Srbija nije srušila Dansku, ali je dobila nove adute

Meč je završen rezultatom 0:0, a da je bilo samo malo sreće i koncentracije, mogla je bar jedna lopta da završi u mreži Kaspera Šmajhela i da Srbija ode u četvrtfinale Lige nacija.

Ovako, ostao je žal za propuštenim prilikama, ali za razliku od nekih prethodnih neuspeha nema mnogo razloga za nezadovoljstvo, jer je ovoga puta Srbija odigrala odličan meč i pokušala sve da dođe do velike pobede.

Jednostavno, lopta nije ušla u gol.

Ako se osvrnemo na kompletan ciklus Lige nacija u elitnoj diviziji, Srbija nema za čim da žali. Selektor Dragan Stojković se suočavao sa brojnim kadrovskim problemima zbog povreda, kartona i drugih razloga i nijednom na raspolaganju nije imao kompletan tim.

Ipak, nije bilo očajavanja, a epilog je da je iz problematične situacije Srbija na kraju mnogo dobila, jer su se nametnula neka nova imena i rešeno je dosta problema sa kojima smo se ranije suočavali.

Znali smo da imamo plejadu sjajnih golmana, ali smo u Ligi nacija za to dobili potvrdu na terenu. Ciklus je propustio Vanja Milinković-Savić, ali je sjajno prvo branio Predrag Rajković koji je nastavio formu sa Evropskog prvenstva, da bi u dva poslednja meča čuda činio Đorđe Petrović.

Ko god da je dobio šansu od dolaska Piksija, znao je da je iskoristi i na toj poziciji smo među najboljim selekcijama sveta.

Iako je bilo dilema u kojoj formaciji treba Srbija da igra i povremenih eksperimenata, pokazalo se da ovom kadru najviše odgovara sistem sa tri štopera, a polako se iskristalisala i situacija sa izborom igrača, pa smo dobili prilično uigranu liniju. Ako nema prepreka s kartonima i povredama, Strahinja Pavlović i Nikola Milenković su postali nezamenljivi partneri kojima najčešće društvo pravi Strahinja Eraković, dok je u njegovom odsustvu Miloš Veljković igrao mnogo bolje nego u nekim ranijim mandatima.

Deluje da je najveći dobitak ovog ciklusa levi bek, pošto se Aleksa Terzić nametnuo sjajnim igrama u poslednja dva duela i čak je uspeo da postigne gol. Posle nekoliko sezona lutanja i traženja stabilne minutaže, pronašao se u Salcburgu i sada se vidi da igra sa velikim samopouzdanjem. Sa njim i Kostom Nedeljkovićem imamo praktično zatvorene bokove. Bivši as Crvene zvezde nije bio starter u ovom prozoru, jer mu fale minuti u Aston Vili, ali je zalog za budućnost.

To omogućava da Andrija Živković u periodu koji sledi mnogo više igra kao krilo umesto ofanzivnog beka i da konačno preslika formu iz PAOK-a i u reprezentaciju.

Bilo je lutanja i za pozicijama zadnjih veznih, a sada se tu nametnuo sjajnim igrama Nemanja Maksimović koji se dobro slagao sa Nemanjom Gudeljom i tu je Piksi dobio nove opcije za kombinovanje i uparivanje pre svega sa Sašom Lukićem, dok je i Saša Zdjelar dao doprinos sa klupe.

Možda smo prvi put u Piksijevoj eri videli da tandem Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović može da egzistira na terenu, a da ne smetaju jedan drugom. Posle bezbroj pokušaja, uspeo je promenom uloge Mitrovića, kojeg je iskoristio da bude veza i igrač koji će zagraditi i zadržati loptu dublje u terenu, pa je tako ostalo prostora Vlahoviću da igra svoju igru kojoj je falio samo pogodak protiv Danske kao kruna.

Kada na to dodamo da je Lazar Samardžić polako počeo da preuzima ključeve ove selekcije, kao ranije Dušan Tadić, polako se stvara željena fizionomija. Ima još posla Samardžić kada je igra u pitanju i pre svega da bude još hrabriji i svestan da on mora da bude komandant ove ekipe kao njegov prethodnik, ali je sve bolji u organizaciji.

Tu će sigurno svoju ulogu sve više tražiti i mladi Andrija Maksimović, koji još raste kao igrač, ali je pokazao naznake i u reprezentaciji koliko može da bude faktor na terenu
Sve ovo će biti od esencijalnog značaja u izuzetno komplikovanim kvalifikacijama za Mundijal koje počinju u martu, a za uspeh na duže staze bi bilo dobro da Srbija ostane u najjačoj diviziji Lige nacija nakon dvomeča u baražu.

Jer, samo utakmicama sa najjačim selekcijama možemo da napredujemo kao tim.

BONUS VIDEO