Piksi, zašto si nam ovo uradio?

Nekako, Srbija je uvek u prošlosti, ma koliko bila u velikim problemima, znala da pronađe način i da se plasira na Mundijal, ipak, to sada nije bio slučaj.

Da ne zvučim previše patetično, ali zaista, to je možda i najveći udarac za fudbalskog navijača čija zemlja ima potencijala za to. Možda i za nešto više, za neki veliki uspeh na tom takmičenju.

Bez obzira na sve, činjenica da "orlovi" u ovom delu godine služe samo kao priprema, i gledajući meč sa Španijom (poraz 3:0), ne tako dobra, ostalim selekcijama, zaista je poražavajuća.

Svi znamo kako je do toga došlo i ko je glavni krivac za to, te se nećemo puno vraćati na tu temu. Ipak, misleći na prethodni ciklus kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, stekao se zaključak da naša nacija u ovom momentu jednostavno ne mari za fudbalsku selekciju.

Možda i grešim, ali subjektivan osećaj mi tako govori.

Čak i pred meč sa Albanijom koji je tradicionalno uvek praćen širom sveta, iz nekih drugi razloga, euforija se napravila samo dan, eventualno dva, pred utakmicu.

Da ne pričamo o duelima sa selekcijom Engleske, koje su svi nekako već u svojim glavama upisali kao poraz, te samim tim nije ni bilo potrebe onda da se gleda utakmica.

Bivši selektor Srbije, Dragan Stojković Piksi, uspeo je u kratkom vremenu da sve preokrene naglavačke. Od plasmana na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine, do toga da Srbija nije prošla ni u baraž za Mundijal 2026.

Od podrške svih ljudi u Srbiji, do toga da je na kraju sam uručio otkaz posle neuspeha na kraju 2025. godine.

Martovska reprezentativna depresija udara nikada jače i to se oseća, kako kod ostalih, tako i u ovom tekstu.

Da li za Srbiju postoji svetlo na kraju tunela? Nadamo se da postoji...

Veljko Paunović ne obećava pobedničko postolje odmah, niti priča o magiji. On priča o sistemu. Videlo se to već u pozivanju igrača poput Petra Stanića i Veljka Birmančevića, momaka koji u svojim klubovima (Ludogorecu i Hetafeu) ne žive od stare slave, već od konstantnog trčanja i discipline.

Upravo je taj "španski model" koji Paunović forsira ono što bi moglo da izleči naš fudbal. U prijateljskim mečevima sa Španijom i Saudijskom Arabijom, rezultat je, ironično, u drugom planu. Mnogo je bitnije da li će Srbija ponovo postati tim koji je teško pobediti, a ne tim koji je lako otpisati pre nego što sudija označi početak.

Možda ova godina bez Mundijala, koliko god bolela, zapravo bude onaj neophodni post koji će nas naterati da fudbal ponovo cenimo kroz rad, a ne kroz nerealna obećanja.

Navijačima nije potrebna euforija koja traje dva dana, već ekipa kojoj mogu da veruju na duže staze.