleo je lozu u umernim količinama, za zagrevanje je imao šest posebnih cigareta, a onda bi prešao na svoj omiljeni HB, to sam mu donosio gde god bih našao."

U istom stilu govorio je i Obradović, trener Partizana, o profesoru Aleksandru Nikoliću.

"Naš dragi profesor najmanje što je mogao da zasluži je da se hala zove po njemu. Uticao je da se promeni moje gledanje košarke kao plejmejker još u Borcu, nije mi dao da odem u Radnički i dobio sam priliku zahvaljujući njemu. Išao sam kod njega na DIF na predavanja kad sam želeo da se bavim trenerskim poslom, a te 92. smo Kića i ja uspeli da ga nagovorio da dođe, i došao je da bude pomoćni trener na čemu je insistirao, iako je bio mnogo više od toga. Ne mogu da zaboravim ovde u Pioniru, za godinu dana se desilo da sam samo jednom pre njega došao na trening, čak i dva sata ranije kad sam dolazio, uticao je na mene i kao trenera, čoveka i ličnost. Nema reči da se zahvalim na svemu što je uradio za mene, legendarni profesor je zaslužio da se ova hala zove po njemu i da ima bistu, nadam se da će sećanje na njega živeti još dugo, dugo. Legat profesora Nikolića je nešto neizmerno i ostaje svima nama, i budućim generacijima, da uče i da čuvaju njegovo poštenje, jer je to bio najpošteniji čovek koga sam ja znao", rekao je Obradović.

Za kraj govorila je i Dubravka Nikolić, ćerka legende srpske košarke.

"Sto godina od rođenja se obeležava, zato se sada otkriva bista, zahvaljujem se svima koji su doprineli tome", kratko je poručila Dubravka Nikolić.

BONUS VIDEO Bravure Nikole Jokića