16
Da li možda znate ko su Mogens Jensen, Joširo Mori, Juri Ratas i Slaviša Kokeza? I kakva je razlika između njih?
PROČITAJTE JOŠ
Mogens Jensen je danski ministar koji je podneo ostavku jer izgubio podršku zbog nezakonite vladine naredbe o ubijanju nerčeva na farmama. Joširo Mori, bivši premijer Japana i sada već bivši šef Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Tokiju, napustio je ovu funciju jer je rekao „da žene mnogo pričaju“. Juri Ratas, premijer Estonije, podneo je ostavku jer je doveden u vezu sa jednom kompanijom za nekretnine. Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, malo je saslušavan u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), pa je predsednik Srbije nešto kasnije, podižući naočare srednjim prstom, zgranuto konstatovao da je tužan jer je čovek kojem je verovao „izgleda malo hteo da se udruži protiv njega“. Ali predsednik FSS je nakon saslušanja izašao s rukama u džepovima i maskom na licu iz SBPOK-a, gde nije želeo da u svojstvu građanina „peva“ o eventualnim vezama s kriminalom jer se verovatno plašio da „kasetaš“ nešto pogrešno ne zabeleži, seo je u auto i komotno se vratio u „kuću fudbala“.
O ostavci ni reč?!
Slaviša Kokeza, međutim, ne bi trebalo da podnese ostavku u Fudbalskom savezu Srbije zbog saslušanja, iako je i zbog nje naneo veliku štetu ionako kompromitovanom savezu na čijem je čelu, već zbog onoga što (ni)je uradio u srpskom fudbalu.
Stvari kojima se hvali predsednik FSS i njegovi trbuhozborci iz Izvršnog odbora i ostalih organa, su banalne. Oni se hvale mini-pič terenima, hvale se što su sejali travu po Srbiji i menjali sijalice na fenjerima. Hvale se i što su renovirali, inače nov Sportski centar u Staroj Pazovi, kako sve šljašti i sve je luks, samo nismo čuli glasno koja je bila cena i ko je tako divno opremio renovirane objekte. Moji prijatelji u šali kažu da su kojim slučajem dobili taj posao ni u ludilo ne bi radili ispod pet miliona evra.
Predsednik Fudbalskog saveza Srbije je trebalo da podnese ostavku onda kada je reprezentacija koja je pod njegovom komandom isprašena usred Beograda od Škota na putu ka Evropskom prvenstvu, umesto što se iz petnih žila upinjao da delovanjem njegovih topuza, koji bi trebalo da zajedno s njim napuste Terazije 35, nanese što veću štetu Nemanji Vidiću. Jer, kao što smo čuli savetnici Nemanje Vidića su ljudi bliski „zemunskom klanu“. Ako sam dobro razumeo.
U fudbalu na čijem čelu je Slaviša Kokeza do sada je uz pomoć UEFA otkriveno i dokazano da je najmanje devet klubova nameštalo utakmice (BSK, ČSK, Bežanija, Mačva, Kabel, Smederevo, Proleter Novi Sad, Dinamo Vranje, Sinđelić), a da su opomene zbog sumnji izrečene Zemunu, Budućnosti iz Dobanovaca, Inđiji… U našem fudbalu je opet potpuno logično da trener jednog kluba optuži svog golmana da je kockar i da namešta utakmice i da niko nikada ne odreaguje na te optužbe. Jer ih očigledno niko iz UEFA nije čuo.
Kakvo je suđenje u Superligi najbolje izguglati izjave posle svakog odigranog kola i bićete zatrpani žalopojkama, pretnjama istupanjem iz lige, optužbama za tendenciozno suđenje i kritikama da „arbitri sude po zadatku“. Klubovi su vrlo maštoviti u opisivanju „sudijskih zlodela“ i vredi ih pročitati.
Vladimir Vuletić, donedavno potpredsednik Partizana, rekao je da bi „predsednika Fudbalskog saveza prvo trebalo ispitati za nameštene titule„, pa tek onda za ostala udruživanja i vanfudbalske rabote.
Kada imate takvu čorbu, onda nema potrebe da se čudite što fudbaleri štrajkuju glađu, što u upravama i svečanim ložama sede osuđivana i lica s poternica, što se reketiraju mladi fudbaleri, što trenutno osim Crvene zvezde na evropskom tržištu gotovo nijedan klub, sa sve našom reprezentacijom, ne vredi ni pet para.
U ovom fudbalu je normalno pokrenuti postupak protiv trenera koji je digao glas zbog nesiplaćenih plata, ovde se pravila menjaju u toku igre i nisu ista za sve, ovde pripiti i navijački ostrašćeni policijski šefovi iz lože vređaju sudije i protivničke igrače.
Da ne zaboravimo i pogrešne izbore selektora, svađe, te proterivanja igrača poput Branislava Ivanovića ili Nemanje Matića.
Da li je Slaviša Kokeza kriv baš za sve? Pa i nije. Ali je varjača za ovu papazjaniju ipak u njegovim rukama.
Reakcija Nemanje Vidića s kraja prošle godine nije bila slučajna. Ali nije bila dovoljno snažna. Iskreno, nije nam najjasnije šta je Vidić želeo da postigne, iako nema razloga da sumnjamo u njegove dobre namere.
Vidićeva reakcija trebalo je da bude glasnija, snažnija, odlučnija, ako je želeo promene.
„Dosta više! Imam potrebu da kažem ono što mi je na srcu. Ovaj sistem je destruktivan i kratkoročan. Troši fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac. Ovakav sistem traje već dugi niz godina. Nijedan trener/selektor nije valjao u poslednjih 20 godina, čak ni kada se plasira na Svetsko prvenstvo! Ali njihov sistem je i dalje dobar! Sram vas bilo! Javljaju se uvek poslušnici koji kritikuju posledicu, a ne uzrok problema i tako brane predsednika i truli sistem od koga sami imaju koristi godinama, a ne pominju ‘uspehe’ koje je postigao predsednik Saveza (neregularnost prvenstva, nesportski odnosi Zvezde i Partizana, samim tim podele u društvu, produbio je nepoverenje u srpski fudbal i sudijsku organizaciju, da ne pričam o ‘uspesima reprezentacije’)“, deo je pisma koje je javnosti uputio Nemanja Vidić.
I pošto Nemanja Vidić sada neće da postavio ovo pitanje, evo da probamo mi…
Predsedniče, vi ste još tu?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
