Poraz od Škotske nakon penala (6:5) produžio je agoniju Srbije kad su u pitanju godine bez plasmana na kontinentalnu smotru, te ćemo se davne 2000. prisećati bar tokom još jednog ciklusa kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Odluka UEFA da poveća broj učesnika na Evropskom prvenstvu i prilika da se osim kroz kvalifikacije do završnog turnira stigne putem baraža kroz Ligu nacija, nisu bile dovoljne da izabranici Ljubiše Tumbakovića ostvare san sanjan 20 godina.
Predvođeni sa klupe čuvenim Vujadinom Boškovim tadašnji reprezentativci Jugoslavije kvalifikacije su završili na čelu grupe 8, ispred Republike Irske, Hrvatske, Makedonije i Malte i tako se „iz prve“, posle godina suspenzije, plasirali među 16 najboljih evropskih reprezentacija.
PROČITAJTE JOŠ
„Plavi“ su mesto na kontinentalnoj smotri koja je održana u Holandiji i Belgiji obezbedili tek u poslednjem kolu protiv Hrvatske, remijem u Zagrebu.
Radost više od 38.000 navijača na Maksimiru inicirao je Bokšić u 20. minutu, ali je Jugoslavija golovima Mijatovića i Stankovića preokrenula rezultat posle samo 11 minuta.
Konačnih 2:2 potpisao je Stanić u 47. minutu, a bod sa gostovanja bio je dovoljan da naš nacionalni tim zadrži čeonu poziciju i uđe u istoriju.
Malo ko je mogao da pomisli da će posle tima koji su činili Kralj, Mirković, Đorović, Jokanović, Đukić, Nađ, Stanković, Mijatović, Milošević, Stojković i Mihajlović, sa izmenama Drulovićem, Savićevićem i Bolićem, uslediti više od dve decenije posta na kontinentalnoj sceni.
Iako nisu znali da će se o njihovom rezultatu pričati 20 godina kasnije, „plavi“ se u grupi sa Španijom, Norveškom i Slovenijom nisu obrukali, već su sa četiri boda uspeli da se plasiraju u četvrtfinale.
Dva pogotka Sava Miloševića i jedan Ljubinka Drulovića doneli su Jugoslaviji protiv Slovenije prvi bod (3:3) u grupi, a novi pogodak Miloševića bio je dovoljan da „plavi“ protiv Norveške minimalcem (1:0) overe plasman u nokaut fazu.
Usledio je derbi grupe i meč sa „crvenom furijom“. Četa Vujadina Boškova je idealno otvorila susret, tri puta je imala gol prednosti, zahvaljujući Miloševiću, Govedarici i Komljenoviću, a onda su Mendieta i Alfonso pogocima u četvrtom i petom minutu sudijske nadoknade poslali Jugoslaviju na kolena domaćinu – Holandiji.
Sve što su reprezentativci Jugoslavije dobro uradili na putu do duela odigranog u Roterdamu, palo je u vodu pred nemilosrdnom narandžastom mašinerijom koju su predvodili Klajvert sa tri pogotka i Overmars sa jednim manje, te se naš nacionalni tim od Evropskog prvenstva 2000. godine oprostio ubedljivim porazom 6:1.
Kralj, Komljenović, Đjukić, Mihajlović, Saveljić, Stojković, Govedarica, Jugović, Drulović, Mijatović, Milošević, i rezervisti Korać, Cicović, Dudić, Dejan Stanković, Jovan Stanković, Bunjevčević, Kovačević i Nađ bili su akteri i svedoci jednog od naših najtežih poraza na završnim internacionalnim turnirima, međutim sigurno bi im daleko teže od poraza pala informacija da naslednike neće dočekati ni 20 godina kasnije.
Uspeh ostvaren na početku aktuelnog milenijuma danas je nedostižan san, iako je UEFA broj učesnika proširila sa 16 na 24, a nekada poniženje protiv Holandije danas bi predstavljalo uspeh nemerljivih razmera.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar