Ideja o tome da Bogdan Bogdanović postane član Milvokija je bila toliko dobra da se, izgleda, neće desiti.
Reprezentativac Srbije je bio već viđen u dresu Baksa, pošto su Sakramento i Milvoki dogovorili trejd.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, klubovi su to uradili četiri dana pre dozvoljenog roka za pregovore, pa je posao propao i našao se pod istragom NBA lige.
Izvesno je da Bogdan nije zadovoljan u Kingsima jer je navikao da pobeđuje i bori se za vrh tabele, što u Sakramentu nije bio slučaj u poslednje tri sezone.
Ekipa je prošla nekoliko teških faza, na kraju je došlo do promena u upravi posle odlaska Vlada Divca, a sasvim je jasno da je pred Kingsima još nekoliko godina „jurenja“ za ostatkom lige.
Naročito u prejakoj Zapadnoj konferenciji, gde ima previše kvalitetnih ekipa za osam mesta koje vode u plej-of.
Zato je, čini se, Bogdan odlučio da proveri kako stoje stvari na Istoku, pa je prihvatio ponudu Atlante Hoksa za četvorogodišnji ugovor vredan, bruto, 72 miliona dolara.
Posao nije završen, Sakramento može da izjednači tu ponudu, s obzirom na to da je Bogdanović ograničeno slobodan agent, ali samo da bi pokušao da napravi novi trejd kojim bi dobio nešto zauzvrat.
U domaćoj javnosti se Atlanta ne kotira visoko, nije najatraktivniji tim na svetu, niti se prikazao kao takav, iako ima veliki potencijal da to postane, kao i pre nekoliko sezona.
Vratimo se u 2015. godinu kada su Hoksi skrenuli pažnju na sebe, baš u sezoni kada je i Golden Stejt krenuo ka stvaranju svoje šampionske dinastije.
„Nemam pojma šta ljudi misle o nama“, govorio je o Atlanti, ekipi koja se u javnosti često meša sa italijanskim fudbalskim klubom Atalanta, učenik Grega Popoviča Majk Budenholzer, tadašnji trener Hoksa, a sada, paradoksalno, šef stručnog štaba Milvokija.
On je na raspolaganju imao šarenoliku „grupu građana“ koja je iznenadila sve i popela se na vrh Istočne konferencije u regularnom delu sezone, predvođena Džefom Tigom, agilnim Demareom Kerolom, liderom Alom Horfordom, mladim Denisom Šruderom, Polom Milsapom u punoj snazi, raspucanim Kajlom Korverom, te Perom Antićem, koji je pokazao i da kao veteran može da igra na NBA nivou.
Sezonu iz snova je prekinuo Klivlend, a ekipa se polako raspala i krenulo se u proces reizgradnje za šta je temelj udaren 2018. godine, draftovanjem Treja Janga, mladog plejmejkera sa izrazitim šuterskim kvalitetima, dobijenim u zamenu za Luku Dončića.
Poziciju trenera je tada dobio Lojd Pirs, dugogodišnji asistent u Klivlendu, Golden Stejtu, Memfisu i Filadelfiji koji je kao igrač nastupao i u Nemačkoj, za Tibigen.
Prethodne dve godine su manje-više žrtvovane kako bi se mladi tim uigrao i kako bi stekao iskustvo, a u tome je veliku ulogu imao legendarni Vins Karter koji je uz igračku imao i mentorsku ulogu.
„Klinci“ su dobili veliku slobodu, Jang je rođen 1998. godine, njegovi vršnjaci su starteri Kevin Herter na poziciji beka i Džon Kolins kao krilni centar, Kem Rediš je još mlađi, a dolazak Klinta Kapele iz Hjustona je značio i definitivnu nameru da se formira tim bogat talentima koji bi mogli da dominiraju ligom u narednoj deceniji.
Stvari su se značajno promenile u ovom prelaznom roku, pa je uprava rešila da ekipi donese malo veteranskog začina i u tome nije štedela novac, a ni vreme da prezentuje ideje.
Da su namere ozbiljne najbolje svedoči dolazak Režona Ronda, dvostrukog šampiona i čoveka koji je u prethodnoj sezoni imao ozbiljnu ulogu u Los Anđeles Lejkersima.
On bi u novom timu trebalo da bude mentor Jangu i značajna podrška sa klupe, a projektovano je da prvoj zvezdi tima pomogne i Kris Dan, doskorašnji član Čikaga i igrač koji može uspešno da pokrije sve tri spoljne pozicije.
Gde je tu Bogdanović? Pa, u startnoj postavi, ispred Kevina Hertera, koji bi mogao mnogo da nauči od srpskog beka i da u dogledno vreme postane velika opasnost za protivnike sa pozicije „dva“.
Hoksi su se potrudili da pronađu mentora i za buduću zvezdu, 22-godišnjeg krilnog centra Kolinsa, a izbor je pao na Danila Galinarija, iskusnog Italijana koji je deset godina stariji od budućeg „učenika“ i već 12 godina nastupa u NBA ligi.
Na centru, Atlanta ima Kapelu, momka koji je postao žrtva samoubilačkog sistema Hjustona u igri bez klasične „petice“, iako je imao fenomenalne statističke parametre i bilo je evidentno da je sposoban da svake noći proizvede ozbiljan dabl-dabl učinak.
Njemu će u podršku stići Onjeka Okongvu, šesti pik sa ovogodišnjeg drafta, primarno krilni centar, ali i momak koji bi u dogledno vreme, imajući u vidu trendove sa niskim igračima, mogao da bude značajan faktor za igru tima.
Dakle, Atlanta je više nego zanimljiv projekat, sa gomilom talenata, ali i zadatkom da potencijal pretvori u kvalitet u narednih nekoliko sezona, gde bi Bogdanović trebalo da bude jedna od okosnica, ali iz drugog plana.
Od njega bi se svakako očekivalo da bude „glas razuma“ u ekipi, te da buduće mlade saigrače edukuje veštinama neophodnim za dostizanje vrhunskih rezultata koje je on već postigao, ali u Evropi.
Borba za titulu je daleko, bar nekoliko sezona, a kako je Bogdan potpisao četvorogodišnji ugovor izvesno je da namerava da bude prisutan do kraja, odnosno 32. godine, kada će već polako uzlaziti u status veterana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar