Za Srbiju smo upalili najveću sveću...

Sve što ti treba ovog leta - Budi deo zabave, budi pobednik. Mozzart Euroforija!

Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.

"Bog vam pomogao, može, naravno, da li ćete možda jednu da upalite i za reprezentativce Srbije", dobijamo kontra pitanje.

"Pa, hoćemo, šta nam posle prve dve utakmice drugo preostaje nego da se pomolimo".

"Onda uzmite ovu najveću", našalio se simpatični delija na račun "orlova", koji očigledno nisu nikoga fascinirali nastupima na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.

Danas je bila Pedesetnica, Silazak svetog duha na apostole - Duhovi, pravi trenutak da se poseti hram Srpske pravoslavne crkve u gradu gde je smeštena fudbalska reprezentacija.

Dosta ljudi je unutra, malo smo se i iznenadili brojem, i nisu svi bili Srbi. Bilo je tu i Rusa, a u srpsku crkvu dolaze i Makedonci, Ukrajinci, Gruzini, Grci, pa i nemačke porodice...

Liturgiju drži starešina hrama Nenad Živković, poreklom iz Zaječara, koji je posle nje i očitavanja molitvi našao vremena da porazgovaramo o crkvi koja okuplja naše ljude u ovom delu Nemačke, ali da po koji utisak razmenimo i o fudbalu.

"Naša parohija potoji od decembra 1994. godine, zaživela je u maju 1995. Do 2001. godine korišćeni su drugi objekti u kojima su mogle da se služe liturgije i ljudi okupljaju, uglavnom katoličke crkve, a onda je kupljen ovaj hram, koji je pripadao jednoj protestantskoj zajednici, i koji izgleda malo drugačije od naših standardnih crkava.

Ali je hram brzo uređen, kupljen je ikonostas, tako da ko god da uđe unutra i vidi ga, zna da je ušao u našu crkvu. Ime nosi po Stefani i Jeleni Štiljanović. Knez Stefan je poreklom bio iz Paštrovića. On je ostao upamćen u istoriji kao milostiv, bogoljubiv čovek. Njegove mošti se čuvaju u Sabornom hramu u Beogradu", počinje razgovor Nenad Živković.

On kaže da hram u Augzburgu posećuje veliki broj naših ljudi, u šta smo se i sami uverili, jer su na prazničnoj liturgiji bile čitave porodice i veliki broj dece.

"Naša parohija sigurno ima više hiljada ljudi, koji ne žive samo u Augzburgu. Parohija je geografski velika, jer imamo i gradove koji su prema jugu udaljeni i do sto kilometara od Augzburga. Vrlčo često se iznenadim kada upoznam neke naše ljude koji su skorije došli, a žive u nekim veoma malim mestima gde ne biste nikad očekivali da tu ima Srba. Što pokazuje da ljudi dolaze u bilo koje mesto gde za sebe vide neku šansu. Za nas je blagoslov da parohija raste".

Starešina hrama kaže da nije iznenađenje što smo zatekli veliki broj ljudi na liturgiji, ali da je danas ipak bio veliki praznik.

"Razgovaram čestom s drugim sveštenicima, na primer iz Minhena, i primećuje se rast broja ljudi koji ne dolaze samo da upale sveću, nego i da učestvuju u bogosluženju. Dešavalo se da ljudi dolaze za vreme postova, pa onda posle Božića ili Vaskrsa to interesovanje malo splasne. Ali poslednjih godinu dana iskustvo mi govori da nema jenjavanja poseta".

U Augzburgu je smeštena fudbalska reprezentacija Srbije, ali nije bilo prilike da naši fudbaleri posete ovaj hram.

"Povremeno pratim sport, ali kada su ovakva takmičenja onda je lepo pogledati kada naša reprezentacija igra. Očekivali smo možda nešto malo više, ali radujem se da su ovde u našem gradu i svi se nadamo da učine još neki korak da obraduju i sebe i sve nas. Nažalost do sada nismo imali prilike da neko iz reprezentacije dođe u hram. Jako mi je žao zbog toga. Lično sam se nadao i radova, pokušao sam i da stupim u kontakt s nekim iz te organizacije, ali su mi rekli da neće biti drugih susreta osim onih koji su već utvrđeni, što je i razumljivo zbog obezbeđenja i svega ostalog. Naravno da je njihova briga sada samo da treniraju i takmiče se. Bilo bi lepo da je neko od njih ko ima potrebu došao na neku službu, možda da se pomoli, dobije blagoslov, ali nije bilo prilike. Možda će je biti, mi im želimo da daju sve od sebe i lepo odigraju, pa šta bude na kraju, neka bude".

BONUS VIDEO: EURO 2024 - Veljko Birmančević pred Dansku