Vreme za sređivanje utisaka.

ABA liga je okončana pobedom Crvene zvezde nakon verovatno najskandaloznije finalne serije u istoriji, a kako su u Partizanu dva dana posle poraza u petoj utakmici prelomili da ne igraju završnicu Superlige košarkaške lige Srbije, dok su crveno-beli dali dozvolu Nejtu Voltersu, pravi je trenutak za sabiranje utisaka vezanih za doprinos stranih košarkaša na učinak u aktuelnoj sezoni.

Učinak Partizanovih stranaca

Kada je Željko Obradović predstavljen kao novi trener Partizana, među navijačima kluba iz Humske nastala je prava euforija, a dolaskom Kevina Pantera i Zeka Ledeja ona je dostigla nivo neverovatnog, i posle dugo vremena probudila se nada među pristalicama crno-belih da mogu daleko i u Evrokupu i u ABA ligi, a povratak u Evroligu je bio već viđen. To je samo potvrđeno dolascima krila iz Letonije Rodionsa Kurucsa, potom plejmejkera Dalasa Mura, supertalentovanog Izraelca Jama Madara, stigao je i Slovenac Gregor Glas nakon što je prošao probu, a kao „kec na deset“ došao je paraf Matijasa Lesora. No, uprkos više nego kvalitetnom rosteru, nešto očigledno nije „kliknulo“.

U moru veoma talentovanih košarkaša Kevin Panter je trebalo da bude predvodnik tima. Nije početkom sezone bio na preterano visokom nivou, pošto je na utakmicama protiv Borca, FMP-a, Budućnosti i Cibone ubacio ukupno pet poena, dok je protiv Čačana i drugi put pružio veoma slabu partiju sa tek četiri postignuta poena, ali je posebno bolna bila utakmica protiv crveno-belih, kada je Zvezdi ubacio tek šest poena u prvom derbiju u dresu Partizana.

No, od 20. kola Panter je uhvatio ritam, a posebno je eksplodirao protiv Budućnosti u doigravanju, kada je ubacio 30 poena u majstorici i crno-bele odveo u finale. Iako je protiv Zvezde u finalnoj seriji bio dobar – dva puta ubacio preko 20 poena – ipak je utisak da je u određenoj meri razočarao. Naime, nije se Panter pokazao kao lider tima, sposoban da u momentima kad se utakmica lomi povuče, čak i kad ga šut ne služi. Kad je njemu ruka bila „hladna“ crno-belima je bilo neophodno da neko eksplodira, u suprotnom bi pobeda bila nemoguća misija. Opšti utisak je da su mnogi od Pantera očekivali više nego što je zapravo i doneo. I to mnogo više. Pogađao jeste, ali će uprkos tome Partizan sezonu završiti bez trofeja.

Sličan utisak ostavio je i Zek Ledej. Isto kao i Panter – na momente je bio fantastičan, ali bi ubrzo usledio neopisiv pad iz kog mu je bilo potrebno dosta vremena da se izvuče. Pokazao je doduše da poseduje dovoljan kvalitet za ono što je potrebno crno-belima, ali je veliko pitanje da li je od Ledeja moguće očekivati da taj nivo održava tokom čitave sezone.

Iz tog razloga je uz njegovo ime i najveći znak pitanja, jer je, za razliku od Pantera, više igrao u modu „hladno“ nego što je nosio ekipu. Ništa bolji utisak nije ostavio ni Dalas Mur. Atraktivan da, na momente sjajan strelac i lucidan dodavač, ali verovatno i najslabija „karika“ u timu Željka Obradovića. Uspevao je povremeno da veoma lepim potezima do ludila dovede košarkaše protivničkih timova, ali je onda kada je bilo najpotrebnije pokazao zbog čega ipak nije napravio iole bolju karijeru.

Za razliku od njih, Jam Madar je opravdao očekivanja, možda ih čak i nadmašio. Mladi Izraelac je pokazao da bi mogao da predstavlja ozbiljan oslonac za Obradovića „na duže staze“, pogotovo kad ga prođu mladalačke „bubice“ i uspe da obuzda nagon za jurnjavom ka košu rivala. Madar je je mnogo puta u sezoni energijom uspevao da trgne saigrače, a u kombinacji sa savršenom odbranom u vidu velikog broja ukradenih loptu, sjajnom osećaju za pas i gotovo nepogrešivom šutu sa poludistance, košarkaš na kog pravo polažu Boston Seltiksi je verovatno najveći pogodak tima iz Humske.

Matijas Lesor je stigao poslednji, i gotovo odmah postao veoma važan šraf, što se videlo u finalnoj seriji, pošto je neretko predstavljao nerešivu enigmu za košarkaše Crvene zvezde, kada je skok u pitanju, ali je pokazao i previše boljki koje ga nisu prošle još iz perioda dok je igrao za Crvenu zvezdu. Ipak, utisak je da je doneo Obradoviću ono što je i tražio od jednog centra, te će, pod uslovom da ne bude nekih promena, naredne sezone predstavljati od samog početka ozbiljnu opciju na poziciji pet.

Što se Gregora Glasa i Rodionsa Kurucsa tiče, Slovenac je na trenutke pokazao da poseduje ogroman potencijal, ali je još uvek daleko od ozbiljne opcije za nivo koji je potreban Partizanu, dok je Kurucs, ako izuzmemo bukvalno momente kada bi potvrdio talenat, uglavnom bio jedna od slabijih karika u ekipi Željka Obradovića, a zbog problema sa povredom nije ga bilo u drugom delu sezone.

Učinak Zvezdinih stranaca

Za razliku od prelaznog roka tima iz Humske, u Zvezdi je bilo znatno manje burno. Džordana Lojda, Korija Voldena i Lendrija Noka zamenili su Aron Vajt, Nejt Volters i Ostin Holins, a poslednji je, na iznenđenje ljubitelja košarke u Srbiji, u klub stigao Majk Cirbes, po treći put u karijeri.

Prvi utisak je bio takav da će Zvezda biti znatno manje opasna u napadu, ali je nivo odbrane sa druge strane podignut na jedan od najviših nivoa ne samo u regionu, već u Evroligi, što se ispostavilo kao tačno.

Ostin Holins je stigao kao košarkaš koji ne predstavlja previše veliku opasnost po koš rivala, ali je u odbrani doneo ono što je i bilo očekivano. I ne samo to, već se profilisao kao jedan od najboljih defanzivaca Evrolige i kao košarkaš koji nijednog rivala nije pustio da se naigra košarke. A da ni u napadu nije bezopasan pokazao je upravo na utakmicama kada je bilo najbitnije, pošto je Cedevita Olimpiji ubacio 45 poena na tri utakmice, protiv Partizana je jedan meč završio sa 17, drugi sa 11, a u susretu koji su crno-beli dobili 112:84 brojao je do 19.

Dok je kod Holinsa postojao znak pitanja, Nejta Voltersa su navijači Zvezde veoma dobro znali iz njegovog prvog mandata, kako vrline, tako i mane. Ipak, samo par utakmica bilo je dovoljno da one koji su sumnjali razuveri i pokaže da je sazreo u igrača koji itekako zaslužuje da bude prvi plejmejker crveno-belih. Za razliku od Stefana Markovića i Nikole Ivanovića, Volters je tokom cele sezone držao nivo igre, uz Nikolu Kalinića i Ognjena Dobrića bio prva udarna igla u napadu, i ispostavio se kao pun pogodak.

No, nije sve bilo kako su planirali, pošto je Aron Vajt u najmanju ruku razočarao. Duga pauza kao posledica loma ruke na prijateljskoj utakmici protiv Panatinaikosa ostavila je traga, pa je Vajt periodično uspevao da nekim atraktivnim zakucavanjem digne publiku na noge, ali nikakvog njegovog doprinosa nije bilo. Samo pet utakmica u ABA ligi završio je kao dvocifren, u finalnoj seriji na dve utakmice nije igrao ni minut… Jednostavno, previše slab učinak za igrača koji je trebalo da bude prva napadačka opcija Zvezde za čitavu sezonu.

Što se Maika Cirbesa tiče, Nemac je stigao kako bi na momente zamenio Ognjena Kuzmića i Luku Mitrovića, u tome je i uspeo, ali je već duže vreme jasno da su najbolji igrački dani iza njega.

Na kraju, kada se sve sabere, situacija je više nego jasna – crveno-beli će sezonu završiti sa najmanje dva trofeja (Kup Srbije i ABA liga), a sva je prilika da će i treći

BONUS VIDEO Željko Obradović posle poraza u odlučujućoj utakmici plej ofa ABA lige