"Bio je jako ozbiljan, profesionalan i vrlo pravedan kada je fudbal u pitanju. Svi koji smo imali privilegiju da radimo sa njim smo jako mnogo stvari naučili koje su nam bile korisne u razvoju".
Legendarni Ivica Osim preminuo je u 81. godini i iza sebe ostavio grandiozno fudbalsko delo koje je išlo ispred svog vremena. Popularni Švaba je bio cenjen širom nekadašnje Jugoslavije i svuda gde je kasnije radio, a uticao je na karijere mnogih velikih igrača.
PROČITAJTE JOŠ
Tokom boravka u Partizanu početkom devedesetih sa njim je imao priliku da radi i Predrag Mijatović, jedan od najboljih fudbalera bivše SFRJ.
Legenda reprezentacije, Partizana, Valensije, Reala i čovek koji je osvojio mnogo trofeja, a kao kruna karijere se pamti njegov gol za titulu u dresu „kraljevskog kluba“ u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa, za naš list je evocirao uspomene na Ivicu Osima.
„Pre svega koristim priliku da izjavim saučešće porodici Osim. On je bio jako važan u mom fudbalskom razvoju. Imao sam privilegiju da budem u Partizanu kada je on bio trener i ujedno i selektor reprezentacije. Imali smo sjajan odnos i rekao bih da je Osim bio preteča nekog modernijeg shvatanja i gledanja na fudbal tokom tih godina koliko sam ja imao priliku da radim sa njim“, kaže Mijatović za Novu.
Ističe da im je Osim pomogao da shvate kako se fudbal razvija, što je imalo neprocenjiv značaj za karijere mnogih.
„Bio je jako ozbiljan, profesionalan i vrlo pravedan kada je fudbal u pitanju. Svi koji smo imali privilegiju da radimo sa njim smo jako mnogo stvari naučili koje su nam bile korisne u razvoju, pogotovo kada je internacionalni fudbal u pitanju. Shvatili smo u kom pravcu ide budućnost fudbala“.
Iako je Osim tada radio paralelno i u reprezentaciji Jugoslavije i u Partizanu, period u klubu posebno je bio dragocen za Mijatovića.
„Mi iz Partizana smo imali prilike da radimo sa njim cele sezone i jednostavno nas je kroz profesionalizam pripremao za ono što nas čeka u ozbiljnim ligama kao što je španska, italijanka, engleska i mnoge druge. To je bio njegov kvalitet, shvatio je u kom pravcu ide fudbal i da te taktičke varijante i metodologija rada moraju da budu u sklopu razvoja i napretka. Bio je inovator u mnogim stvarima sa kojim smo se kasnije sretali“.
Kakav je bio vizionar možda i najbolje govori odnos sa Mijatovićem koji se seća kako mu je Švabo predvideo veliku karijeru.
„Sećam se da sam došao u Partizan u januaru 1990. godine, šest meseci pre Svetskog prvenstva u Italiji i da zbog nekog prilagođavanja i male fudbalske krize nisam igrao tih pet, šest meseci dobro, što je i bilo normalno, i nisam dobio poziv za to prvenstvo. Bilo je tada pozvano mnogo igrača koji su bili članovi one naše čileanske generacije. Međutim, ja nisam bio ljut, jer sam shvatio da ne zaslužujem da budem na Svetskom prvenstvu zbog učinka u tom periodu. Kasnije, kada je postao trener Partizana i počeo taj svakodnevni rad sa nama, onda je shvatio da bi trebalo da budem standardni član reprezentacije, pa sam dobijao pozive sve do Evropskog prvenstva u Švedskoj sa kojeg smo vraćeni. Tada mi je rekao da će me forsirati kao nekog za koga veruje da će jednog dana biti jedan od najboljih igrača na svetu i to mi je bio veliki kompliment. Ja sam se za to prvenstvo spremao, jer je rekao da će mi dati priliku, ne znajući da ćemo se vratiti bez ijedne odigrane utakmice. Ali, bio je jako pravedan i kod njega nije bilo protekcije. Ako zaslužuješ da igraš, onda će ti dati šansu, ako ne, reći će ti to na konkretan način u nekoliko rečenica i to su svi cenili kod njega“.
Mijatović je veličinu Ivice Osima video i kada se posle u karijeri sreo sa mnogim trenerskim velikanima.
„Kasnije sam se sa tim sretao i kod Gusa Hidinka u Valensiji, u istom klubu sa Luisom Aragonesom, kasnije i sa Fabiom Kapelom koji je bio trener u Realu prve godine mog boravka, Jupom Hajnkesom… Tada sam shvatio da to što sam radio sa Osimom ima sličnosti sa onim što sam radio na ozbiljnom nivou. To je bila prednost nas koji smo radili sa njim u Partizanu. Ne treba zaboraviti njegov uspeh sa Željezničarom u Kupu UEFA. Bio je trener koji je ozbiljno shvatao svoj poziv. Želeo je da fudbaleri budu ponosni na saradnju s njim. Jedan sjajan tip. Malo čudan u komunikaciji, ali vrlo direktan i konkretan“.ć
Partizan je u sezoni 1991/1992. do poslednjeg kola vodio bitku za titulu sa Crvenom zvezdom koja je bila aktuelni šampion Evrope i na kraju uspeo da osvoji Kup posle sjajnog dvomeča. Činjenica da je parirao mnogo jačem rivalu bila je trenerski potpis Ivice Osima.
„Njemu je jako bitan bio taj pripremni period i fizička pripremljenost, da igrači izdrže utakmicu od početka do kraja u jednom jako dobrom intenzitetu i ritmu. Sa talentom koji smo mi imali, neko više neko manje, znao je na pravi način da pristupi svakom igraču i da ga motiviše, nekog pohvalom, nekog kritikom. Znao je jako dobro da ‘hendluje’ te karaktere i šta hoće i mnogo je polagao na kondiciju, taktičke varijante i fudbal koji je bio dosta lepršav. Zvezda jeste bila šampion Evrope, ali mi smo sa našom ekipom mogli perfektno da se borimo. Bio je detaljan, konkretan a treninzi jako interesantni. Znao je da igraču saopšti šta treba i svako je to shvatao na svoj način. Ja sam uvek voleo takve trenere koji su direktni i kažu šta stvarno misle da se ne bi gubilo vreme“, priseća se Mijatović.
Ono što je Osima izdvajalo od mnogih tokom tih teških godina je što je ponašanjem i pristupom učinio da ga danas jednako žale i u BiH, Hrvatskoj, Srbiji… Mijatović objašnjava da je Osimova ličnost prevazilazila nacionalni karakter koji je bio dominantan posle teških ratova.
„Mislim da je Švaba bio Jugosloven i nije bio opterećen političkim zbivanjima tih devedesetih godina. Nastojao je da nam prenosi stvari koje su bitne, da smo mi sportisti još uvek Jugosloveni tih godina i da u tom duhu treba da nastavimo dalje. Izdešavalo se puno stvari koje su svakog od nas pogodile na svoj način i njega koji je bio iz Bosne i Hercegovine. Ali svi ti događaji i svi ti komentari nisu uticali na njega da izgubi svoj identitet. Kasnije, kada se sve to izdešavalo i kada su nas putevi odveli na različite strane i njega u Japan i kasnije u Austriju mislim da je bio jugonostalgičan. Nije bio opterećen nacionalnim čudima kojima su bili mnogi drugi i bio je pravedan. Posle mnogo godina smo imali priliku da se sretnemo, ja sam bio u Real Madridu, on u Šturmu i imao je jako fin pristup svemu tome. Bio je humorističan na neki svoj način. Bio je karakterističan i kao trener i kasnije kao sportski radnik koji je napravio sjajnu karijeru“.
BONUS VIDEO Mitrović u 90+ minutu donosi ubedljivu pobedu Fulamu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar