0
Slovenija prilika da se vade fleke.
Srbija je doživela poraz na startu Lige nacija od nezgodne i opasne Norveške rezultatom 1:0, a iako nema razloga da se pali baš crveni alarm uzevši u obzir sve okolnosti, elemenata za brigu ima dovoljno.
PROČITAJTE JOŠ
Srbija nije izgledala loše na „Marakani“ i može se reći da nije zaslužila po prikazanom da izgubi, ali pojedini momenti u igru pred pozorišnom i malobrojnom publikom ostavili su neka pitanja otvorenim.
Statičan početak energetski ispražnjenih „orlova“ i uspavanka na terenu kao da je pogodovala vrlo agresivnim i motivisanim Norvežanima da Srbiju uhvate u zamku i surovo kazne za loš pristup igri. Velika šansa Erlinga Holana, koju je nova superzvezda Mančester sitija olako propustila, nije bila alarm za buđenje našem timu, pa je ubrzo usledila i kazna.
Brza kombinacija iza leđa sporoj odbrani, koja je samo pogledom posmatrala kako se Holan zaleće u srce kaznenog prostora i zakucava loptu u mrežu, samo je potvrdila početni utisak o energiji čete Dragana Stojkovića. Tek tada se ekipa probudila i povređen ponos kao da nije dao mira da se u “stelt modu” odigra do kraja, pa smo videli naznake igre zbog koje gajimo visoke ambicije u Kataru.
Solidna partija do kraja nije pretvorena u pogodak, a ni suđenje nam nije išlo naruku. Međutim, nekoliko stvari upada u oči. Pozitivno je to što Srbija u kontinuitetu uspeva da stvara prilike i mogu se videti sve ideje i dobitne formule iz kvalifikacija, ali gola nema praktično već tri meča.
Od pogotka Aleksandra Mitrovića u završnici sa Portugalom, Srbija je u naredna tri susreta odigrana ove godine tresla mrežu rivala samo jednom i to je bio autogol u pobedi protiv Mađarske. Protiv Danske je to izgledalo prilično loše (0:3), dok protiv Norvežana nije bilo dovoljno koncentracije.
Napad je u ovom trenutku nešto što verovatno ne treba previše da brine, s obzirom na kalibar napadača koje imamo. Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović, koji je izostao, dokazana su klasa, ali ne bi bilo dobro da se ovakav niz nastavi i stvori nepotrebna nervoza i pritisak.
Defanziva je već druga priča. Iako je selektor više puta isticao da ovaj tim igra napadački fudbal, lakoća sa kojom rivali stvaraju šanse i četiri gola u susretima sa skandinavskim ekipama uz još dosta prilika nisu ohrabrujući podatak pred susret sa Brazilom na Mundijalu.
Rebus sa odbranom Piksi nije rešio do kraja ni kroz kvalifikacije, jer nije uspeo da pronađe idealnu kombinaciju štopera, a šansu je protiv Norveške dobio i Strahinja Eraković.
Zbog sistema igre sa tri centralna defanzivca bitna je i uloga krilnih bekova, a Filip Kostić je bio vidno ispražnjen posle naporne sezone, pa je po njegovoj strani pao i gol. Zato će defanziva biti segment na kojem će Piksi sa svojim timom morati dodatno da radi.
Ipak, vremena ima dovoljno. Iako je Piksi shvatio Ligu nacija prilično takmičarski, barem prema izjavama koje je davao, izostanak nekog ozbiljnijeg rezultata nikoga neće potresti. Zato je verovato ovaj kao i septembarski ciklus najvažnije da se dobro rasporedi minutaža nosiocima koji dolaze posle napornih sezona i da se testiraju neke varijante, a da ono glavno ostane za Svetsko prvenstvo u Kataru.
Uostalom pobednički mentalitet ovog Piksijevog tima i hemija koja je stovrena dovoljno su čvrste garancije, da su prethodnih nekoliko mečeva samo posledica okolnosti i zgusnutog kalendar, i da ćemo prave „orlove“ gledati kada bude bilo najvažnije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
