Preko njega je Vins Karter izveo najčuvenije zakucavanje, obožava Božidara Maljkovića, igrao je sa Milanom Gurovićem, dva puta zaredom osvojio FIBA Kup Koraća, pokušao je i samoubistvo...
„Je l’ ono Vajs? Jeste“, gotovo da sam popričao malo sam sa sobom tokom polufinala Evrobasketa između Francuske i Poljske. Takvu gromadu od 218cm nije teško uočiti, sedeo je na pozicijama za TV komentatore i sačekali smo kraj meča da bismo popričali.
PROČITAJTE JOŠ
Ljubitelji košarke odlično znaju ko je Frederik Vajs – bivši francuski centar, igrao je za Limož, kratko PAOK, Unikahu, Bilbao, Menorku, radio sa Božidarom Maljkovićem, ima jaku vezu sa srpskom košarkom.
Jeste, to je i onaj košarkaš Francuske preko kojeg je Vins Karter izveo čuveno zakucavanje na Olimpijskim igrama 2000. godine u Sidneju.
Vajs je i dvostruki osvajač FIBA Kupa Koraća (2000, 2001) i za Nova.rs je pričao i o tom famoznom zakucavanju.
„Za to zakucavanje Kartera pitali su me, pa, sigurno milion i 297 hiljada puta (smeh). Mnogo puta, baš mnogo…“, uz osmeh je rekao Vajs.
Sa Francuskom je tada osvojio olimpijsko srebro, ima i bronzu sa Evrobasketa 2005. u Srbiji.
„To je moj život. Mi smo osvojili medalju, ne obazirem se previše na to jer je od tada prošlo 22 godina, vidite me kako izgledam, sigurno ne kao košarkaš“.
Danas radi kao stručni konsultant, sada na TV W9 u Francuskoj, ali i na BeinSportu, i kaže da živi za košarku i dalje.
„Sigurno da niko ovo nije očekivao. Francuska je igrala jako dobro, pogotovo u odbrani, a i u napadu je bila odlična. Tužan sam zbog Poljske, jer je bolja od ovoga. Bilo nam je ovo potrebno, jer smo dva puta imali mnogo sreće, sada smo konačno pobedili ubedljivo“, prokomentarisao je prvo polufinale Evrobasketa u Berlinu.
Istina da su Francuzi uvek nekako imali sreću na svojoj strani, ali ne može samo sreća da dovede do finala.
„S jedne strane ste u pravu, ali kada protivnik ima dva poena prednosti i dva slobodna bacanja na dve vezane utakmice u skoro isto vreme, moram da kažem da smo imali malo sreće“.
Vajs je otkrio i da li je uopšte očekivao Francusku u bobri za evropsku titulu.
„Zaista nisam, pogotovo posle meča sa Turskom, jer nije trebalo da dobijemo ni taj meč, pa ne možete da očekujete da uđete u finale. Ali, kako smo sada dobro odigrali, siguran sam da ćemo odigrati i dobro finale“.
Nema Srbije, Grčke, Slovenije u završnici turnira, bez medalje su ostali Nikola Jokić, Janis Adetokumbo, Luka Dončić…
„To je ludo, stvarno ludo. Svi su očekivali Srbiju, Sloveniju i Grčku ovde, ali te ekipe su već kod kuće. Malo smo tužni zbog toga jer je bolje kada pobeđujete velike ekipe, ali to znači da imamo odličan turnir“.
Pitali smo ga i da li ga Rudi Gober podseća na njega zbog visine i snažne pojave.
„Ne, ne, jer je mnogo veći atleta nego što sam ja bio. Mislim da je Gober najbolji francuski košarkaš ikada. Svi pričaju o Toniju Parkeru kao najboljem, jeste fantastičan igrač, ali kada je Gober na terenu, on menja igru i ima ogroman uticaj kao nijedan drugi francuski košarkaš. Zato je za mene najbolji u istoriji“.
Vajs je u karijeru započeu u Limožu koji je proslavio Božidar Maljković, naš trofejni trener, sada predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
„Imao sam mnogo srpskih trenera… Počeo sam 1995. da igram za Limož, Boža Maljković je tada otišao, ali sam došao zbog njega u Limož, insistirao je da dođem. I rekao mi je kada je odlazio ‘jednog dana ćemo biti u istoj ekipi’, i to se dogodilo posle u Unikahi“.
Posebnim rečima je pričao o Maljkoviću, ali i ostalim trenerima sa prostora bivše Jugoslavije.
„Bio sam visok i brzo sam trčao, bio sam jak, i mislim da je Maljković želeo od mene da napravi dobrog igrača. Uživao je da vidi kako mladi igrači napreduju u radu sa njim. Mnogo ga volim iz brojnih razloga, jedan od tih je jer je Limožu doneo titulu prvaka Evrope. On je najbolji trener ikada. Volim i Bogdana Tanjevića isto“.
Bivši francuski reprezentativac je osvojio Kup Koraća dva puta zaredom sa dva različita tima – 2000. u dresu Limoža koji je vodio Duško Ivanović i godinu dana kasnije sa Unikahom na čijoj klupi je sedeo Maljković.
„Ivanovića isto volim, sjajan trener, srećan sam šta smo uradili zajedno u Limožu. On je lud, sećam se treninga, ustajemo u 7 ujutru, trčimo uz planinu, vraćamo se na tuširanje i doručak, i opet na trening u teretanu još dva sata. Ali, na kraju, osvojili smo trofej s njim“.
Limož je u finalu srušio Unikahu sa 80:58 i 60:51 u dva meča, da bi potom Unikaha sledeće sezone u finalu deklasirala Hemofarm (77:47 i 71:69).
„Sećam se odlično i tih utakmica sa srpskim klubom. Dobili smo ‘lako’, iako je bilo 30 razlike nije bilo toliko lako, Boža Maljković je bio mnogo srećan što smo osvojili trofej“.
PROČITAJTE JOŠ
Svojevremeno mu je saigrač bio i Milan Gurović u Malagi, i to pošto je osvojio Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu.
„Nije mnogo o tome pričao, ali smo mnogo pričali ovako, mnogo je dobar i zabavan tip. Pričali smo mnogo o životu ovako, ali o tome nismo“.
Vajs je u braku sa suprugom Selijom dobio sina Enca 2002. godine, kome je još kao detetu ustanovljen autizam. To je toliko uticalo na Francuza, pa je u određenom periodu zapao u depresiju i alkoholizam dok je igrao u Španiji. Selija se tada sa sinom vratila u Francusku, a Vajs je 2008. pokušao samoubistvo tako što se predozirao tabletama za spavanje. Nakon što je preživeo, prestao je da pije i stavio porodicu na prvo mestu.
Kao neko ko je prošao verovatno najteže trenutke u životu, imao je i poruku za sve košarkaše, jer su mentalni problemi svakodnevica ne samo u sportu.
„Mnogo treba da se priča o tome, mislim da je to dobro rešenje. Sada u timovima postoje ljudi koje se bave samo time i mogu da vam pomognu, sa njima treba pričati i ništa ne treba da bude sramota. Pričajte šta god da vas muči, ne držite to u sebi, verujte mi znam kako je to“, zaključio je Vajs za Nova.rs.
BONUS VIDEO Itudis o ispadanju Grčke i Srbije, Janisu i Jokiću: Ko nas je to video u finalu?
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar