"Tek kod njega počeo da shvatam neke detalje o taktici. Ono ranije, kakav crni sistem, samo glava i suvi talenat".
Mnogo pikanterija iz života selektora fudbalske reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića Piksija opisano je u knjizi „Piksi – sve za deset“, autora Nebojše Petrovića.
Od teranja lopte po Pasi Poljani nadomak Niša do čarobne lisabonske noći. Svedočanstvo o karijeri i karakteru pete Zvezdine zvezde sadrži i neke do sada nepoznate elemente.
PROČITAJTE JOŠ
Piksi je u knjizi, između ostalog, govorio i o Ivici Osimu, koji nas je prvog dana maja zauvek napustio. Legendarni fudbaler i trener preminuo je u 81. godini, u Gracu.
I knjiga nije samo priča o Piksiju, već i saga o jednoj epohi koja će se zauvek pamtiti.
Na primer, Stojković je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988. u Nemačkoj odigrao samo dve utakmice, protiv Severne Irske i Engleske, ali je u ciklusu za Italiju 1990. bio oslonac tima i jedan od igrača s najvećom minutažom u dresu reprezentacije Jugoslavije.
„Bije me glas da sam bio Osimov ljubimac. Ne bežim od toga, čak verujem da je zaista bilo tako, mada on to nikada ne bi priznao. Imali smo sličan karakter, voleo je igrače s pobedničkim mentalitetom. Sve sam ja to umeo da vratim igrama i golovima, zalaganjem i profesionalnim odnosom na treninzima i utakmicama. Nikada nisam pokušao da zloupotrebim te privilegije i da radim stvari zbog kojih bi Švabo kasnije imao problema. Mnogo sam ga cenio kao stručnjaka, ja sam tek kod njega počeo da shvatam neke detalje o taktici. Zona, sistem, zahtevi igre… Ono ranije, kakav crni sistem. Samo glava i suvi talenat. Nama Vaske nikada nije rekao igrajte 4-4-2 ili 3-5-2. Bože sačuvaj. Verovatno je tako bilo i kod drugih trenera u to doba, ne znam“, ispričao je Piksi.
PROČITAJTE JOŠ
Stojković je posebno naglasio kako je Osim tačno znao svakome da pronađe ulogu.
„Osim je znao posao i fantastično je izbalansirao tim, jer nije dobro kada imaš desetoricu znalaca na terenu. Prozivali su ga zbog forsiranja nekih igrača, ali znao je šta radi. Svako od tih igrača imao je svoju ulogu u ekipi. Najbolji primer je Zlatko Vujović, momak koji je bio mnogo osporavan. Ja tvrdim da je Zlatko jedan od retkih fudbalera iz tog vremena koji bi i danas imao mesta u bilo kom klubu na svetu. Prototip modernog napadača. Imao je brzinu, osećaj za gol, stalno je bio na ivici ofsajda, vrlo težak za čuvanje, agilan i pokretan, pravio je prodore po oba krila, često menjao stranu i zbunjivao protivnika. Ljudi sa strane imaju pogrešan utisak, samo mi igrači znamo koliko je Zlatko bio važan šaraf u ekipi. Kada takvog igrača imate u špicu, onda je i vama iz veznog reda znatno lakši posao. Svesni ste da uvek imate rešenje u kontranapadu kad treba da se oslobodite lopte ili da promenite stranu. Gurnete je napred i znate da će Zlatko sigurno da je stigne i da napravi problem protivniku. Pogledajte televizijske špice u kojima se vrte najvažniji golovi u istoriji jugoslovenskog fudbala, tu ćete videti gol Ljube Radanovića u Splitu protiv Bugarske i moj gol u Veroni protiv Španije. Šta mislite, ko je namestio te golove?“
BONUS VIDEO Veliki Dijego Armando Maradona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar