2
Ivan Vukomanović za Nova.rs je direktno i bez dlake na jeziku, ogoljeno "do koske", analizirao situaciju u srpskom fudbalu, osluškujući usput i kako se u Belgiji "dobar glas" daleko čuje.
Vukomanović je već u najavi ovog intervjua spomenuo da ne veruje da će se Nemanja Vidić latiti prljavog posla u FSS-u.
Dovoljno smo videli kada je krenula organizovana reakcija na njegovo saopštenje po direktivi – Marko Pantelić potpisao je neko saopštenje puno niskih udaraca, nadovezali su se Nenad Bjeković, Dragomir Lazović i ostali fudbalski radnici koji su tvrdili da cveta cveće u srpskom fudbalu.
PROČITAJTE JOŠ
To cveće je ozbiljno naraslo nekoliko meseci kasnije, dovoljno da završi u izveštajima Interpola o nameštanju mečeva u Srbiji, ali i medijima širom Evrope.
Ugao Belgije doneo je Vukomanović, koji je prošao kroz tamošnji sistem trenerske škole i rada u Fudbalskom savezu.
Belgija je trenutno prva na FIFA listi, a Vukomanović je napravio paralelu sa njihovim radom i dao neke naznake da ne bi moralo sve da bude tako crno u našem Savezu i reprezentaciji, jer talenta imamo na pretek.
„Govorim kao čovek koji već 20 godina živi u Evropskoj uniji i onda često pričam sa prijateljima u Beogradu, kojima kažem da bi možda trebalo da se odmaknu i vide sa druge strane sve. Kad se čovek nađe u bubnju, loncu centrifuge u Srbiji, onda ne može da pogleda realno neke stvari. I pre dve godine sam pisao jedan tekst o fudbalu, a gledam sve iz perspektive čoveka koji je u jednoj zemlji koja je fudbalski 15 godina u neviđenoj ekspanziji. Dosta dugo je Belgija prva na FIFA listi, a godinama kažem, pomalo u šali, da Belgijanci nisu uopšte talentovanija nacija od nas. Naprotiv, imamo više talenta u fudbalu i sportu, ali eto, oni procesom, organizacijom, došli su do ozdravljenja lige i klubova, finansijski su se stabilizovali i napredovali“, kaže Vukomanović za Nova.rs.
Potom se osvrnuo i na reakcije na njegovu izjavu o pobedničkim nizovima Crvene zvezde i Partizana uoči derbija.
„Pojedini ljudi nisu ukapirali poentu moje priče, moja retorika bi bila ista da su na vrhu Dinamo Vranje i Borac Čačak, nisu uopšte bitni Zvezda i Partizan. Oni nisu centar priče, od samog početka tog procesa u Belgiji sam bio tamo, prošao njihovu školu i edukaciju, u periodu od četiri i po godine, video sam iznutra kako taj sistem funkcioniše, svaki detalj, kako je to napravljeno, šta je urađeno. Danas kao član Belgijskog fudbalskog saveza sam docent u njihovom Savezu, na predavanjima i seminarima pričam o tom procesu u Belgiji. Dolaze iz celog sveta u Belgiju na seminare, FSB sve to organizuje fino, par dana dođete, pogledate, prezentacije, predavanja, praktične stvari. Belgijanci sve to pokažu, e sad, da li vi to možete posle da implementirate, to je drugo pitanje, u to ne ulazimo. Meni je žao da se sve ovako dešava u Srbiji i da je sve gore, a moja glava uvek gleda unapred, pet godina. Baš me briga da li ćemo se sada plasirati na Svetsko, jer i da odemo, biće verovatno neki debakl posle grupne faze, jer kao vizija ne postoji ništa u tom Savezu. Šta posle? Za 2-3 godine, oprostiće se još igrača, a Srbija nije proizvela dovoljno kvalitetnih mladih koji će da nastave. Onda se bojim da će kvalitet da opada iz godine u godinu, doći će do mađarizacije posle Puškaša. Bićemo sada kao što su Rumuni, Bugari, ne vređam nikog, naravno, ali to je realnost.“
Sam Savez nije dovoljno učinio za razvoj mladih igrača, iako je uvedeno „bonus“ pravilo.
„Lančano sve kreće u FSS, od poslovanja do domaćeg fudbala, sve to kreće od domaćeg fudbala. Morate da ozdravite prvenstvo, inicirate proizvodnju mladih, dati im program i vreme da stasaju i igraju u prvenstvo, kada budete prodavali igrače, oni će biti gotovi, ne da prodate decu i to je uveliko poznato. Evropa zna, kad kupi igrača iz Srbije, kupi dijamanta koji treba da se izbrusi, takav je bio Aleksandar Mitrović u Anderlehtu, Vlahović, Sergej je došao u Genk… To je procedura, a Belgija je shvatila svoje mesto u evropskom fudbalu, rekli su da ne mogu da se takmiče sa velikima, moramo da pravimo igrače, da imamo svoje prvenstvo na određenom nivou, dižemo igrače na određeni nivo, pa odigraju 80-100 mečeva u prvenstvu Belgije, onda idu u Siti, Real i ostale velikane, dobijete ga za reprezentaciju i imate top A reprezentaciju. Cela priča moja je da krajnji cilj bude A reprezentacija, ne zanimaju me ni Zvezda ni Partizan. Oni bi trebalo da budu prvi pokretači svega toga. Oni treba da nose reprezentaciju, a ako Savez to ne prepozna kao problem… U Belgiji je Savez napravio program i projekat, došli su novi ljudi, bili su tu Lukaku, Kompani, Azar, pokazivali su sve dobre klince i rekli – nećemo na Evropsko 2008, Svetsko 2010, Evropsko 2012. Propuštamo tri velika turnira sa namerom, ali 2014. u Brazilu ćemo imati top igrače i tim. To moramo da izguramo. Skupili su sve direktore klubova i omladinskih pogona, rekli su kako će se formirati igrači, apelovali su na klubove da prihvate isti proces, onda će tako biti lakše Savezu da selektira njihove igrače, biće im lakše onda i kada budu prodavali igrače, dobiće džek pot, klub dobija novac, Savez igrača za A tim.“
Vukomanović ne gaji veliku nadu da je tako nešto moguće ovde.
„Da bi u Srbiji to neko pokrenuo… A u Srbiji svaki normalan i moralni aspekt života više ne postoji, sve je iščašeno, sve vrednosti su poremećene i to me užasno brine i sa fudbalskog aspekta. Da biste gurali taj proces, mora to da traje i nekoliko godina, a potrebne su dve glavne stvari, koje nisu prisutne ni u drugim sferama u Srbiji – znanje i odgovornost. Morate da imate znanje da to izgurate, a kod nas znanje ne postoji, nema ni odgovornosti. Klubovi nisu privatna svojina, nisu vlasništvo, neko se pojavi i najaše klub i sad ćemo da vrtimo neke priče. To nije dugog daha, a opet, kad pogledate na duže staze, ne proizvodite ništa za A tim. Imaćemo problem da A reprezentativci nisu igrači iz vrhunskih klubova i to je to.
Problem je i liga od 20 klubova.
„Naše prvenstvo nije jače od češkog, slovačkog, mađarskog, hrvatskog, vidite da su ljudi smanjili broj ekipa, sav kvalitet se sliva u prvu ligu, napraviće se situacija gde svaki klub ima težu situaciju da pobedi, ne da imaš takvu dominaciju Zvezde i Partizana. Svaka im čast na serijama, ali nema logike i poente da natrpate 5 i 6 komada i mislite da ste top, a top ste na svom nivou. To ne daje razliku na evropskom nivou, a mi tamo treba da plasiramo igrače. Živi se od ulaska u Evropu, od prihoda iz evropskog fudbala, bazirate veliki deo budžeta na tome i ako se ne plasirate u Evropu, pakao nastaje. Ne plaćaju se ugovori, igrači odlaze, nezdrava je slika. Nakon nekoliko godina će da ispašta reprezentacija i to je ono što ja vidim. Išli smo na tri svetska prvenstva i ispali u grupi. I to je to, to je bila incidentna pojava jer smo odradili dobre kvalifikacije i radujemo se samom odlasku tamo, bez ideje za dalje. Nemci odrade SP u Rusiji i odmah posle imaju spremnih osam igrača da zamene, osam mladih za narednih osam godina. To evropske zemlje već 15 godina rade, a mi smo u jazu toga već 15 godina, kaskamo za kremom evropskog fudbala. Da li smo Liliputanci? Za njih jesmo jer nemamo jak šampionat, ne dolaze kod nas da kupe gotove igrače. Ko pređe 22-23 godine i ne ode preko, ne može više da pretenduje na neki transfer koji može da ga digne u visine. I šta se onda sve radi ovde, onda momci razmišljaju samo da odu iz ovog mulja bilo gde, samo da odu.“
Najosetljivije godine su zanemarene u razvoju fudbalera.
„Ako mu ne date bazu od 14. do 19. godine da ga formirate, kako treba, onda on posle neće imati bazu da pređe na viši nivo. Kao da spremate Fiću da se trka sa Ferarijem, prva tri kruga ćete stisnuti gas do daske i onda će pući sve, Ferari ode, vi ostanete. Ovde to ne postoji, postoje Partizan i Zvezda koji proizvedu sa vremena na vreme mlade igrače koji budu okosnica. Ali kada pogledata Mitrovića, Vlahovića, Sergeja… Sve su ih skautirali dok su bili jako mladi, platili ih za neke nebitne cifre i zanemarljive kada pogledate potencijal, formiraju ih i prodaju dalje. Zato što u Srbiji nemate kvalitetnu formaciju igrača i klubovi ne mogu da pretenduju na velike transfere. Ne pomaže tu neka evropska pobeda ili kvalifikacija u grupnu fazu, jer Evropa sve vidi. Skautiraju vas i prepoznaju da li imate ili nemate. Ako nemate, odu dalje i traže na drugoj strani. Za Evropu je već postalo zanemarljivo da plate 5-10 miliona neki transfer, a za Srbiju je to i dalje ogroman novac. Tako je Anderleht uradio sa Mitrovićem. Da biste to radili vi, morate dići kvalitet fudbala i lige. Najlakše je sesti u julu na tribine i gledati mladog igrača, pa reći ‘vidi, ovaj mali nema pojma’. Nije dete krivo, neko je trebalo da ga formira. Onda uđemo u problematiku struke, i njih je trebalo neko da formira. Onda idemo lančano, kako trenerska organizacija formira licence. Onda opet idete na vrh Saveza, ako to nemate, onda ste u dubokom jazu. Sve je to lanac. Moj pokojni kum Bunjevčević je krenuo u neku priču, imao je dobru ideju, nažalost, nije više među nama. On je bio jedna kapljica dobre ideje, ali je preveliki i upliv politike u sport, ona je razvalila svaku poru normalnog života u Srbiji. Sport je samo jedna grana, koja ima preveliki uticaj politike, ona je sve napravila tako kako sada izgleda i kako nekom odgovara. Nije ovo priča ni protiv koga, ako se neko prepozna, oseti se prozvanim, nije shvatio poentu priče.“
Vest o Srđanu Obradoviću, sudiji koje je završio iza rešetaka, obišla je svet.
„Ceo svet je pisao da nam je sudija otišao u zatvor, a mi hoćemo da budemo fudbalska sila, to nema šanse. Mora neko pametan doći, ali trebaju nam tektonske promene na mnogim nivoima, tu bi mnogi interesi bili uljuljani, pitanje je da li bi se to dozvolilo, ili bi neko sebi dao za pravo da Nemanju Vidića provuče kroz blato, jer eto može mu se. Jako ružna slika.“
Da li je posebno upečatljivo što Slaviša Kokeza nije otišao iz Saveza zbog brojnih neuspeha i skandala u vezi sa fudbalom, nego je sa druge strane i politički pušten niz vodu?
PROČITAJTE JOŠ
„Znate kako, nebitno je da li se zove on Slaviša Kokeza. U svim sferama, na pozicije, u državne firme, postavi se neko da radi kako mu se kaže. Nebitno je kako se zove, on je radio svoj posao verovatno najbolje što je mogao, kako mu je rečeno, to je to. Da li je dalo rezultate, nije, otvorile su se neke druge afere. Nebitno je, on je otišao, da li će doći neko ko će biti isti takav… To je pitanje. On kao on, u Srbiji više ništa ne iznenađuje. Toliko je afera u Srbiji, nekako su ljudi oguglali, eto, to je normalno, a nije normalno. Baron Minhauzen je stalno svoj narod lagao i pričao takve laži, ne zato što je hteo, nego da kod naroda stvori taj proces da više ne zna šta je laž, a šta istina. Tako je u Srbiji u društvu, više ne znate šta je laž, šta istina. U sve pore je to ušlo, pa i u fudbal. Više ti ništa nije čudno. Kokeza je otišao kako je i došao, moraš da se skloniš i to je to.“
Da li se u Belgiji pisalo o ovim aktuelnostima u Srbiji?
„U belgijskim medijima se pisalo o uhapšenom sudiji, pisalo se i o ovoj istrazi UEFA. I pre dve godine je u Belgiji bila velika afera u koju su bili umešani i ljudi sa Balkana, tamo kada dođe do toga, oni brzo to saseku. Uhapsili su ih, oduzeli im sve, dali im zabrane na rad u fudbalu 10 godina, dvojica najperspektivnijih sudija, mladih belgijskih, koji su već sudili na nivou Lige šampiona i reprezentacija, kažnjeni su, izbačeni doživotno, zabranjen im je rad u fudbalu doživotno. Tako su oni dali primer, klubovi koji su umešani u skandale, oduzeti su bodovi, poslati su u niže rangove, pa vi vidite da li se isplati raditi sve to. To se tako u Evropi radi, pogotovo kada su svi klubovi privatni. Znate da imate svoj klub, to je vaša firma, morate svakih šest meseci da pokažete papire i da poslujete u plusu, da nemate dugove, da su svima plate isplaćene. Dešavalo se u poslednjih 10 godina u Belgiji da se na polusezoni izbaci jedan klub iz lige. Beršot, koji je sad u prvoj ligi, vratio se ove godine, a bio je izbačen u petu ligu jer nije mogao da plaća. Gasi se klub, ime, pa pravite novi tim i firmu, krenite iz pete lige. To su radili sa Muskronom, Beršotom, Zvezda je ispala od Ekerena 1997. ako se sećate, taj klub više ne postoji, ugašen je.“
Šest klubova ispada, pa se mnogo njih bori za opstanak i to otvara prostor za mahinacije. Da li je dobar primer Hrvatska, gde ispada samo jedna ekipa i nema mnogo kalkulacija, moraš da se boriš da ne budeš taj poslednji?
„To je glupost, Srbija nema kvalitet za 20 superligaša, dođe posle do raznih kalkulacija ko će da ispadne, ko da ostane. Nema kvaliteta, u Hrvatskoj ispada jedan, ili ispadaju dva, pa ljudi, borite se na terenu. Ali mislim da je previše klubova, biće previše njih koji hoće da igraju prvu ligu, pa biće ‘daj ovo, daj promeni, opet da bude veliki broj klubova’… U Savezu nemate glavu i vrh koji to može da vodi, pa puca na sve strane. Svi su sada u nekom prostoru i kažu ‘da uradimo šta možemo dok je ovo sad kako, pa ćemo da vidimo’.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
