15
Utakmica godine, meč decenije, meč veka, tako često ih igraju naši fudbaleri. Jasno je da finale baraža sa Škotskom za odlazak na Evropsko prvenstvo posle 20 godina spada u grupu važnih utakmica koje naša fudbalska reprezentacija, po dobrom starom običaju, nije znala da dobije, iznese...
Pali su „orlovi“ Ljubiše Tumbakovića, isekli su im krila Škoti, koji se nisu branili, kao što su mnogi fudbalski poznavaoci očekivali, najavljivali, unapred ih otpisali.
Jer, mi smo Srbija, imamo Tadića, Sergeja, Mitrovića. Skuplji, smo, mlađi, brži, bolji, kvalitetniji. Kakva greška, kakva zabluda. I skupo smo platili ceh.
PROČITAJTE JOŠ
Ni posle 20 godina naš nacionalni tim neće videti Evro, još od onog Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji, kada je nacionalni tim pod imenom Jugoslavija, poslednji put bio akter završne kontinentalne smotre.
A na EP će recimo Severna Makedonija, koju je vremešni Goran Pandev odveo tamo, idu i Slovaci, Mađari…
Vujadin Boškov je sklupe predvodio „plave“ te 2000. godine, Dragan Stojković Piksi bio je kapiten tima, koji je obilovao zvezdama, od Siniše Mihajlovića, preko Jugovića, do Mijatovića i Kovačevića.
Ali i ta generacija, jedna od najtalentovanijih svakako, pala je na prvom, pravom, velikom ispitu. Na startu grupne faze remizirala je Jugoslavija sa Slovenijom u ludom meču sa šest golova – 3:3.
PROČITAJTE JOŠ: “Srbija nije oštećena kod penala, ne kukajmo na sudiju”
„Janezi“ su vodili neverovatnih 3:0, golovima dvostrukog strelca Zlatka Zahovića, odnosno Pavlina. da bi „plavi“ sa tri pogotka za svega šest minuta stigli do remija.
Savo Milošević je dvaput pogodio mrežu, jednom se u strelce upisao i brzonogi Ljubinko Drulović.
Ipak, uspeli su učenici čuvenog Vujadina Boškova da zajedno sa Španijom „izađu“ iz grupe, da bi onda u nokaut fazi naleteli na strašnu Holandiju, koja je s tri gola Patrika Klajvera uz dvostrukog strelca Marka Overmarsa, uništila Jugoslaviju 6:1.
Ta rana ni danas nije zarasla. Boli kao ožiljak, na promenu vremena.
Od tada Srbija širom otvorenih očiju sanja Evropsko prvenstvo, samo što nikako da ga dosanja. Za utehu su u periodu od 2000. do 2020. tu tri svetska prvenstva.
Ono u Nemačkoj 2006. koje pamtimo po šestici od Argentine, kada u grupi nismo osvojili ni bod, te nemamo za čim ni da žalimo. Ali, onda je 2010. godine u Južnoj Africi sve bilo u našim rukama.
Fantastična atmosfera koju je stvorio preminuli Radomir Antić, i meč odluke sa Australijom u poslednjem kolu grupne faze.
Posle lošeg starta i poraza od Gane (1:0), Stanković i drugovi uspeli su da ispišu istoriju i da zabeleže veliku pobedu nad favorizovanim Nemcima (1:0), te su sami odlučivali o svojoj sudbini u utakmici sa „kengurima“.
Pobeda bi im trasirala put u toliko željenu osminu finala. Igrali su Vidić, Krasić, Jovanović u strašnoj formi, delovalo je da će pregaziti Australiju, ali se to nije dogodilo.
Usledio je žestok šamar. Posle miroljubivih 0:0 na poluvremenu i nade da će odlučujućih 45 minuta otići na „našu vodenicu“, dogodilo se potpuno suprotno. Tim Kejhil nas je „ubio“. zatresao je mrežu Stojkovića u 69. minutu, da bi Bret Holman svega četiri minuta kasnije dokusurio grogirane „orlove“.
Jedino što su uspeli, jeste da preko Marka Pantelića smanje na 2:1 i to je bilo dovoljno za kartu u jednom pravcu. Za povratak kući.
PROČITAJTE JOŠ
Čekala je fudbalska Srbija osam godina na novi odlazak na Mundijal, ovoga puta u bratsku zemlju Rusiju.
Idilično su krenuli Kolarov, Ivanović, Mitrović i družina. „Raketom“ kapitena Kolarova razbijena je žilava Kostarika s maestralnim Kejlorom Navasom na golu.
I onda je došao novi veliki, važan meč – Švajcarska. Bilo je jasno da ukoliko tu Srbija uzme tri boda, može da „pleše“ sambu sa Brazilom u poslednjem kolu grupne faze, jer bi plasman u nokaut fazu već bio obezbeđen.
Poveli su „orlovi“ koje je vodio selektor početnik Mladen Krstajić, preko Aleksandra Mitrovića već u petom minutu. Igrala je Srbija fantastično to prvo poluvreme, a onda se u nastavku dogodio neobjašnjiv pad.
Prvo je Granit Džaka izjednačio u 52. minutu, da bi Šaćiri u 90. minutu posle izbegnute ofsajd zamke i neverovatno trka ispred Duška Tošića, poslao loptu u mrežu Srbije za konačnih 2:1 za „sajdžije“.
Gorak ukus u ustima je ostao i zbog krađe glavnog sudije Feliksa Briha.
Nemca koji pri rezultatu 1:1 nije dosudio čist kao suza penal za Srbiju zbog zajedničkog faula Lihštajnera i Šara nad Mitrovićem, kog su rvačkim stilom oborili na travu, a Brih samo odmahnuo rukom.
Bilo je jasno da se fleke s tog susreta neće vaditi protiv Brazila, predvođenog superstarom Nejmarom.Usledio je poraz od „selesaa“ rezultatom 2:0 i Srbija se vratila kući.
Naredni važan meč bila je Škotska, epilog je svima poznat. Imali su u „džepu“ kartu za Evro „orlovi“ Ljubiše Tumbakovića. Trebalo je samo da ponove ono strašno izdanje protiv Norvežana u polufinalu baraža u Oslu, kada su razmontirali Holana i ekipu.
Umesto toga, svi su kolektivno podbacili. Nisu ličili na sebe. Gudelj i Sergej su se saplitali o loptu, Tadić je bio „nevidljiv“ kada to nipošto nije smeo. Poklopilo se da i bezbroj puta heroju nacije Aleksandru Mitroviću ne ide, jednostavno je imao čovek loš dan.
Na kraju, pali su svi zajedno. Kolektivna katastrofa, još jedan šamar u važnom meču, kojima očigledno naši fudbaleri jednostavno nisu dorasli.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
