"Nemojte da budete budala ko tata": Savet koji je Miličić dao svom sinu bila je najvažnija lekcija na putu do zlata

Mnogo se priča o talentovanim dečacima koji su budućnost srpske košarke, a mnogi su naslednici svojih slavnih očeva.

Takva je i priča Lazara Miličića, čiji je otac Darko bio jedan od najvećih potencijala koje je srpska košarka imala, ali nikada nije ostvario karijeru kakva mu je prognozirana.

Upravo je Darko koji je na svom lošem iskustvu učio decu i usmeravao ih na pravi put možda dao i ključnu lekciju svom sinu koji se okitio zlatnom medaljom.

On je pre više od pet godina o tome pričao u velikom intervjuu za naš portal.

"Nikad nisam niti ću brinuti šta drugi misle o meni. Imam svoje prijatelje koji znaju ko sam i šta sam, znam šta me ispunjava, šta volim i takav sam, drugačiji ne mogu biti. Bilo je u karijeri tih nekih ispada, pričam o tome i deci, ali takav sam, malo sam temperamentan bio u tom periodu, nepravdu ne volim, a znam da ljudi kroz laži i raznorazne stvari gledaju da ti se upletu u život, naprave neku pakost, nažalost, živimo u takvom svetu. Neko mišljenje i predstavljanje mene u javnosti ovakvog ili onakvog me ne interesuje. Znam šta me ispunjava, opet kažem, slava Bogu pa sam spoznao neke svoje slabosti i gde sam grešio, i osuđivao kroz karijeru samo druge, a nikad nisam sebe pogledao u ogledalo pa se malo zapitao šta radim pogrešno".

Otkrio je i koliko mu je to pomoglo u vaspitanju dece.

"Vremenom sam to spoznao i to mi je najdraže od svega, da mogu svojoj deci, koja imaju talenta za sport, da ih usmerim u narednom periodu šta treba, a šta ne. I dan danas kada me pitaju, uvek im kažem ‘Nemojte da budete budala kao tata, iskoristite to. Tati je Bog dao talenat i to sam misleći da sam Bogom dan, da je sve rešeno time što imam talenat, da ne treba više ništa da radim, nego samo da se pojavim i svi će reći – evo ga, stigao je kralj’. Od toga nema ništa i to njima pokušavam da objasnim iako su još mali, pa me pitaju kako mogu reći za sebe da sam budala, pa im kažem ‘Bio sam, hvala Bogu, i dalje sam, ali malo’. I trudim se i to malo da ispravim", pričao je tada Miličić o svojoj deci, a tada je njegov sin Lazar imao samo 11 godina.

Potom se nadovezao.

"Bitno je da čovek shvati kad-tad, neko ne shvati nikad i onda upropasti ne samo sebi karijeri i život, već i deci jer ih usmerava i govori im kako ne treba. Deci su otac i majka idoli, da sam nastavio da živim onako kako jesam pre, mislim da bih nažalost i deci prebacio to neko ludilo, i savetovao bih pogrešno misleći da činim nešto dobro za njih. Shvataju ko im je tata, nešto su čuli, videli, i sada kad pričamo na tu temu, jer se Lazar bavi košarkom, Luka malo košarkom uz njega, malo kik-boksom, a Lara je na tenisu. Shvataju ko sam ja, a vidim kada pričamo o idolima, njima je Janis Adetokumbo idol, pogotovo Lazaru, nešto što bi on da dostigne. I onda kaže ‘Pa, tata mi je broj jedan, ali i Adetokumbo mi je dobar’. I onda mu uvek kažem ‘Srećo, pusti tatu, tata je odradio, video sve i gotovo. Tata neće da se uvredi, neće da ti uzme za zlo što si rekao Adetokunba ispred mene. I naravno da je Adetokumbo neko kome treba da težiš".