Najveća legenda Partizana Momčilo Moca Vukotić napustio nas je 3. decembra posle teške bolesti, a kompletna fudbalska Srbija se na komemoraciji oprašta od omiljenog sina Humske.
Mnogi velikani iz sveta fudbala su došli da se oproste do legende crno-belih
PROČITAJTE JOŠ
Među prvima su redom stizali Zvezdine zvezde Dragan Džajić i Vladimir Petrović Pižon, tu je i Nenad Bjeković dugogodišnji saborac i saigrač Momčila Vukotića, kao i predsednik kluba iz Humske Milorad Vučelić.
Tu su i Lazar Marković, sadašnji kapiten crno-belih, kao i Ivica Kralj nekadašnji golman Partizana i Miloš Vazura sadašnji funkcioner. Duško Vujošević, košarkaška legenda i Saša Ilić Mocin naslednik.
Zvezdan Terzić i kompletno rukovodstvo večitog rivala je došlo na poslednje zbogom Moci, što pokazuje koliko su fudbalskog virtouza cenili i na drugoj strani Topšiderskog brda
Bio je tu i predsednik košarkaškog kluba Ostoja Mijailović.
Komemoracija je počela kratkim filomom o Moci Vukotiću u dresu Partizana i sećanjem na blistave trenutke iz njegove karijere za pamćenje.
Prvi se obratio predsednik Partizana Milorad Vučelić.
„Poštovana porodico Vukotić, želim da vam još jednom ovako javno ispred FK Partizana i SD Partizan izrazim najiskrenije saučešće. Na blistavom nebu velikih zvezda Partizana, zvezda Moce Vukotića sija snažnim sjajem i sijaće tako dok je Partizana, dok je njegovih navijača i ljubitelja. Momčilo Moca Vukotić je po svim današnjim vladajućim pravilima bio tihi velikan. Tiha, a prava fudbalska zvezda. Ništa vanfudbalski ga nije zanimalo, nije ništa želeo da dobije van terena, već samo na bojnom polju koje je fudbalskom igralište. Nema nikakvih skandala ili afera u njegovoj karijeri, nikakvih ispada. Moca je bio fudbalski velemajstor, potpuno posvećen, pored porodice koju je obožavao, takmičenju u sportu, viteškom nadmetanju, golovima. Bogomdani talenat, iskazivao je i potvrđivao je samo na terenu. Istrajno je potvrđivao ljubav prema Partizanu, što nije uvek lako. Imao sam generacijsku sreću da ga bezbroj puta gledam, da mu se divim i aplaudiram. Na tome sam mu posebno zahvalan. Ja ću njemu u tu zahvalnost posle ove komemoracije zapaliti i jednu cigaru. Partizan odaje veliko poštovanje jednom od svojih najvećih igrača u istoriji i večno će ga se sećati i biti ponosan na Momčila Vukotića. Neka je večna slava Momčilu Vukotiću.“
Nekadašnji fudbaler partizana i Mocin saigrač Nenad Bjeković se biranim rečima oprostio od svog omiljenog saigrača.
„Dragi prijatelji, porodico moja. Ko je i šta je bio Moca, svetu i Srbiji će jednom možda neko uspeti da ispriča a da ništa ne izostavi. Da ponovi tu priču neponovljivog virtuoza, simbola jednog vremena i vrednosti. Koliko je bio legenda koja je trajala decenijama, najbolji na terenu i pored njega, toliko je bio i idol milionima. On je bio čovek koji je generacije učio ne samo svemu na terenu, već i kako treba živeti van terena. Moca je bio simbol najviših vrednosti kao prijatelj, muž, otac i deda. NJegova kuća je dom da životne vrednosti postoje i da su nezamenjive, najvrednije. Moca je bezrezervno voleo svoju Bosu sa kojom je više od pola veka delio život. Bosa je bila uz njega nenametljivo i tiho, a tako snažno čuvajući njegov mir i spokoj, jer je njemu njegov dom bio svetinja i hram. Taj hram ostao je sačuvan, nedodirljiv, uz njegovu Bosu. Svako ko ga je poznavao znao je da su njegov ponos bili sinovi Dejan i Nikola, dobri, jednostavni, posvećeni i pošteni ljudi. Ako bi iko ikada mogao da opiše sreću i da ih dodirne, to bi bili Mocini momenti sa njegovim unucima. Tu sreću kad je Moca s njima mogli ste gotovo da dodirnete, takva je bila. Moca je bio velikan, virtuoz života, slikao je život, posvećen svakom detalju i svakom ko je bio deo njegovog života. Ja sam imao tu privilegiju da sa mojim Mocom živim, ali bukvalno. Biti njegov prijatelj značilo je da imate bezrezervnu podršku, da pomogne da stignete do svakog uspeha. NJegov pronicljiv talenat da probudi najbolje u vama bio je takav da se činio vanvremenskim. A opet, bio je tako jednostavan, skroman, nenametljiv, gospodin u svakom smislu te reči. Toliko poštovan, a tako pristupačan, iskren, otvoren srcem koji je nosio na dlanu. Svako ko je bar jednom upoznao Mocu, zna zašto ne ispraćamo danas samo legendu fudbala, već čoveka koji je bio mnogo više. Zato dragi moj prijatelju, brate moj, mi ne pristajemo na rastanak, ne umemo i ne možemo bez tebe. Zato ti ne govorim zbogom, bićeš u našim srcima zauvek.“
O Moci je govrio i Saša ilić.
„Reči su nemoćne da izraze tugu i prazninu. U porodici, a onda i u našem Partizanu. Kada bi se u fudbalu, ako i u šahu dodeljive titule velemajstora, onda bi ona pripala Moci. Ponosan sam što sam nosio dres u kojem se on proslavio i laskalo mi je što me novinari porede sa njim. Uvek je bio naklonjen mladim igračima, borac i optimista, čak i kada ga je bolest načela… Uvek će uvažavati poštovanje svih koji crno-bele boje vole… Nikada ga neću zaboraviti. Neka mu je večna slava i hvala na svemu što je učinio za Partizan i fudbal u Srbiji.“, rekao je čuveni kapiten Partizana Saša Ilić.
****
BONUS VIDEO Komemoracija Dudi Ivkoviću
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare