2
Sve je pred početak sezone ukazivalo na to da bi Zvezda zaista mogla da uradi nešto više u Evroligi. Ali, oba njena trenera su do sada više puta ponovila iste reči - ovo predugo traje.
Dug je i niz poraza crveno-belih u Evropi. U utorak protiv Bajerna upisali su svoj osmi uzastopni, a već posle pet, šest se svojevremeno Saši Obradoviću drmala klupa, a onda krajem decembra i izmakla.
PROČITAJTE JOŠ:
Došao je Dejan Radonjić, isprva malo stabilizovao ekipu, posle debakla od Igokee i -20 u ABA ligi, pobeđen je Panatinaikos i to je bilo nagoveštaj pozitivnih promena.
Kompaktnija odbrana i Radonjićev „potpis“ obećavali su samo u početku, jer je sve posle toga nateralo ljubitelje košarke da samo konstatuju – sezona u Evroligi je ispuštena.
Tim formiran na početku sezone nije bio nimalo pristupačan. Najpre Obradović ne bi došao za male pare na Mali Kalemegdan.
Zvučno ime, dokazan trener, ali i čovek koji izvesno nije zbog svoje ljubavi prema klubu zaboravio i na svoj novčanik.
Uz izvestan broj domaćih i mlađih igrača koji su tu nekako više delovali kao „fikus“, nego kao oni na koje se ozbiljno računa, redom su dovođena kvalitetna imena.
Kvalitet vuče i novac sa sobom, a kada se potrošnja ne poklopi sa rezultatima, onda to stvara probleme. U košarci je ovo izraženije nego u fudbalu i tu nema ničeg novog.
Džordan Lojd, Kori Volden, Lengston Hol, Tejlor Ročesti, Duop Rit, Lendri Noko, Kino Kolom, Aleksa Radanov, njegov imenjak Uskoković, Džoni O’Brajant, Marko Simonović… To su samo neka od imena renoviranog sastava koji je, predvođen Obradovićem trebalo da napadne top 8 Evrolige.
Oko pola godine kasnije, iz ove perspektive sada, deluje kao da je tim to i mogao, ali nikad nije bio ili dovoljno konstantan ili na okupu.
Zato je Ročesti otišao posle dva meseca, u trenutku kada ekipa nije videla Uskokovića na mestu pleja standardnije.
Duop Rit dobije šansu, pa ga nema, Džoni O’Brajant je od starta delovao kao neizbrušen i teško kontrolisan igrač koji voli da forsira kada dobije loptu.
Iako mu je veština bila nesporna, sudario se sa Radonjićevim zahtevima za disciplinom i morao je da ide usred sezone poput Ročestija.
Emanuel Teri se ispostavio kao verovatno najpogrešnija kupovina sa stanovišta kvaliteta igrača. Izuzev skakačkih sposobnosti, nije pokazao ništa posebno.
Em nema građu da se gura sa krupnijima od sebe pod košem, em ne ume da valjano zagradi. On je bio ono što se zove panična kupovina jer se u tom trenutku izjalovio posao sa Lendrijem Nokom.
Zdravstveno, Noko je dobio zeleno svetlo nešto kasnije, potpisao je za Zvezdu koja je već u tom trenutku postala jedan kalambur sa promenljivom formom.
Sposobna da istambura Baskoniju, preokrene ogromnu razliku i pobedi tradicionalno teški CSKA iz Moskve, ali i da puca od Himkija, Asvela.
Kino Kolom je trebalo da zameni Ročestija koji nije bio ni blizu nivoa iz prvog boravka u Zvezdi pre tri godine, a u odnosu uloženo-dobijeno, Lengston Hol je možda najveća greška.
Nije sporan ni njegov kvalitet, ali ga čas nije bilo, čas jeste, što zbog povreda, a delom i zbog koronavirusa.
I dok je Obradović u prvom delu sezone pričao kako predugo traje izostanak bitnih igrača sa spoljnih pozicija zbog povreda, koje su ga prinudno naterale da ubaci Uskokovića „u vatru“, to isto sada priča i Radonjić zbog virusa.
Jer, mesec, mesec i po dana mu je više prvotimaca van stroja. Zbog toga petorica, Volden, Lojd, Noko, Kolom i Rit, nisu išli ni na Kup Radivoja Koraća.
Lojd se u međuvremenu vratio, tu je i Volden, ali ni njih dvojica nisu mogli da spreče poraz od Bajerna. Zvezda tavori na pretposlednjem, 17. mestu Evrolige, a još uvek nije ni u ABA ligi obezbedila plej-of mesto sa 13 pobeda i dva poraza.
Skup tim i dva dobra trenera trebalo je da do sada to već garantuju, ali stvarnost i okolnosti su diktirali drugačije i, premda su crveno-beli uzeli jedan trofej ove sezone, ako se rasplinu mogu da dožive katastrofu.
Uloženo je mnogo novca, pitanje je kako će se za sledeću sezonu zatvarati finansijska konstrukcija, iako je jesenas vladao ozbiljan optimizam.
„Crvena zvezda je ove sezone napravila respektabilan tim. I otvoreno kažem: Ove sezone napadamo i vrh Evrolige“, rekao je Nebojša Čović protekle jeseni.
Pred 2021. godinu, ova izjava je ponovljena uz dozu optimizma da još ima nade.
„Nije kasno za TOP 8 Evrolige, razlika je 2-3 pobede i ukolko se stabilizujemo serija nas vraća. Nema navijača sada kada dođu protivnici u Beograd ne izgleda to isto kada su tu bili navijači, ambijent. ne mislim da je kasno možemo da uspemo u onome što je zacrtano“, kazao je Čović krajem decembra.
Radonjić se sada bliži koti od 16 utakmica, koliko je na klupi proveo Obradović. Saša je imao pet pobeda, Dejan ima dve za sada.
Obe u prva tri meča na klupi Zvezde, protiv Panatinaikosa i Real Madrida. Sve posle toga bila je mrka kapa. Aleksa Radanov i Boriša Simanić jedva su videli parketa, Marko Simonović je već u ozbiljnim godinama, a Jagodić-Kuridža je imao nekih veoma korektnih partija, ali sve je to nedovoljno.
Činjenica je da postojeće nije samo Radonjićeva krivica, jer je morao da se snalazi sa onim što je imao, ali će ostati veliko pitanje čime će raspolagati i kada sledeće sezone on bude pravio tim, koliko će tim koštati i u krajnjoj liniji hoće li iole biti konkurentan.
Jer, Zvezda od najava zemljotresa i napada na Top 8 Evrolige ne može da živi, to se u evropskoj košarci teško može i od pobeda.
Na primeru Partizana videli smo koliko tim može da propadne kada u jednoj sezoni uloži sve što ima da bi postigao cilj, a onda ostane bez njega.
Crno-belima je to lani bilo igranje Evrolige, sezona je prekinuta i status kvo je razbio u paramparčad i ekipu Partizana i njegove rezultate ove sezone.
Zato odatle treba nešto da izvuku kao pouke i na Malom Kalemegdanu, jer je jasno da Zvezda na kvalitetu igračkog kadra nije štedela, a to do sada nije pokazala na tabelama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
