0
Do početka Olimpijskih igara u Parizu ostalo je još 85 dana, a košarkaški turnir u Francuskoj mogao bi da bude izuzetno emotivan.
Rudi Fernandez, legendarni španski košarkaš, najavio je kraj karijere nakon Olimpijskih igara ove godine, u slušaju da se „crvena furija“ uopšte na njih plasira.
„Star sam i polako počinjem da mislim o drugim stvarima, o porodici pre svega. Ostalo mi je još nekoliko meseci i nadam se da ću doprineti ekipi. Osećam se voljenim i ovo je kraj, ali ima još nekoliko meseci da uživam sa saigračima“, rekao je Rudi na svoj 39. rođendan početkom aprila.
PROČITAJTE JOŠ:
On je počeo karijeru 2002. godine u Huventudu, a najduže je nastupao u dresu Reala (ima 23 trofeja sa Madriđanima). Od 2012. bez prestanka je jedna od udarnih igala „kraljevića“, a osvojio je sve što se moglo osvojiti sa reprezentacijom Španije (osim olimpijskog zlata). Tri sezone je nastupao u NBA ligi u Portalndu i jednu u Denver Nagetsima, a sada je odlučio da je kraj.
Dva puta je bio prvak sveta (2006. i 2019. godine), četiri puta prvak Evrope (još ima i srebrnu i bronzanu medalju sa evropskih prvenstava) i dva puta vicešampion olimpijskih igara sa Španijom. Sa reprezentacijom je ukupno osvojio 11 medalja u seniorskoj košarci i bio je jedan od simbola te generacije.
Osvojio je tri titule Evrolige, Evrokup, FIBA Euročelendž, šest puta je bio šampion Španije i osvajač Kupa Kralja.
Fernandez je još u julu prošle godine rekao da želi da ispuni obećanje dato ocu koji je preminuo 2022. godine.
„Obećao sam ocu da će Olimpijske igre u Parizu biti moje poslednje reprezentativno takmičenje. I zato sam tu, ne želim nikoga da obmanjujem. Želim da zaslužim svoje mesto, da budem među 12 i da me Serđo Skariolo zove kao što je to činio svih ovih godina“, rekao je Fernandez.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada pričamo o Rudiju u dresu Španije, vrlo lako ćemo se setiti Evrobasketa 2022, kada je „crvena furija“ na iznenađenje mnogih, da ne kažem svih, uzela zlato. Fernandez je bio jedan od najiskusnijih u timu, lideri na terenu su bili Lorenco Braun i braća Ernangomez, a nakon finala i pobede nad Francuskom, Rudi je pustio suzu.
„Ovo je posebna medalja. Ekipa je mlada, ali su se momci borili svaki meč i na kraju su nagrađeni za sav trud i rad. Mnogo sam srećan i ponosan što sam deo ove ekipe“, istakao je tada Rudi.
Fernandez je na postolju bio u zagrljaju MVP braće Ernangomez, a nosio je dres povređenog sunarodnika Serhija Ljulja koji je morao da propusti Evrobasket.
Međutim, da bi Španija uopšte igrala na Olimpijskim igrama u Parizu (odnosno Lilu), potrebno je da prođe kvalifikacioni turnir, pošto prošle godine nije bila među dve najbolje evropske selekcije na Mundobasketu.
Prednost za Špance će biti ta što igraju kod kuće, u Valensiji, a njihov kvalifikacioni turnir sadrži dve grupe. U jednoj pored Španije igraju i Angola i Liban, dok su u drugoj Finska, Poljska i Bahami, koje nikako ne treba otpisivati, jer u svom sastavu imaju NBA zvezde.
Španija jeste favorit, na papiru ima najjači tim, imaće i veliku podršku navijača, ali joj ni sa svim tim neće biti lako da obezbedi vizu za Pariz.
Pravila kvalifikacionih turnira su takva da po dve najbolje ekipe iz obe grupe prolaze dalje, onda se ukrštaju sa drugom grupom, sve dok ne dobijemo jednog pobednika, koji ide na OI.
Osim u Španiji, kvalifikacioni turniri sa po dve grupe održavaju se još u Grčkoj, Portoriku i Letoniji.
Sve te utakmice biće održane od 2. do 7. jula, kada ćemo i konačno dobiti sve učesnike Olimpijskih igara, pošto su prethodno vizu za Pariz overile selekcije SAD, Srbije, Francuske, Južnog Sudana, Kanade, Nemačke, Japana i Australije.
Rudi iza sebe ima sjajnu karijeru, postao je legenda Reala i Španije, a uprkos tome što ga mnogi smatraju „prljavim“ igračem, ne može se osporiti njegova posebnost, košarkaška veličina, te emocija i strast koje je imao od početka do dan-danas.
Nedavno je o Rudiju možda i najbolje govorio trener Andrea Trinkijeri, koji se sa njim suočio u Evroligi kao glavni strateg Žalgirisa.
„Rudi je pravi takmičar, pobednik, ubacio je milion velikih šuteva. Imao je neverovatnu karijeru. Imam ogromno poštovanje za način na koji igra svih ovih godina. Ne želim da pričam o njegovoj igri. Njegova igra govori mnogo više nego što ja mogu da kažem. Ne mogu da dodam ništa osim tog duha koji ima, mentalnu čvrstinu i to koliko je on bio zahtevan prema sebi – on nikada ne misli da je neko bolji od njega – može da igra jedan minut i da pobedi. Može da igra i 35 minuta i opet misli da će pobediti – to je nešto što zaista cenim kod njega. On je jedan od najpoznatijih igrača u Evroligi, osvojio je tri titule, verujem da je pronašao način da bude uspešan u različitim timovima, sa različitim ulogama. Nisam daleko od istine kada kažem da je on bio jedna od tajni te pobedničke istorije Real Madrida“, rekao je Trinkijeri.
BONUS VIDEO
