Stanojević stabilizovao Partizan, ali otvorenih pitanja je mnogo

Četvrti trenerski debi Aleksandra Stanojevića na klupi crno-belih ponovo je bio pobedonosan, ali je dešavanja na stadionu Čair neophodno posmatrati hladne glave. Posle sporazumnog rastanka sa Sašom Ilićem, koji je podneo ostavku nakon sumornog niza od čak sedam poraza u dvanaest ligaških kola i debakla protiv Čukaričkog (0:2) prethodnog vikenda, ekipa je dobila preko potreban pobednički impuls. Ipak, linija koja deli ozdravljenje od pukog spleta srećnih okolnosti u Nišu bila je izuzetno tanka.

Suočen sa činjenicom da je pre meča odradio svega dva treninga, Stanojević je povukao poteze koji svedoče o trenerskom pragmatizmu i gašenju požara u hodu. Pre svega, ekspresno je ukinuo suspenziju Dembi Seku i vratio ga u startnu postavu, stavivši rezultat ispred klupske discipline koja je skupo koštala njegovog prethodnika. Odbrana je dobila preko potrebnu visinu vraćanjem Stefana Milića na štopersku poziciju, dok je pomeranje Uroša Miladinovića u srce veznog reda, u tandemu sa čvrstim Idrisuom Babom, rasteretilo Milana Aleksića u ulozi ofanzivnog kreatora iza napadača Žea.

To je u prvih 45 minuta dalo željeni rezultat: Partizan je delovao organizovano, disciplinovano i taktički sinhronizovano, odigravši možda i najbolje poluvreme ove jeseni ne računajući duele sa Hetafeom. Inicijativa je krunisana u 31. minutu kada je Že sproveo odbitak u mrežu, da bi Stefan Milić pred odlazak na odmor glavom krunisao odličan korner Aleksića za vođstvo od 2:0. Činilo se tada da je šok-terapija uspela u punom obimu i da je povratnik doneo mir.

Međutim, realna ocena dometa crno-belih ne može se izvesti bez analize stanja u kome se nalazi domaći tim. Radnički se nalazi u znatno dubljoj krizi od beogradskog kluba. Sastav Nikole Drinčića prikovan je za pretposlednje, 13. mesto sa svega osam bodova, a poraz od Partizana bio im je peti uzastopni prvenstveni neuspeh. Drinčić raspolaže drastično skromnim igračkim kadrom, što je i sam priznao poručivši da bez temeljnog remonta na zimu ekipa nema šta da traži.

Da strukturni problemi nisu nestali dolaskom novog trenera, pokazalo se već u 47. minutu. Posle samo 120 sekundi u nastavku odbrana Partizana je kapitulirala: pukla je tranzicija po levoj strani, rezervista Mustafa je neometan probio bok, a Dušan Jovanović zakucao loptu u mrežu za 1:2 2.

Iako je Nikola Čumić u 67. minutu povisio na 1:3, drama nije izostala 2. Ispadanje rezerviste Zubairua u 74. minutu kaznio je Igor Ivanović, pogodivši same rašlje sa ivice šesnaesterca za 2:3.

Do poslednjeg sudijskog zvižduka strepelo se za pobedu protiv limitiranog domaćina. I sam Stanojević je na konferenciji iskreno priznao da ekipa prolazi kroz težak period, da automatizmi još ne postoje i da je čim je primljen rani gol ušla nervoza.

Podvlačeći crtu, niški trijumf je u srazmeri u velikoj meri bi splet okolnosti i direktna posledica nemoći Radničkog, dok se tek u naznakam može pripisati realnom taktičkom impulsu Aleksandra Stanojevića.

To ne znači da nema razloga za bar kratkotrajno zadovoljstvo i optimizam, već da je prerano slaviti kada je svetlo na kraju tunela i dalje prilično daleko.

Povoljan raspored u novembru (Zemun, Mačva, IMT i Kup duel u Valjevu, uz prijateljski meč sa PAOK-om) pruža novom šefu idealnu priliku da veže pobede i postavi osnove igre.

Ipak, trijumf u Nišu je samo kupio dragoceno vreme. Prava stabilizacija neće se meriti bodovima protiv fenjeraša, već sposobnošću Partizana da zakrpi poroznu odbranu i trajno zavedi red u svlačionici.