Odbrana i timski duh. Toliko jednostavne, ali i toliko komplikovane disciplina za ekipu Denver Nagetsa.

Nedostaci su bili evidentni još u pripremnim utakmicama, rupa je bilo mnogo, a kada se na to nadovežu i brzopleto izgubljene lopte u napadu dobija se jedna opšta katastrofa.

Ti parametri, uz izostanak dva veoma bitna košarkaša u rotaciji, doveli su Nagetse na rub ispadanja već u prvoj rundi plej-ofa.

Zapravo, morala je da se dogodi peta utakmica, pri rezultatu 3-1 za Jutu da se sastav trenera Majka Melouna konačno pretvori u tim.

I da zaigra za čast.

Nagetsi su teškom mukom dolazili do prednosti, a veoma lako su je gubili, toliko da je izgledalo gotovo nemoguće da se išta pozitivno dogodi za njih.

Iako je prva četvrtina Nikole Jokića najavila da je došlo vreme za sve ili ništa, činilo se da će i ovoga puta, kao u četvrtom meču, ishod biti loš.

Za uvodna četiri minuta meča Denver je uspeo da stekne zaostatak od deset poena, što usmerava samo na jedan ishod ukoliko se nastavi u tom ritmu.

Onda se desio Jokić. Izvlačio je Rudija Gobera van reketa, terao ga da trči, da ga juri između linije za slobodna bacanja i dela terena odakle se računa pogodak za tri poena.

I uspevao je da pomuti razum svom protivniku, ubacio je 21 poen u prvom kvartalu, bez promašaja, uz trojku sa gotovo devet metara u poslednjim sekundama deonice.

Do poluvremena je zaostatak u odnosu na Jutu bio na ivici dvocifrenog, u nastavku je stigao i do 15 poena.

Isijavalo je iskustvo Majka Konlija i Džoa Inglsa, Jokić je izašao iz ritma, nikoga nije bilo da postiže poene, a odbrana je davala naznake starih boljki.

Do momenta kada se „upalio“ Džamal Marej i preuzeo kontrolu, a sa klupe na teren ušao Pi Džej Dozir, momak koji je retko dobijao šanse u aktuelnom plej-ofu.

Energijom koja je dolazila sa obe strane terena Denver je konačno zaličio na sebe i paralisao protivnika.

I to protivnika koji obično baš takve metode koristi da bi stigao do povoljnog rezultata.

„Energija nam je pobedila utakmicu. I Džamal“, kratko je prokomentarisao Jokić.

Odbrana u drugom poluvremenu je bila nesvakidašnje dobra za standarde Denvera, što je konstatovao i trener Meloun.

„Primili smo 44 poena, 40 iz polja, nijedan kontranapad nismo dozvolili… Ponosan sam na vas, momci“, rekao je Meloun svojim igračima u svlačionici.

Komentar na igru u odbrani u drugom poluvremenu imao je i Nikola Jokić.

„Ponekad mi i ne znamo šta tačno radimo, ali čuvamo leđa jedan drugome“, iskreno je rekao reprezentativac Srbije.

Čak i kada je izgubio šuterski ritam, Jokić je ostao na visini zadatka što se timske igre tiče, a najbolji pokazatelj toga je blokada nad Goberom u 35. minutu meča pri rezultatu 86:82 za Jutu.

Da je francuski reprezentativac pogodio u tom trenutku prekinuo bi seriju od četiri uzastopna poena Denvera, koju je potom produžio Marej i dao timu samopouzdanje i impuls za dalju borbu.

Takav pristup je Melounovoj ekipi doneo sedam više šuteva i četiri više pogodaka, a disciplina je kao rezultat dala i svega 16 slobodnih bacanja na kontu rivala.

Meloun je posle prethodne utakmice apostrofirao upravo taj segment, ne želeći da govori o sudijama, ali je napomenuo da mora da vidi kako da pomogne Jokiću u nameri da on dobije više prilika za šuteve sa penala.

U ovom meču srpski centar nije imao niti jedno slobodno bacanje, ali je zato pogodio sedam trojki i imao svega sedam promašaja u šutu iz igre, za ukupno 12 pogodaka iz 19 pokušaja.

Dakle, energija, briga o saigraču, fokus, samopouzdanje. Nagetsi su pokazali da mogu da imaju te elemente, samo je pitanje da li će se i kada oni spojiti u jednu kompaktnu celinu koja donosi rezultat. Prilika da dokažu da ovo nije samo incident desiće se već u četvrtak od 22.00 u novoj utakmici na život ili smrt u seriji sa Jutom.