Šta smo videli od Partizana u pobedi nad Dertonom: Ima stvari koje raduju, ali se ponavljaju i stari problemi

Treba napomenuti da je ovo bio prvi zvaničan meč crno-belih posle kompletnog remonta ekipe i dovođenja 11 novih igrača u tim, te da rezultat ovog duela svakako ne bi trebao da bude u prvom planu. Ovaj sastav izabranika Željka Obradovića nije na okupu ni 15 dana, što govori da svakako treba biti strpljiv i ceo ovaj period posmatrati kroz prizmu ideja, postavki i stila koji se polako nadziru u igri novoformirane ekipe.

Partizan posle dužeg vremena u svojim redovima ima „tradicionalnog“ plejmejkera (a ne iznuđene varijante na ovoj poziciji) i to se odmah odrazilo na protok lopte i konkretna idejna rešenja u ofanzivi. Primetno je da je napad daleko dinamičniji nego prošle sezone, a raduje i konačno spajanje visokih igrača sa obručom, nešto što u sezoni za nama nije išlo sa Frenkom Kaminskim ni Brunom Kaboklom.

Pik više nije osnovna (jedina) ofanzivna postavka, a utisak je da se za ovo kratko vreme koje su proveli zajedno dosta radilo na s u napadu. Strpljivo kreirane pozicije za šut su bile jako kvalitetne, dok procenti ubačenih lopti nisu bili visoki (samo dve pogođene trojke u regularnom delu meča), što se može pripisati intenzivnom kondicioniranju tima.

Kao i uvek, imamo dva detalja za analizu. Nije dugo trebalo da se zaključi da ova ekipa nema gotovo nikakve sličnosti sa prethodnim sastavom tima, a da je primarna razlika u agresivnosti na prodoru ka košu. Tamo gde su Kevin Panter i družina svoje pozicije gradili sa poludistance, ovogodišnji protagonisti se trude da probiju prvu liniju odbrane i iznesu loptu na obruč. Ovakav način napadanja protivničkog koša dovodi do većeg angažovanja odbrane, kako u preuzimanjima, tako i u defanzivnim rotacijama, a možda ponajviše broju izvedenih slobodnih bacanja po utakmici i opterećenju protivnika ličnim greškama.

Druga stvar koje ćemo se dotaći, a koja nas itekako asocira na prošlu sezonu, su kontrola defanzivnog skoka (16 lopti uhvatila italijanska ekipa u napadu) kao i odbrana od šuta za tri poena (14/41 primljenih trojki). Rešenje za oba problema leži u ulaženju u kontakt sa napadačima, kako na građenju, tako i na odbrani iznad linije 6.75.

Što se tiče nekih individualnih zapažanja, Karlik i Tajrik Džons su istakli kandidaturu za lidere ekipe, dok Isaka Bongu i Vanju Marinkovića još od početka olimpijskih igara niko nije uspeo da obiđe u igri 1 na 1.

Finale turnira na Siciliji se igra večeras od 21 čas, a protivnik Partizanu će biti ekipa Trapanija (prenos na SK1).

Pripremio: Viktor Sadiković