Ostali smo bez tri najveće zvezde na Evropskom prvenstvu, a završnica će i bez njih biti izuzetno zanimljiva
Do finalnog raspleta na Evrobasketu ostala su još tri dana, ali u njima nećemo gledati prva tri favorita, odnosno prve igračke zvezde.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema zvaničnoj FIBA listi favorita pred početak prvenstva, Srbija, Slovenija i Grčka važile su za prva tri favorita za medalju, ali su svoje kofere morale da pokupe već u osmini, odnosno četvrtfinalu.
Srbija je na iznenađenje mnogih poražena od Italije, Grčka je izgubila od domaćina Nemačke, dok je Slovenija potpuno podbacila u duelu sa Poljskom.
To znači da su se bez medalja oko vrata kućama vratili, ili se vraćaju Nikola Jokić, Janis Adetokumbo i Luka Dončić. Njih trojica su nesumnjivo bili najbolji igrači svojih selekcija na ovom Evrobasketu, ali je to bilo nedovoljno da bi se konkurisalo za medalju.
Da je sve išlo kako je bilo zamišljeno i prognozirano, Srbija i Slovenija bi se sastale u polufinale, ali su njihova mesta zauzele Francuska i Poljska.
Sa druge strane žreba ne može se reći da se Grčka obrukala, ali kada imate Janisa u timu ciljevi moraju biti najviši.
Zvezda Milovoki Baksa je na ovom šampionatu prosečno beležila 29,3 poena, 8,8 skokova i 4,7 asistencija po meču.
Uz to Janis je imao dobar procenat šuta iz igre (56,6%), bolje od svog proseka je izvodio penale (78,5%), ali je loše šutirao za tri (20%). Tokom grupne faze propustio je samo jedan meč, u duelu sa Estonijom se lakše povredio, ali je presudnu ulogu odigrak protiv Italije, Hrvatske i Češke u osmini finala. Nije previše silio, pokušavao je da razigrava i ostatak ekipe, na terenu je prosečno provodio 28 minuta, ali će na evropsku medalju sa Grčkom morati da šačeka bar do 2025. godine.
Što se Dončića tiče, on će ovo prvenstvo pamtiti po 47 poena koje je ubacio Francuzima u grupi, ali će imati gorak ukus u ustima zbog Poljaka. U četvrtfinalu Luka je imao svega 14 poena. Jeste da je imao 11 skokova i sedam asistencija, ali je za njegove standarde odigrao ispod proseka. Mnogo je energije potrošio i na svađu sa sudijama, kojima se zamerao skoro na svoj utakmici. Činjenica je da je Dončić neko ko često komentariše suđenje, za moj ukus i previše. Ako bi se više usresredio na dešavanja na terenu tvrdim da bi bio još maestralniji, te da bi mu sudije bile naklonjenije.
Dončić je tokom grupne faze odigrao nešto slabije i protiv Bosne i Hercegovine, koja je takođe uspela da slavi protiv Slovenije. Poučeni tim i iskustvom iz četvrtfinala lako dolazimo do zaključka da Slovenija bez najbolje verzije Dončića prosto ne može da se bori za medalju.
I za kraj tu je Nikola Jokić. Čovek koji nije razočarao ni na jednoj utakmici. Na pet od šest mečeva bio je najefikasniji u timu „orlova“, a četiri puta je upisao dabl-dabl. Stigao je da obori i nekoliko rekorda, a Italijane je makar pozdravio sa 32 poena i 12 skokova.
Prosečno je imao 21,7 poena, uz procenat šuta iz igre 66,2 odsto. Imao je tačno 10 skokova po meču, a uz to i 4,3 asistencije i 1,8 ukradenih lopti, po čemu je bio jedan od najboljih na turniru.
Prosečno je na parketu bio 25 minuta, ali je utisak da je protiv Italije morao da bude bar 35 minuta u igri. Kako se to nije desilo, a Srbija izgubila, Jokić će još bar godinu dana morati da sačeka na medalju sa reprezentacijom.
Možda Jokić, Dončić i Adetokumbo prave najveću razliku kada je individualni kvalitet u pitanju, ali košarka je timski sport i pobeda često ne zavisi samo od jednog igrača. Stoga za pomenutu trojku sada nema medalja i nagrada, ali će nesumnjivo nastaviti da dominiraju evropskom i svestkom scenom, a ne treba zaboraviti da još niko od njih nije zašao ni u četvrtu deceniju života.
BONUS VIDEO Ovako besnog Dončića nikad niste videli
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare