Naš narod kaže da i ćorava koka ubode poneko zrno, a navijači Sakramento Kingsa već godinama pričaju da Kingsi ni sa zdravim vidom ne mogu da ubodu nijedan plej-of.
To je stvarnost kluba iz Kalifornije već skoro dve decenije, koliko su „kraljevi“ sluge drugih i koliko služe za nabijanje statistike ostalima.
U NBA se sve vrti oko tih ciklusa u kojima se tim gradi oko zvezde, sa kojom žele da igraju kvalitetni „vingmeni“, ili, što bismo mi rekli – šegrti.
Kod mnogih klubova su ti ciklusi bili, prošli, sa manje ili više uspeha, samo Kingsi ostadoše „grbavi“. Filadelfija, Finiks, evo čak i Nju Orleans je pronašao neku dobitnu formulu, Memfis ima svog novog idola u Dža Morentu, Denver je pronašao Nikolu Jokića, Juta je imala svoje dve zvezde i nekoliko izleta u plej-of.
PROČITAJTE JOŠ:
Dalas ima Dončića, Golden Stejt zlatnu generaciju sa Stefom Karijem, Klejem Tompsonom i Drejmondom Grinom. Oklahoma je svojevremeno bila u finalu, Lejkersi uzeše titulu, Minesota je takođe bila u doigravanju…
Los Anđeles Klipersi imaju Kavaja Lenarda, čak je i Toronto uspeo da postane šampion sa druge strane NBA spektra. Jedino Kingsi do sada nisu ništa mogli da urade.
Možda nama u Srbiji može da bude malo žao što naši igrači nisu napravili toliku razliku, jer ovako izgleda kao da je svi redom trebalo da odu, da bi Sakramento Kingsi proigrali.
Bogdan Bogdanović je tamo stigao kao jedan od najplaćenijih rukija i pokazao je da ume da igra NBA košarku, Nemanja Bjelica je imao sporednu rolu, a Vlada Divca su navijači slavili nakon što je doveo Badija Hilda i uzeo Dierona Foksa na draftu.
PROČITAJTE JOŠ:
Stvari su se brzo preokrenule kada je propušten Luka Dončić zbog Marvina Beglija, pa je Bjelica otišao u Evropu, Bogdan u Atlantu gde sada „rešeta“ trojkama, a Vlade je otpušten sa mesta prvog operativca košarkaških operacija.
Za njim je otišao i Peđa Stojaković, pa su Kingsi opet počeli neki novi proces reizgradnje. Ovog puta sa više uspeha jer su trenutno peti na zapadu u NBA ligi sa skorom 16-12. Ako je ponavljanje majka učenja, onda bi Kingsi do sada trebalo da su već doktorirali.
Umesto toga, njihovi navijači bar mogu da se nadaju i uzdaju u Domantasa Sabonisa kao neko novo svetlo na kraju tunela.
Ono svetlo koje su svojevremeno bili upravo Divac, Stojaković, Majk Bibi, Kris Veber, Bobi Džekson i Dag Kristi.
„Ovo je upravo ušlo u koš, s***e“, rekao je baš Kristi posle februarskog pogotka Sabonisa i onda dodao: „Jer, ovo je Vlade, ovo je Veber“.
Malo je Sabonis igrao u protekloj sezoni, ali je zato zablistao u ovoj. Povreda kolena ga je u prošloj ograničila na svega 15 utakmica i petstotinak minuta.
Za to vreme nije mogao da deli saigračima 6,4 asistencije kao što čini sada, što mu je drugi najbolji učinak u karijeri, pored one sezone kada je bio ol-star iz Indijane (2020/2021).
Ima i 17,7 poena, ali i sa kime da igra u petom najboljem napadu u NBA koji podseća malo bar rezultatima na ono što su svojevremeno radili Peđa, Divac i ostali.
Da bi se užasan napad iz prošle sezone pretvorio u jedan od najboljih, moralo je da se menja više stvari.
Pre svega trener. Posle Dejva Jergera i Luka Voltona koji se ispostavio kao greška, došao je Alvin Džentri, ništa bolje.
A onda je došao još jedan čovek koji je radio kao pomoćnik u Golden Stejtu, s tim što mu ide bolje nego prethodnicima.
„Taj tim iz prošle sezone nije imao igrače koji znaju kada da utrčavaju“, kaže Kristi, dok Sabonis, poput Nikole Jokića, ima taj dar da prepozna i nekako „natera“ saigrača da seče odbranu i traži težak pas za laganu realizaciju.
Braun od igrača traži da odlučuju za pola sekunde, traži brzinu kretanja, ništa sporiji protok lopte i zahtev da ona ulazi u reket.
Odlučni okreti iz blokova, jako postavljanje, utrčavanja, resetovanje napada kroz vraćanje lopte van ako stvari ne idu kako treba, sve to može da se vidi.
„Hoćemo da lopta ide od strane do strane“, kaže Braun. Njegov kolega Rik Adelman se i dalje u Sakramentu pamti kao čovek koji je vodio ekipu ranih dvehiljaditih, baš zbog toga što se tada nije postavljalo pitanje hoće li Kingsi u plej-of.
Od 1998. do 2006. igrali su ga stalno sa manje ili više uspeha. San Antonio Sparsi su tada nekoliko puta bili kobni, u sezoni 2001/2002 su Kingsi ostali „na loptu“ od prolaska u veliko finale.
Šesnaest sezona bez plej-ofa je previše i neslavni rekord koji Kingsi drže u NBA ligi, a sada se nadaju da će prebaciti 40 pobeda u sezoni.
„Jedini način da se to dobije je beng, beng, beng. Taj osećaj i vibracija su definitivno tu“, kaže Kristi, aludirajući na situacije kada Sabonis bude udvojen, pa neko drugi ostane sam na trojci.
Harison Barns kaže da ova ekipa pokušava da neke stvari iskopira od one iz ranih dvehiljaditih, poput tog napada „visokog oktana“.
To u daleko drugačijoj košarci koja se igra danas ne mora nužno da bude dobro, ali ako je preživelo zub vremena i revoluciju koju je Karijev Golden Stejt uveo, onda znači da valja.
Kevin Huerter, jedan od momaka koji u današnjim Kingsima šutira trojke najbolje u dosadašnjoj karijeri profitira iz napada koji forsira njegova ekipa.
Otud ne čudi što ide preko 40 posto i primiče se onim elitnim procentima u šutu za tri, uz rekordnih 15,2 poena za sada u sezoni.
„Malo sam gledao Peđu na Jutjubu. Dok sam odrastao igrao sam sa Peđom u igrici NBA, znao sam da može da šutira. Ali to je bilo sve“, kaže Huerter koji danas pokušava bar da delimično ponovi to što je radio „srpski snajper“.
Sabonis prepoznaje situacije kada mu saigrači istrčavaju u ugao za dobar šut i dobro čita igru, pa onda iz toga mnoge dobre stvari proističu.
Kristi, koji je u međuvremenu postao pomoćnik Braunu u Kingsima, a ne samo analitičar, kaže da je sanjao taj posao jer ima „nezavršena posla“.
Svoju košarkašku nirvanu je u karijeri doživeo pre 20 godina sa Peđom i Divcem, sada bez njih formira neku novu generaciju igrača koja, ako ponovi bar pola uspeha one stare, nema sumnje da može kvalitetno da zabavi navijače i vrati im veru da i Kingsi „mogu da ubodu poneko zrno“. Pardon, plejof.
BONUS VIDEO Noć Nikole Jokića za istoriju – meč u kom je pao rekord Vilta Čemberlejna
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar