Kako se Srbija spremila za Igre: Pešićeve note i recept za medalju

Pet od sedam utakmica u pripremnom periodu navijači su mogli da isprate, dok su dva duela sa Holandijom bila iza zatvorenih vrata i poslužila su kao uvod u sve što čeka "orlove".

Srbija je na pet od sedam mečeva slavila, poraženi smo od Australije i deklasirani od Sjedinjenih Američkih Država, ali može se reći da je odrađen veoma dobar posao i priprema sa kojom je i selektor Svetislav Pešić zadovoljan.

Put u Abu Dabi gde smo se sastali sa Australijom i Amerikom bio je očigledno iscrpljujući za "orlove", pa u tim mečevima nisu bili ni blizu maksimuma, ali se utisak popravio u Beogradu, gde su u dva dana pobeđeni Japan i Grčka, koja je takođe jedan od favorita za medalju, samo iz drugog plana.

I protiv Australije i Amerike imali smo dobrih momenata u igri, protiv Francuza smo odigrali odličan meč i slavili, protiv Japana nam ni slabija odbrana nije smetala za ubedljivu pobedu, dok je protiv Grčke pokazana moć i napravljena odlična uvertira za put u Francusku na Olimpijske igre.

U utorak reprezentativci Srbije imali su slobodan dan, dok će u sredu poleteti za Francusku, gde već 28. jula igraju protiv SAD. Tri dana nakon toga igraće protiv Portorika i onda 3. avgusta protiv Južnog Sudana, te su to dve utakmice koje "orlovi" moraju da dobiju kako bi bili u igri da budu najbolji drugoplasirani tim i tako potencijalni dobiju lakši put do finala.

Ono što smo videli do sada jeste da Srbija polako, ali sigurno diže formu, Pešić je rekao da je sve do sada bila regularna sezona, a u Lilu počinje plej-of i ono pravo od čega će zavisiti da li će se "orlovi" vratiti sa medaljom i koje će boje ona biti.

Jasno je da tim Srbije i dalje nije na maksimumu, a dobra vest je da u grupi protiv Portorika i Južnog Sudana možemo dodatno da se uigramo, ali sa ozbiljnim pristupom, kakav je bio na primer protiv Grčke na obe strane terena. Što se tiče utakmice sa Amerikom i "drim timom", teško je tu bilo šta pretpostaviti, ali siguran sam da se svi mi potajno nadamo dobrom rezultatu, a verujem da ni igrači i Pešić neće izaći sa belom zastavom.

Selektor Srbije je na konferencijama za medije posle Japana i Grčke isticao da ekipa i dalje nije na najvišem fizičkom nivou, pa je sigurno i da ćemo u tom delu napredovati, s nadom da će nas povrede zaobići i da su Bogdan Bogdanović, Dejan Davidovac, Nikola Jović i ostali potpuno zalečili sve povrede.

Nakon sedam pripremnih utakmica može se reći da je ekipa stekla i kakav-takav kontinuitet, skoro svi momci se dugo poznaju i igraju zajedno u reprezentaciji, pa smo i sami uverili da je atmosfera sjajna, jer reakcije na klupi, pored i na terenu neće da prevare. Devet od 12 reprezentativaca bilo je i u Manili prošle godine kada je osvojeno srebro, njima su se priključili Nikola Jokić i Vasilije Micić, a kao 12. na spisak upao je Uroš Plavšić, koji ima sjajnu sezonu u dresu Mege iza sebe, te se tokom priprema izborio za mesto u timu pre Alekseja Pokuševskog, Dušana Ristića, Alekse Radanova i Ognjena Jaramaza.

Odavno je poznato da Pešić na prvo mesto stavlja zalaganje i agresivnost u odbrani, a glavni u tom segmentu su bekovi, koji moraju stalno da otežavaju rivalima ulaske u akciju. U pripremnim utakmicama videli smo srpske bekove veoma posvećene u defanzivi, igrao se i presing po celom terenu, pa nema sumnje da će ta agresivnost na spoljašnjoj liniji protivnika biti glavni recept za pobede i u Parizu.

Nema sumnje da Srbija ima igrače koji su sposobni da odigraju kvalitetno u odbrani, a dobro su se pokazali i kao tim i to protiv različitih ekipa. Naravno da nije sve ni u odbrani funkcionisali kao podmazano, pošto su nam na primer Japanci ubacili 100 poena, ali je zato protiv Grčke usledio odgovor i samo 72 primljena poena.

Kao glavni igrači u defanzivi pokazali su se Aleksa Avramović, Ognjen Dobrić i Vanja Marinković, Filip Petrušev je imao zadatak da u dva dana čuva Ruija Hačimuru i Janisa Adetokumba, Jokić i Milutinov su "beton" u reketu, dok su i svi ostali svesni svojih zadataka i zahteva Pešića.

Iz te dobre odbrane dolazile su i ukradene lopte, te laki poeni u kontri, pa bi ta brza igra u tranziciji trebalo da bude veliko oružje našeg tima.

Što se tiče pozicionog napada, Pešić je istakao da bi trebalo brže i preciznije ulaziti u akcije, te da će to prouzrokovati i veću efikasnost u završnoj fazi. Glavne napadačke opcije su svakako Bogdanović i Jokić, ali oni bi mogli da služe i kao mamac u nekim situacijama, što bi otvaralo prostor ostalim igračima.

Lepo je videti da u reprezentaciji imate tako nesebične momke kakvi su Bogdan i Nikola, pa oni uopšte nemaju problem sa tim da neko drugi iskoči u prvi plan, ako će to doneti uspeh timu. Svi znamo Jokićeve razigravačke sposobnosti, dok je Bogdanović protiv Grčke (5 od 5 za tri poena) bio odličan u napadu i čini se da su mu nižanske sprave nameštene.

Onaj koji se još uvek traži je Micić, ali ne treba sumnjati ni u njega, pošto je mnogo puta do sada pokazao koliko mu znači igranje za Srbiju i svi znamo šta na terenu može da donese. I saigrači su uz njega, podržavaju ga, zle krvi u reprezentaciji nema i već u grupnoj fazi očekujemo mnogo boljeg Vasu od onog kog smo gledali u pripremnom periodu.

U prijateljskim mečevima videli smo i da je Pešić kombinovao raznorazne petorke, pa su tako u nekim navratima na terenu zajedno bili Jokić i Milutinov, što može biti posebno značajno protiv reprezentacija kao što je na primer Francuska, koja takođe igra sa veoma visokim igračima.

Takođe, Petrušev se pokazao kao odličan u tandemu sa Jokićem, Jović još uvek nije na maksimumu posle povrede, dok će se uglavnom rotirati Avramović i Micić na poziciji organizatora igre. Sa klupe će bitnu ulogu imati Gudurić, koji neretko učestvuje i u organizaciji napada kod Pešića, Dobrić i Marinković su veoma važni sa obe strane terena, a videćemo kakvu ulogu će imati Davidovac, koji je polivalentan igrač i može da odgovori na više zadataka i pozicija.

Ono što je takođe važno napomenuti jeste da je Srbija kroz pripremni period odmerila snage sa različitim tipovima ekipa, suočila se sa različitim stilovima i pokušala da pronađe rešenja za sve. Ako se Holandija može smatrati najslabijom rivalom, koji je poslužio za početno razigravanje i zagrevanje, onda smo već protiv Francuske imali priliku da se uverimo kako je igrati protiv jedne od fizički najmoćnijih i najviših ekipa na svetu.

Australija je nešto drugačija, sa jačom spoljnom nego unutrašnjom linijom, dok o "drim timu" Amerike i njegovoj moći sada nećemo trošiti reči. Japan je bio veoma rastrčan protiv Srbije, igralo se mnogo u tranziciji, a ekipa iz Azije šutnula je čak 46 trojki. Za kraj, Grčka nema toliko dobre šutere, ali zato su tu bili Adetokumbo, Mitoglu i Papajanis na pozicijama četvorke i petice.

Sve to pomoglo je Pešiću da dobije još jasniju sliku o igri reprezentacije, a košarkašima da iskuse različite protivnike i dobro se oznoje i zagreju pred Olimpijske igre.

Pred "orlovima" je sada šest stepenica do zlata, iako bi svaka medalja na Olimpijskim igrama bila ogroman uspeh.

Košarkaši, čekamo vam na balkonu kad se vratite! Srećno!

BONUS VIDEO