Početak ove nedelje još jedna je prilika da čelnici Premijer lige i klubovi odgovore na ključna pitanja o “Projektu restart”. Postoji opravdana bojazan među mnogima da bi nastavak takmičenja mogao da se pretvori u katastrofu.
Ključni ljudi u jednoj od najpopularnijih evropskih i svetskih liga – ne odustaju. Njihova želja je da posle dva meseca pandemije, koja je u Velikoj Britaniji odnela više od 31.500 života, namučenom stanovništvu daju kakvu-takvu nadu i utehu i otuda žele povratak fudbala.
Za sada, samo na male ekrane, na neutralnim terenima, pod posebnim bezbednosnim uslovima, a o svemu, ispostavlja se, ne odlučuju samo fudbalski organi, već pre svega zdravstvene institucije i Vlada Velike Britanije.
Oko „Projekta restart“ uveliko se lome koplja na Ostrvu – da li je to dobro, kome to ide u korist i postavlja se i neugodno pitanje, šta će se desiti ukoliko se pandemija ne obuzda i zaraza proširi na veliki broj fudbalera, koji su ionako u strahu od svega što se oko njih dešava proteklih nedelja i meseci.
ČERČILOVSKI PRISTUP UZ VISOKE RIZIKE
Premijer Boris Džonson i njegova Vlada, u poslednje vreme ističu želju za povratkom fudbala i smatraju da bi „Projekat restart“, kako su sve to nazvali, „podigao naciju“.
Iako ovo podseća na pristup ratnog britanskog premijera Vinstona Čerčila, jasno je da nije bez rizika, jer glavna je dilema – hoće li eventualno širenje virusa po klupskim svlačionicama stvarno doprineti podizanju morala nacije?
Nedeljama unazad klubovi i čelnici traže savršen modus operandi prihvatljiv za sve. Ali saglasnosti nema, pre svega o bezbednosnim protokolima, pa do toga gde će se mečevi nastavka sezone, koja je prekinuta zaključno sa 29. kolom, eventualno igrati.
Za sada su tri kluba protiv toga da se igra na neutralnim terenima, reč je o Votfordu, Brajtonu i Aston Vili, ali pre će biti da je to sentiment u mnogim drugim klubovima, mada to javno još ne iskazuju.
Direktor Votforda Skot Dakseri kaže da održavanje mečeva na neutralnim terenima kompromituje princip fer igre i sportskog integriteta.
Očekuje se da kasnije tokom maja, na nekom od narednih sastanaka, bude glasano o tom predlogu, a da bi bio usvojen biće potrebno 14 od 20 mogućih glasova.
„Apsolutno prihvatam da ne može biti navijača na tribinama. Ipak, sada nam kažu da naše preostale mečeve kod kuće ne možemo igrati na ‘Vikaridž roudu’, tako da bismo ostali bez prednosti koju to donosi. I to posle svega što su igrači preživeli u ova dva meseca, u kojim su im životi okrenuti naglavačke, kao i svima ostalima na svetu. Sad se očekuje da oni igraju kao da se ništa nije dogodilo, dok se ostatak stanovništva i dalje suočava sa određenim restrikcijama.“
On u kolumni za „Tajms“ dodaje i ovo:
„Naši doktori i medicinski radnici nikad nisu radili u ovakvim uslovima, nijedan doktor ili fizioterapeut nije radio po uputstvima koja su bazirana pre na pretpostavkama nego na naučnim osnovama. I sa svim tim rizicima po zdravlje traži se da završimo započeto, što može da označi i kraj malog kluba kao što je Votford u Premijer ligi. Je li to fer? Da li to ima veze sa sportskim integritetom? Naravno da nema“, jasan je Daksberi.
DA LI JE NOVAC POKRETAČ SVEGA?
Koliko god narativ da je „interes ljudi i navijača“ motiv za pokretanje nastavka takmičenja, treba sa tim biti vrlo obazriv.
Posebno kada se ima u vidu podatak da je još početkom aprila izvršni direktor Premijer lige Ričard Masters upozorio da bi gubici usled pandemije koronavirusa mogli da dostignu cifru od milijardu funti!
Da li je navrat-nanos pokretanje projekta za povratak fudbala na engleskim terenima samo pokušaj da se ublaži neizbežen finansijski kolaps? Da se, koliko toliko, dobije deo očekivanog finansijskog kolača?
Situacija sa pandemijom prodrmala je ozbiljno same temelje Premijer lige i funkcionisanja klubova, tako da će vreme pre i posle pandemije biti mereno drugačijim aršinima.
Ustvari jasno je da ćemo, kada sve ovo prođe imati nešto što se zove „period pre“ i „period posle“ pandemije.
UPLAŠENI FUDBALERI
Grupa lekara iz nekoliko klubova, kao i oni koji su izabrani da sačine izveštaj o mogućim rizicima povratka na teren, poslala je nedavno na adresu čelnika takmičenja podugačko pismo sa stotinu tačaka u kojima obrazlažu zbog čega bi povratak na teren mogao da bude ne samo rizičan po reputaciju Lige, već pre svega po zdravlje svih učesnika.
Možete li zamisliti kakva bi to bila katastrofa, kada bi se posle svega, razboleo određen broj igrača ili ne daj bože, neko od njih platio životom islede infekcije zlokonim virusom?
Pojedina istraživanja kažu da u svakom klubu imate barem dva ili tri igrača koji se plaše povratka na teren i koji nisu spremni da rizikuju. Najmanje 50 igrača bi moglo da odbije da igra preostale utakmice do kraja i to s punim pravom.
„Mislim da je većina igrača plaši jer imaju decu i mlade porodice. Ja sam sa devojkom u stanu i jedino koga mogu da zarazim je ona. Oni kažu da postoje ljudi koji i ne znaju da su zaraženi jer nemaju nikakve simptome, a opet mogu da prenesu virus. Zato sam kod kuće, možda sam bolestan, a da to i ne znam. Kada se neko razboli, svi se pitamo šta se događa. Nadam se da ćemo uskoro imati vakcinu i da će sve ovo biti ružna prošlost“, kaže napadač Mančester sitija Serhio Aguero.
Sam čin testiranja, kao i kako će izgledati takve utakmice, pod posebnim merama zaštite, kao ona sa nošenjem maski, drugo je pitanje.
„Maske će biti poseban problem. Mislim da će ih igrači cepati i bacati tokom igre, jer sa njima neće moći normalno da dišu. Sve ovo je farsično! Razumem što ljudi očajnički žele povratak fudbala. Ipak, sve to treba uraditi na razuman način i u pravi čas kako bismo svi bili sigurni. Biće tu ambulantnih kola na treningu i utakmicama. Je li fer da ih oduzimamo Nacionalnoj zdravstvenoj službi? Nisam siguran da jeste“, rekao je napadač Brajtona, iskusni Glen Mari.
U svakom slučaju, narednih nekoliko nedelja je ključno. Da li će „Projekat restart“ stvarno biti novi početak ili samo mrtvo slovo na papiru, zavisiće i od toga šta će reći ključni akteri, klubovi i igrači, kada se krajnji rok za donošenje odluke bude približio.
Pratite nas i na društvenim mrežama: