Sa Partizanom je osvojio Srbiju i region. Sa Fenerbahečom je pokorio Evropu. Sa reprezentacijom Srbije se peo na pobedničko postolje na Svetskom kupu, Olimpijskim igrama i Evrobasketu. A, onda je 2017. godine Bogdan Bogdanović, sa koferom punim timskim pehara i individualnih priznanja, krenuo put Amerike kako bi bio inaugurisan u trećeg srpskog “kralja” na tlu Sakramenta, posle Vlada Divca i Peđe Stojakovića.

Danas, dok uspešno gazi treću NBA sezonu, Bogdan, za Nova.rs pokušava da sabere utiske iz najjače lige na svetu.

Kako iz sadašnje perspektive gledate na NBA?
„Utisci se menjaju iz godine u godinu. Trenutno viđenje NBA lige je potpuno drugacije u odnosu na prvu godinu. U početku je bilo teško da se naviknem. Promene su neprestane i konstantno treba da se prilagođavam“.

Kakav je osećaj imati uz sebe Peđu i Divca, dve legende i koliko imate prilike da razgovarate?
„Od prvog dana smo ostvarili dobru konekciju, odlazimo na kafe, družimo se. Živimo po evropskom režimu, a radimo po američkom. I Bjelica nam se pridružio kada je stigao.

Deca u prvom planu „BB kampa“

Poslednjih godina ste odlučili da deo slobodnog vremena, tokom letnje pauze, iskoristite za održavanje kampa „BB“. Koji su utisci?

„Do sada je sve proteklo kako sam zamišljao. Uvek sam voleo takmičenja, tako da je sam koncept kampa osmišljen kao vikend takmičenje u raznim disciplinama. Smatram da je tim ljudi na kampu sve moje želje sproveo u delo. Želimo da deci bude najlepše, jer su nam uvek ona u fokusu i na prvom mestu. Sam događaj se značajno razvio u odnosu na prvu godinu, pa razmišljam i o širenju na veći kamp tokom leta. Deca ne treba da budu samo opterećena košarkom, već da se potrudimo da ih edukujemo i o drugim važnim stvarima van terena“.

Da li posebno pamtite neki njihov savet?
„Vlade i Peđa nam ne pomažu samo oko košarkaških stvari, nego su tu i za savete van terena“.

Da li njih dvojica znaju da izađu na teren i šutnu koji put?
„Ne viđam ih toliko često na samom terenu, ali kada dođu, uglavnom nam pričaju kako je Vlade ‘hranio’ Peđu pasovima i blokovima, dok Peđa objašnjava kako se pravilno šutira“.

Koliko vam je značio dolazak Bjelice u Kingse?
„Sigurno da jeste. Mislim da odlično funkcionišemo na terenu, konstanto smo zajedno na treninzima, putovanjima, ali družimo se i u slobodno vreme. Sednemo na večeru, kafu…“

Kingsi imaju petoricu Srba, da li su se saigrači navikli da često čuju naš jezik i ko od njih najbrže upija?
„Iako, naravno, na terenu pričamo na engleskom, desi se da se Bjelici tokom utakmice obratim na našem jeziku, jer nam je u tim nekim alarmantnim situacijama lakše da kažemo na srpskom ‘preuzmi’, ‘ostani gore’… Ostali igrači su se navikli na naš način komunikacije. Badi (Hild) je internacionalac tako da mu je lakše da ‘pokupi’ neke naše izraze, Jogi (Ferel) je takođe naučio nekoliko srpskih reči“.

Po čemu najviše pamtite vreme provedeno u Sakramentu?
„Igranje pred navijačima Kingsa, uslovi za rad i lepe vremenske prilike bi bile tri stvari koje bih izdvojio“.

Šta vas je do sada najviše impresioniralo u NBA?
„NBA je sigurno najjača liga na svetu. Postoji mnogo stvari koje je izdižu, ali jedna koja se i ne primećuje toliko na prvi pogled je zapravo koliko je dobrih igrača i koliko su svi uvek spremni. Ko god želi da napreduje i da bude bolji, to može da učini, jer sistem je takav da je fokusiran na sve igrače. Napravljen je tako da su svi košarkaši uvek spremni da igraju i pruže maksimum. Ako bi trebalo nešto da izdvojim onda je to, uz drugačija pravila igre (u odnosu na Evropu), kvalitet igrača. Skoro svako svakoga može da dobije“.

Partizan radi odličan posao

Koliko imate vremena da pratite Partizan? Da li ste očekivali da dve trećine sezone izguraju kao prvi u ABA ligi, sa jednim trofejom u rukama i najboljim učinkom u Evrokupu?

„Niko ni ne očekuje da se to tek tako desi. Uprava i stručni štab rade odličan posao i grade sistem još od prošle godine. Mislim da imaju sjajan rezultat, treba da završe sezonu jako i obeleže je kao povratak Partizana“.

Da li ste s nekim iz Partizana u kontaktu?

„Jesam sa nekim od igrača. Najviše se čujem sa bivšom ekipom: Sašom Pavlovićem, Milenkom Tepićem, Vladimirom Lučićem, Draganom Milosaljevićem… Čujem se sa trenerom Acom (Matovićem, p.a.) i Ostojom (Mijailovićem, predsednikom kluba).

Šta bi ove sezone smatrali najvećim ličnim i timskim uspehom Sakramenta?
„Lični i timski cilj se poklapaju – ulazak u plej-of, jer bi to bila satisfakcija za svakoga. Ovaj grad to zaslužuje, imamo jednu od najvernijih publika, pa bi, smatram, ulazak u plej-of sigurno bio uspeh za sve“.

Prvi put se tokom NBA karijere nalazite u sezoni posle koje vam ističe ugovor, odnosno bićete slobodan agent, kako Amerikanci kažu. Kakvo breme nosi taj status i koliko imate vremena da razmišljate o tome?

„Poslednje sezone u Fenerbahčeu sam imao to iskustvo. Ovde je to malo drugačije, više je medijski ispraćeno, ali važno je da ostanem fokusiran na svoju igru i sebe. Na kraju, igraš košarku svaki dan, treniraš, ideš u halu, trudiš se da imaš svoj ritam, pa te ostale stvari manje zanimaju“.

Kako ste podneli pogibiju Kobija Brajanta, čiji ste bili veliki fan?
„Bilo je teško. Još je neverovatno da ga više nema. Ostavio je toliko iza sebe da je postao besmrtan. Legende ne umiru. Mislim da niko još ne može da prihvati da je otišao. Čak i kada sam ovde davao intervju, pitali su me ‘kako si se ti osećao kao neko ko je odrastao gledajući Kobija, a tako daleko bio od Amerike’. Samo sam izjavio da je neverovatno bilo da je Kobijeva smrt pogodila i moje roditelje, iako ne pričaju engleski, nisam siguran ni da su pratili njegove utakmice, ali svakako su znali koliko mi je značio i koliko sam sam se ugledao na njega. Sve ovo ukazuje na to koliki je trag ostavio i na koji način je uticao na ljude širom sveta“.

Poznata je anegdota u kojoj je Saša Pavlović ispričao da će Bogdan da razbije Lebrona. Imali ste nekoliko odličnih partija upravo protiv njegovih timova, Klivlenda i Lejkersa. Kako je igrati protiv jednog takvog asa, odnosno svako drugo, treće veče protiv najboljih na svetu?

„Lebron je stvarno drugačiji, ima nekoliko igrača koji se izdvajaju od ostalih i to su te super zvezde koje privlače pažnju cele odbrane, jer su i fizički i tehnički dominantni. Tvoje je da daš maksimum. Lebron je sigurno jedan od najtežih za čuvanje, izuzetno je dominantan. Možda sve to izgleda lakše i jednostavnije na TV ekranu, ali jednostvano, dok ne staneš na teren i ne osetis tu snagu, ne samo njegovu, već i ostalih koji su nezaustavljivi u igri ‘jedan na jedan’. Jednostavno, ne postoje igrači koji mogu da ih sačuvaju, ja smatram da se njima desila samo lošu noć“.

Fenomen Dončić?

„Čovek je majstor. Mislim da je to jedna sjajna slika Evrope. On stvarno predstavlja evropsku košarku na najvišem nivou. Mnogo je napredovao i fizički i tehnički, u svim segmentima igre. Definitvno je jedan od najboljih. Vidi se razlika u odnosu kada smo igrali protiv Slovenije ili Reala, i sada u NBA. Sigurno predstavlja budućnost NBA lige“.

Verujem u Fenerbahče

Simpatizari Fenerbahčea vas, s pravom, smatraju jednim od najznačajnijih igrača u istoriji kluba kome ove sezone ne ide kao u vreme kada si te vi igrali. Koliko je teško biti sezonama u vrhu evropskog basketa?

„Prvo, te uspehe ne bih ja pripisao samo sebi. Fener je pravio odličan rezultat kroz sve ove godine. I posle mog odlaska učestvovali su na završnim turnirima Evrolige. Iako se na kraju sve se svede na tu jednu, finalnu, utakmicu, mislim da je svaka ekipa plasmanom na fajnal for napravila uspeh, jer su tamo zaista četiri najbolje. A tada je sve moguće, jer su obe utakmice eliminacione, pa moraš dva puta da pobediš, bez prava na grešku. Što se tiče Fenera, kao i ostale ekipe, imaju šansu da se poprave u plej-ofu i odu u Keln. Opet kažem, može da se desi svašta, tako da još nije gotova sezona i ja i dalje verujem u njih“.

Za razliku od ranijih vremena, ne mali broj Evropljana ima gromnu ulogu u NBA timovima, vi i Bjelica u Kingsima, Dončić i Porzingis u Dalasu, Adetokunbo u Milvokiju, Jokić u Denveru, Vučević i Furnije u Orlandu, vaš prezimenjak Bogdanović i Gober u Juti, Batum u Šarlotu… Nekoliko momaka igrama najavljuje da će vam se uskoro priključiti… Hipotetički, ukoliko bi se odigrao meč Evropljana i najboljih Amerikanaca, ko bi pobedio?

„Ne mislim da bi to bila neka ozbiljna utakmica, pa ne bi bilo merilo ko je bolji. Lepo je da vidite toliki broj Evropljana i da budete deo te priče. NBA polako otvara vrata svima na svetu, ne samo nama, već i igračima sa ostalih kontinenata. To je nešto što krasi NBA i odvaja je u odnosu na druga takmičenja“.

Kada biste mogli da birate, šta biste prvo voleli da osvojite, olimpijsko zlato ili NBA prsten?

„Voleo bih da osvojim sve što može da se osvoji“.

Gudurić je često isticao koliko ste mu pomagali, kao i da se ugledao na vas po pitanju posvećenosti i treninga?

„Ja sam učio i ugledao se na neke starije. Kao što sam već rekao, Kobi je bio moj idol. Uvek sam voleo da se igram, ali nisam znao da radim na nečemu. Dule (Vujošević, p.a.) me je usmerio kako da usavršavam svoju igru i kada već volim da šutiram, na koji način da to bude korisno za moj i napredak tima. To sam naučio od njega, kao i mnogi igrači, pa sam samo podelio svoje znanje i iskustvo sa Gudurićem. Nadam se da mu je koristilo i pomoglo. Sada neko treba da se ugleda na Marka, pa posle da prenese dalje“.

Koliko jednom mladom igraču znači kada ga, makar i mediji, povezuju sa željom Lebrona da igra sa njim, što se nedavno pisalo, a koliko zapravo to odvlači pažnju?

“Nisam više tako mlad. Možda je to više medijska strana koja je jako popularna ovde, možda je to malo preterano”.

Koliko imate prilike da se čujete sa našim igračima u NBA?

“Čujemo se i vidimo kad god igramo jedni protiv drugih. Zauzeti smo i putujemo konstantno, menjamo hale, hotele. Jako je naporna NBA sezona”.

Kako iz sadašnje prespektive gledate na Mundobasket na kome ste bili najbolji strelac? Da li ste pričali sa saigračima iz reprezentacije o Kini?

„Nismo imali vremena da razgovaramo o tome, jer smo se posle prvenstva svi priključili svojim timovima i okrenuli klupskih obavezama koje su se nadovezale na Svetski kup. Malo sam pričao sa Bjelicom. Ostaje žal što nismo uzeli medalju, ali šta je, tu je. To je prošlo, a sledeće takmičenje je već ovog leta”.

Na Mundobasketu ste bili najbolji strelac i član idealne petorke šampionata. Koliko su ta dva priznanja promenila pogled NBA na vas? Da li rivali više obraćaju pažnju, ima li posebne odbrane?

“Ne mislim da se način odbrane na meni promenio zbog Munobasketa. Više je to zbog nekih dobrih utakmica u NBA, jer se ovde konstantno skautira i gledaju se uglavnom poslednja tri meča, pa se tako odbrana uvek menja”.

Po čemu ćete pamtiti saradnju sa doskorašnjim selektorom Aleksandrom Đorđevićem?

“Sigurno po medaljama koje smo osvojili zajedno”.

Vi i Bjelica ste retki igrači koji ste, pre nedavnog FIBA „prozora“, imali priliku da sarađujete sa novim selektorom Igorom Kokoškovim?

“Izvrstan trener i jako iskusan. Sviđa mi se u kom smeru razmišlja, odnosno da nije samo cilj da se napravi rezultat jedne godine i onda da se tu stane. Treba da se izgradi sistem koji će stvarati igrače kroz reprezentaciju i čuvati ih, kao i da da se stvori kultura u kojoj igrači vole reprezentaciju. Ne treba stavljati pritisak na Igora. Znamo ekipu, znamo s kim igramo. Sviđa mi se koliko je fokusiran na unapređenje košarke, jer smatram da kod nas ima prostora za napredak, pogotovo kod mladih igrača. Što se tiče njegovih trenerskih sposobnosti, izlišno ih je komentarisati. Igor je već napravio mnogo rezultata i dokazao kakav je trener”.

U junu ćete igrati kvalifikacioni turnir za Tokio u Beogradu na kome vas je naša javnost već proglasila za pobednike?

“Uvek je tako… Navikli smo na pritisak kad igramo pred našom publikom. I mi očekujemo da pobedimo”.

Tokom karijere radili ste sa Duškom Vujoševičem, Dušanom Ivkovićem, Željkom Obradovićem, Sašom Đorđevićem, a sada sarađujete sa Igorom Kokoškovim. Koje su prve asocijacije na njih?

“Dule – posvećenost; Duda – disciplina; Željko – trofej i Evroliga; Sale – energija; Kokoškov – taktika i poslednji šut”.

Neka bude poslednji šut na Bogdana, u srpskom dresu ili dresu Sakramenta, svejedno… Navikao je Srbiju da se raduje.