Kriza u sportskom svetu izazvana pandemijom koronavirusa prouzrokovaće ozbiljne poremećaje na fudbalskom tržištu, u momentu kritičnom za dalje karijere brojnih igrača.
Percepcija o definisanju pojma „mlad igrač“ se promenila u poslednjim godinama, a nedavnom izjavom Marka Grujića stvari su donekle postavljene na razuman nivo.
PROČITAJTE JOŠ
„Nisam više toliko mlad. Sa 24 godine sam u fazi kada moram da napravim važne odluke u karijeri“, rekao je bivši mladi reprezentativac.
On je uz to postavio brojna pitanja koja će u narednom periodu morati da budu na umu i njegovim kolegama, uglavnom sličnih godina.
„Da li je najbolje da se ostane u klubu i da se čeka šansa ili je vreme za pozajmicu i odlazak u drugi klub?“
Grujićeva svest o aktuelnom momentu je značajna i kao upozorenje za igrače koji su u ne tako davnoj prošlosti, sa nešto manje godina, označavani budućnošću srpskog fudbala.
Ipak, mnogi su na putu ka tome uspevali da skrenu u ćorsokak i naredno leto je verovatno ključno za njihovu karijeru, ali i generalno, život.
Grujić je pre pet godina bio član mlade reprezentacije Srbije koja je osvojila titulu šampiona Evrope i negde se očekivalo da veliki broj članova tog tima stigne do poziva u seniorski nacionalni tim.
Neki od njih su u tome i uspeli, ali su pojedini potpuno nestali sa fudbalske mape, što može biti veliki problem jer će tokom ove godine proslaviti 24. ili 25. rođendan.
Prvo ime koje pada u oči je momak čiji slučaj treba da bude za nauk svakom dečaku koji dobije želju da se bavi fudbalom.
Partizanov Mesi, srpski Mesi, Mesi iz Niša… Sve je bio Andrija Živković i pre nego što je postao punoletan, a sada, kao 23-godišnjak, nalazi se na korak od epiteta “bivšeg fudbalera”.
Niz pogrešnih odluka je bivšeg mladog reprezentativca Srbije odveo u potpuno drugom smeru od očekivanog, pa on sa razlogom jedva čeka da se aktuelna sezona završi.
Benfika se na kraju nije pokazala kao prijateljskog okruženje za njega, mesecima je van ekipe, navodno je već imao priliku da ode, ali to iz nekog razloga nije uradio.
Potpuno nestvarno izgleda pogled na grafikon njegove tržišne vrednosti – pre dve godine je cenjen na 20 miliona evra, a u aprilu ove se vratio na nivo iz 2015. – četiri miliona.
Njegov talenat je neupitan, njegovi fudbalski kvaliteti takođe, ali je sve okolo toliko obavijeno velom sivila da je veliko pitanje da li će se Andrija iz toga izvući. Ako i dalje oko sebe ima ljude koji su ga na onakav način odveli iz Partizana, onda mu se ne piše dobro.
Što je ogromna šteta, na mnogo nivoa.
Pred velikim ispitom se nalazi i njegov nekadašnji saigrač iz Partizana, Danilo Pantić.
Još jedan vanserijski talenat je krenuo putem kojim se, nažalost, češće ide, a posle naznaka da bi mogao da pokaže sve kvalitete koji su ga svojevremeno lansirali u listu najperspektivnijih fudbalera sveta, ponovo se nalazi na prekretnici.
Čelsi nije sredina za njega, to je bilo jasno i u momentu kada je otišao iz Partizana, a pozajmice, osim one u matičnom klubu, nisu urodile plodom.
Navodno je postojala ideja da on prošlog leta ostane u Partizanu, međutim dogovor klubova nije postignut, pa je Pantić pokušao da održi formu u Videotonu.
I pokajao se… U sezoni je odigrao samo 423 minuta i na 11 mečeva upisao svega jednu asistenciju. Primera radi, u sezoni pre za Partizan je odigrao 45 mečeva, skoro 3.500 minuta, te upisao po osam golova i asistencija.
Sa nepune 24 godine na prekretnici se nalazi i Srđan Babić, svojevremeno najbolji defanzivac Vojvodine i momak koji je svojim stasom i samopouzdanjem na terenu delovao kao budući standardni A reprezentativac.
PROČITAJTE JOŠ
To se još nije dogodilo, iako je postojala indicija da se nalazi na pravom putu pošto je postao član Crvene zvezde u julu 2017. godine.
Tri sezone kasnije, Babić ne deluje kao fudbaler spreman da bude član startne postave, pao je u senku starijih Miloša Degeneka i Nemanje Milunovića, a potpuno neverovatno deluje podatak da se nije pojavio na terenu od sredine avgusta prošle godine do kraja februara ove.
U poslednja četiri kola Linglong Superlige odigrao je tri cele utakmice, delovalo je da je dobio poverenje trenera Dejana Stankovića, ali je prekid sezone Babića ponovo vratio na nultu tačku.
Sa cenom od 1.200.000 evra, prema proceni Transfermarkta, izvesno je da bi Crvena zvezda mogla da zaradi na njemu, ali je sasvim sigurno da bi i za nju i za srpski fudbal bilo sjajno ukoliko bi momak rođen u Banjaluci uspeo da se nametne kao pouzdani šraf u Stankovićevom timu.
Još jedan „zlatni orlić“ pod hitno mora da reši stvari u svojoj karijeri.
Verovatno se nikada u istoriji srpska fudbalska javnost nije toliko obradovala nego kad je saznala da se pojavio desni bek.
Milan Gajić je godinama najavljivan kao konačno i trajno rešenje reprezentacije Srbije za deficitarnu poziciju, ali stvari nisu otišle u željenom smeru.
Posle sezona provedenih u Bordou, momak rođen u Vukovaru se vratio u srpski fudbal, došavši u Crvenu zvezdu kao veliko pojačanje, a ne samo da to nije postao, nego je više vremena proveo na levom boku nego na svojoj prirodnoj poziciji.
U javnosti su provejavale informacije o tome da iza njegove nekonstantne igre stoje i pojedini problemi na ličnom planu, što je još jedan od razloga da Gajić tokom leta sredi sve svoje okolnosti i da uveri sve da Srbija ipak ima desnog beka za budućnost.
Kao grom iz vedra neba je proteklog leta stigla informacija da će dres Atletiko Madrida obući Ivan Šaponjić.
Nekadašnji omladinac Partizana je prošao dugo, predugo dodatno školovanje u mlađim kategorijama Benfike, za koju na kraju nije ni debitovao.
Da li u sklopu transfera Žoaa Feliksa ili već iz nekog drugog razloga, tek Šaponjić je za sumu od milion evra zamenio Portugal Španijom.
Stvari su se malo promenile za njega, od trenera Dijega Simeonea je dobio 62 minuta u prvom timu, ali za to vreme nije zabeležio napadački učinak.
U španskim medijima se proteklih dana pojavila informacija da će „jorgandžije“ imati problem sa viškom igrača sa prostora van Evropske unije, što bi moglo da znači i promenu destinacije za 22-godišnjeg Srbina.
Nemanja Mihajlović je fudbaler koji je već žrtvovao šest meseci svoje karijere ne bi li ostvario snove i postao fudbaler Partizana.
Nekadašnji igrač Rada je težim putem stigao do crno-belog dresa, ali je odmah po dobijanju dozvole da zaigra pokazao da u nogama poseduje veliki talenat.
Dolaskom konkurencije i njegova uloga je umanjena, usledio je period stagnacije, pa i odlazak u Herenven.
Sasvim solidan početak inostrane karijere nije nadograđen, Mihajlović je vremenom dobijao sve manje prilika da pokaže šta ume i polako je nestajao sa mape.
U ovoj sezoni je nastupio na svega devet utakmica, od toga je šest odigrao u novom klubu, poljskoj Arki iz Gdinje, gde će verovatno i ostati, pošto je konačno dobio minute koje zaslužuje.
Mihajlovićev kolega sa levokrilne napadačke pozicije bi takođe morao dobro da se zamisli ukoliko želi da ostvari predviđene fudbalske visine.
Veljko Simić se vratio u Crvenu zvezdu sa epitetom pokajnika, pošto je matični klub napustio kao omladinac, bez debija za prvi tim.
Godine lutanja su Simića vratile na stadion „Rajko Mitić“ u leto 2018. godine, činilo se da će za njega biti mesta u ekipi, ali su se stvari vremenom menjale.
Istini za volju, nije oduševio svojim partijama, a imao je prilika i prilika, što je rezultiralo njegovim vraćanjem u drugi plan, naročito po dolasku Dejana Stankovića na klupu Zvezde.
U aktuelnoj kalendarskoj godini je na nastupio samo na dve utakmice i sakupio ukupno 39 minuta, pošto je njegovu ulogu dobio mladi Željko Gavrić.
Na velika vrata je nekadašnji omladinac Rada stigao u Crvenu zvezdu u leto 2016. godine.
Epitet člana mladog tima PSV Ajndhovena je trebalo da znači da će ekipa iz Ljutice Bogdana dobiti igrača za budućnost, ali…
Andrija Luković nije uspeo da se izbori za mesto pod Zvezdinim suncem, pozajmica u Voždovcu je nagovestila da bi mogao da izađe iz krize, a usledio je i permanentni transfer na „krov“.
Da li iz preterane želje za odlaskom u inostranstvo ili iz kog već razloga, Luković je prošlog leta odlučio da ode u poljski Rakov.
Krajem marta je, verovatno u sklopu mera za smanjivanje troškova, dobio otkaz, što i ne bi trebalo da čudi jer je u takmičarskoj godini odigrao svega devet mečeva.
Da nije sve tako loše u slučajevima igrača starosti od 25 godina svedoče i primeri Saše Lukića, Mihaila Ristića, Saše Zdjelara, Nemanje Maksimovića, pa i Nemanje Radonjića.
Tu negde bi mogli da se ubroje Nikola Ninković i Ognjen Ožegović koji nastupaju u drugoligaškim klubovima, ali bar igraju, skupljaju minute, iskustvo i imaju kontinuitet.
Kao veoma pozitivan slučaj vredi pomenuti Slobodana Uroševića, igrača umalo otpisanog proteklog leta koji je uspeo da se izbori za mesto i postane standardan u postavi Partizana.
Moguće velike transfere tokom leta mogu da očekuju još trojica 25-godišnjaka, golman Vojvodine Emil Rockov, ofanzivni vezista Ajntrahta Mijat Gaćinović i član Hetafea Nemanja Maksimović, koji su svojim partijama potvrdili da imaju i kvalitet i glavu za ozbiljne karijere.
I za kraj, kada se već priča o godinama, da li je iko svestan da Aleksandar Mitrović i dalje ima samo 25 godina, a da je već uspeo da ostavi dubok trag u tri države i približi se naslovu najboljeg strelca reprezentacije Srbije u njenoj istoriji?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
