Licitacije o načinima za završetak prekinutih takmičarskih sezona su postale tema za gotovo svakog sportistu, funkcionera ili kibicera pošto oni u čiji opis posla ulaze planiranje i organizacija nisu na vreme shvatili ozbiljnost situacije.
Osim možda jednog čoveka, mada je pitanje da li je u momentu predlaganja rešenja bio svestan da je ideja upotrebljiva, ali ne za svruhu koju je on imao u vidu.
PROČITAJTE JOŠ
Prvi operativac Atlanta Hoksa Stiv Kunin je 7. marta ove godine predložio da bi NBA sezona trebalo da počne i da se završi dva meseca kasnije.
„Moramo da dostignemo najveći značaj našeg proizvoda. Značaj je jednak prihodu. Prihodi će doći na svoje sami od sebe“, rekao je Kunin.
Prihodi.
Prva stvar o kojoj se razmišlja u tako velikim sistemima ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti.
Pet dana posle Kuninove izjave sezona u NBA ligi je prekinuta pošto je zabeležen prvi slučaj zaraze koronavirusom među košarkašima.
Zamisao prvog čoveka Hoksa je bila da sezona treba da startuje sredinom decembra, a ne sredinom oktobra kakva je ustaljena praksa.
Ideju je obrazložio tvrdnjama da se sadašnji datum poklapa sa dešavanjima u Ligi američkog fudbala (NFL) u periodu od oko dva i po meseca.
Kunin je predložio i da se finale sezone održi „nekad“ u avgustu mesecu, pre nego u junu, pošto bi se time omogućilo NBA ligi da bude dominantna u medijskom i javnom prostoru jer bi za konkurenciju imala samo bejzbol ligu (MLB).
„Ako je King Kong pred vašim vratima, možda ćete izaći na zadnja vrata umesto da uđete u borbu prsa u prsa sa King Kongom. Mnogo puta je početak NBA sezone morao da se bori za mesto sa NFL utakmicama na televiziji TNT. Mnogo puta je ta borba bila izgubljena, a mi smo se pitali zašto“, rekao je Kunin.
Jutro koje je donelo saznanje da je Rudi Gober pozitivan na koronavirus je NBA ligu bacilo u direktnu borbu, pošto opcija „zadnjih vrata“ nije iskorišćena u prethodnom periodu, uprkos činjenici da su otkazivani veliki događaji poput turnira ATP Masters serije 1.000 u Indijan Velsu.
Borba neprestana i dalje traje. U situaciji bezbednost ili novac, liga se najpre odlučila za šušteću monetu, da bi naglo morala da skrene u izolaciju.
Stvar je jasna, ako se između dva izbora izabere pogrešan, dvostruko je teži put vraćanje na – pravi put.
NBA liga će za tri meseca odlaganja izgubiti više od 500 miliona dolara samo od prodaje karata, što će se u budućnosti odraziti na budžete timova, a manjak bi bio još veći ako se ni plej-of ne bi odigrao – još 166 miliona.
Kako se diskusija vodi oko toga da li će regularna sezona biti nastavljena, odnosno kako će to biti urađeno, priča o plej-ofu je daleko, ali se čini da NBA liga ima rešenje za to.
U decembru 2019. godine liga je predložila kvalifikacioni turnir za plej-of u kom bi učestvovale ekipe plasirane od sedmog do desetog mesta u dvema konferencijama.
Ishod bi bio dobijanje sedme i osme ekipe po konferenciji, što bi kompletiralo plej-of kostur, ali do doigravanja ima još mnogo, mnogo vremena, verovatno obeleženog diskusijama i predlozima na tu temu.
Kako bilo, primer NBA lige i načina na koji se razgovara o mogućim promenama može da bude od pomoći za organizacije i na evropskom nivou, ali u obzir treba uzeti i činjenicu da se rukovodstvo NBA lige bori za milijarde dolara novca, dok su na Starom kontinentu maltene svaka takmičenja luksuz, ukoliko nisu na striktnom amaterskom nivou.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
