Partizan se raspada pred očima navijača: Uprava odlazi, ekipa tone, a Evropu više niko ne sme ni da sanja

Na njihovo mesto stigao je Rasim Ljajić kao predsednik kluba, dok su u rad bili uključeni i Predrag Mijatović, Danko Lazović... Osetilo se to i na tribinama, pa su navijači pohrlili da pozdrave ljude koji je trebalo da poguraju Partizan u pravom smeru.

Umesto toga, nešto više od godinu i po dana kasnije, u Humskoj će ponovo strepeti za budućnost, pošto će aktuelno rukovodstvo kluba otići nakon završetka revanš utakmice protiv Hetafea, i to iz nekoliko razloga.

Sve je počelo u periodu između dve sezone, kada je Predrag Mijatović podneo ostavku na mesto direktora zaduženog za sportska pitanja. Loša finansijska situacija dovela je do dolaska pojačanja upitnih kvaliteta, dok je na klupu sela legenda crno-belih, Saša Ilić.

Navijači su na krilima Ilićevog imena verovali da će uslediti fudbalska renesansa, i na momente su crno-beli na terenu zaista delovali možda ne toliko dopadljivo koliko ubojito, o čemu svedoče četiri pobede u kvalifikacijama za Ligu konferencije, po dve nad Unom Štrasen i Tobolom.

Ali, u samo nekoliko dana, sve ono dobro što je postojalo u naznakama doživelo je krah, te je utisak da će ovo biti veoma duga sezona za navijače Partizana.

Zašto?

Crno-beli su u Superligi Srbije krenuli, blago rečeno, katastrofalno. Odigrali su pet utakmica, osvojili četiri boda, uz poraze od IMT-a u Humskoj (2:1), Radničkog iz Kragujevca takođe u Humskoj (2:1) i u Lučanima od Mladosti (3:1), uz jednu pobedu, nad Mačvom (3:1), i remi sa Zemunom na otvaranju sezone (0:0).

Ako na to dodamo i činjenicu da je, nakon sasvim solidnih 80 minuta igre, Partizan primio dva gola od neubedljivog Hetafea i poražen u predgrađu Madrida 3:1, te će u Humskoj narednog četvrtka imati gotovo nemoguć zadatak da se plasira u Ligu konferencije (potrebno je da meč dobije sa najmanje tri gola razlike, ili sa dva, nakon čega slede produžeci i eventualno penali).

U međuvremenu, počele su da isplivavaju i brojne kontroverze, pa je tako Saša Ilić iz ekipe odstranio Ibrahima Zubairua, jednog od najvažnijih igrača tima, zbog kršenja klupske discipline, dok je drugi važan šraf, i igrač koji je ovog leta otkupljen od Torina, Demba Sek, takođe apostrofiran kao neko ko je pravio ozbiljne probleme.

„Sek je takođe kasnio na trening. To su dvojica igrača koji su, otkad sam ja ovde, najviše problema pravili. I jednom i drugom je bilo oprošteno. Međutim, kada se to ponavlja… Ovo je poslednja opomena za Zubairua“, poručio je Ilić kada je u pitanju status dvojice fudbalera.

Da situacija ne ostane na tome pobrinuo se sam Sek, koji je posle poraza od Mladosti poručio da „on nije problem“:

„Kada kažu da sam zakasnio na autobus kojim sam išao na aerodrom pred utakmicu protiv Hetafea, nemam šta da kažem na to. Izvinio sam se i tu je priča završena. Ali reći da sam pobegao sa priprema pre utakmice je zaista velika laž. A to da sam ja problem u svlačionici je velika laž“, poručio je fudbaler preko društvenih mreža.

Jasno je da postoji veliki problem na relaciji Ilić – Sek i Zubairu, a problem za crno-bele je što se to sve dešava u smiraj prelaznog roka, kada će, u situaciji u kojoj ionako kubure sa novcem, a plasman u Ligu konferencije spada u domen teorije, teško pronaći zamene koje bi mogle da ekipu podignu na nivo dostojan borbe makar za drugo mesto na tabeli Superlige.

No, iz ove perspektive i to deluje kao ozbiljno težak zadatak, s obzirom na to da će, ako se ovakva forma nastavi, Partizan doći u situaciju da već u septembru mora da juri nizove pobeda kako bi se uopšte vratio u borbu za plasman u Evropu. Mada, iz ove perspektive, ni borba za opstanak, što je do ove godine bilo nezamislivo, ne deluje toliko nerealno.

Pogotovo što će u naredna tri kola crno-beli imati, blago rečeno, težak zadatak – uvek motivisani OFK Beograd, pa utakmicu protiv Crvene zvezde na stadionu „Rajko Mitić“, i onda meč protiv Vojvodine u Humskoj.

Ne izgleda svetlo nad stadionom u Humskoj... Na upravi – novoj ili staroj – jeste da se trgne i proba da podigne ekipu, jer bi ova sezona veoma lako mogla da ostane upamćena kao ubedljivo najgora u (ne samo) novijoj istoriji Partizana.

Uostalom, njen početak to već jeste – pitanje je samo da li će tako i nastaviti.