Parker oduševio našu košarkašicu dobrodošlicom na srpskom

I sve to ne bi bilo toliko neobično, da se bivša NBA zvezda nije obratila reprezentativki Srbije na srpskom. I to porukom na Instagramu ispisanoj na ćirlici - "Dobro došla u porodicu". Svakako gest koji je oduševio 24-godišnju košarkašicu rodom iz Loznice, gde i provodi dane izolacije usled pandemije koronavirusa."Svaka mu čast za to, nemam reči... Nisam očekivala tako nešto i taj njegov gest i poruka na srpskom mnogo govore. Parkerova dobrodošlica mi je veliki podstrek, čast i dodatni motiv da još više treniram i radim. Mnogo sam srećna što je on vlasnik kluba", kaže Aleksandra Crvendakić za Nova.rs i dodaje:"Kada takva zvezda objavljuje nešto za žensku košarku, to mnogo znači da se dodatno promoviše, da ljudi više kako postoji odlična ženska košarka. Nije malo kad neko poput Tonija Parkera ulaže u žensku košarku, jer znamo koliko je ispod muške po pitanju pažnje i svih pratećih stvari".Srpski krilni centar je posle šest godina napustila mađarski Šopron u kojem je odrastala, i igrači i životno. Bilo je vreme za novi korak, a to što ju je četvorostruki NBA šampion dočekao širom raširenih ruku je nešto posebno."Imala sam priliku i da pričam sa njim kada smo dogovarali prelazak u Asvel. Zaista je skroz normalan, opušten, priča normalno, a znaš da je to NBA zvezda, legenda, Toni Parker. Nisam imala nikakav strah, jer sam pričala o svojoj budućnosti. Objasnio mi je kakva perspektiva kluba, planove i meni se to sve mnogo svidelo. Uvek sam želela klub koji ima visoke ciljeve, a sledeće godine pravi se tim za fajnal for Evrolige".Crvendakićeva nam je ispričala i kako je privukla pažnju kluba koji je u vlasništvu bivšeg igrača San Antonio Sparsa, čiji je devetka zauvek povučena iz upotrebe.

"Otkrio mi je da su me posebno gledali na utakmici protiv njih u Lionu, koju sam stvarno super odigrala (18p, 8sk, 7as, 22 indeks). Ne znam, možda je i to bilo presudno, ali se sve nekako namestilo da pređem u Lion".Reprezentativka Srbije biranim rečima priča o Šopronu, u koji je došla kao tinejdžerka i onda je dete, kako je sama rekla, ostvarilo sve svoje snove."Nisam verovala da će mi biti toliko teško zbog odlaska, ali je taj potez bio logičan. Ušla sam u komfornu zonu, bila sam ušuškana šest godina i potreban mi je korak napred, i košarkaški i životno. Mnogo sam se vezala za ljude u Šopronu, mnogo sam emotivna i kada se zbližim sa ljudima teško mi je da se odvojim. Imam pet-šest saigračica sa kojima sam svih šest godina zajedno, neke su odlazile pa su se vraćale kao što je Jelena Brkus (ranije Milovanović). Tu nam je još jedna srpska košarkašica Tina Krajišnik (nekada Jovanović). Odrasle smo sve zajedno i naučile dosta toga zajedno. Nisam očekivala da ću biti toliko bliska i sa mađarskim igračicama, ipak je drugačiji jezik, kultura... Ali, toliko smo se zbližile da stvarno znamo kako dišemo. Više vremena sam provela sa njima za ovih šest godina nego sa porodicom".Mađarski jezik je naučila za osnovnu komunikaciju u svakdnevnom životu, dok će sa francuskim biti mnogo lakše iako ga nije učila u školi.

"Lion je super opcija, donela sam najbolju odluku, još sam mlada i potrebni su mi novi izazovi. Jedva čekam da vidim sve novo što me čeka - klub, trener, grad. Za početak, nemam nijednu Srpkinju za saigračicu. Francuski jezik mi je prelep, taman imam vremena sada i da ga učim malo dok ne odem. Sigurno će mi bar kroz filmove malo ući u uši... Za sada je plan da odem u Lion početkom avgusta, ali još ništa nije definitivno i sve zavisi od zdravstvenih uslova i prestanka pandemije".

Upravo je koronavirus glavni krivac što je vreme provodi u kući Crvendakić, u rodnoj Loznici."Nekako mi je u početku dosta prijalo jer sam kod kuće sa porodicom, što je jako retko za nas sportiste, stalno smo u pokretu. Za Uskrs nisam bila kod kuće sa mojima sigurno jedno sedam-osam godina. Odmorila sam se lepo i polako ulazim u stadium da mi ipak treba nešto. U fazi sam da mi nedostaju obaveze i košarka. Trudim se da uvek budem pozitivna. Izvlačim sve ono najlepše što mogu iz ove situacije. Nema nervoze ili stresa, kod kuće sam i uživam u tim trenucima, ali su telo i mozak jednostavno navikil na nešto drugačije i kao da se 'pitaju' šta se sada dešava".U periodu karantina knjige i porodični razgovori imaju prednost u odnosu na serije kod osvajačice olimpijske bronze iz Rija 2016. i evropske bronze prošlog leta pred domaćom publikom."Generalno ne pratim serije, uvek kasnim za tim stvarima i gledam ih uglavnom kad više nisu aktuelne. Taj sam tip i svi se čude kako je moguće da nisam nešto gledala. Volim da gledam trilere, ali više čitam knjihge, trenutno čitam "Put u Indiju". Ipak, najviše vremena stvarno provodim sa svojim najbližim ljudima, kod kuće uvek ima tema za razgovor i to vreme mi mnogo prija", završava Aleksandra Crvendakić priču za Nova.rs.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram