0
Koliko treba da se podigne euforija, toliko treba i da se dođe u stanje kolektivne depresije kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Srbije, u bilo kom pojavnom obliku.
Od junačkog plasmana na Svetsko prvenstvo, preko kukavičke smene Slavoljuba Muslina i normalnim rečima neopisivog postavljanja Mladena Krstajića na poziciju selektora, atmosfera oko „Orlova“ se stalno nabija tenzijom i negativnom energijom, kao po nekom pravilu.
PROČITAJTE JOŠ
Krstajićev mandat je „pojeo“ Srbiji kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, pa su sve karte bačene na baraž, u kom je prvi protivnik bila Norveška, ali je celokupnu akciju odložila pandemija koronavirusa.
Od marta do oktobra su trajale pripreme i vredele su. Ljubiša Tumbaković je kreirao briljantnu postavku za meč u Oslu i potpuno nadmudrio kolegu Larsa Lagerbaka, što je bilo dovoljno samo da Srbiju dovede na korak od Evropskog prvenstva.
Treba napraviti još jedan – protiv Škotske, koja je uspela da eliminiše ekipu Izraela u drugom polufinalu.
Srbija se u celokupnoj situaciji suočila sa fudbalskim paradoksom, s obzirom na to da istovremeno igra praktično dve sezone Lige nacija – jedna će biti okončana finalnim duelom baraža, a druga je startovala i pre meča sa Norveškom.
Ako se uzme u obzir da je plasman na Evropsko prvenstvo ultimativni cilj koji nije bio dostižan već dve decenije, sasvim je jasno šta je prioritet za Srbiju u ovom trenutku.
Jasno, onome ko želi da mu bude jasno, kao što je to trebalo da bude i u mečevima protiv Rusije i Turske uoči duela sa Norveškom, s obzirom na to da su to bile jedine prilike da se uigra ekipa i pronađe pravi sastav za ključnu utakmicu.
A do nje je Srbija došla u prethodnom „sazivu“ Lige nacija, odnosno u Ligi C, čiji je bila član i u kojoj je odmeravala snage sa ekipama nižeg renkinga u vidu Rumunije, Crne Gore i Litvanije.
Srbija je taj krug završila bez poraza, sa četiri pobede i dva remija, te na taj način izborila priliku za baraž, ali istovremeno i promociju u Ligu B, gde je čekaju, odnosno već su je sačekali, ozbiljniji rivali.
Da li vredi juriti nekakav plasman više u Ligi nacija? Izvesno je da ne, pogotovo u ovakvim okolnostima i uoči prilike da se doživi uspeh zamišljan već 20 godina.
Samim tim, loši rezultati, porazi, remiji Srbije u tom takmičenju UEFA koje nije, a gotovo sigurno nikada i neće dostići prestiž smotrama najboljih evropskih i svetskih timova, ne bi trebalo da bude veći alarm među ljubiteljima srpskog fudbala.
Naravno, ukoliko su oni svesni toga šta se sve trenutno igra i za šta, kao i činjenice da bi Srbiji opet, u slučaju neuspeha u nekim budućim kvalifikacijama, bilo lakše da dođe do eventualnog baraža ukoliko ispadne u Ligu C.
I to neće biti drama, naprotiv, ako već ne može da se ide na prvo mesto i pokušaj za plasman u Ligu A, izvesno je da je vraćanje u niži rang takmičenja i suočavanje sa slabijim protivnicima daleko bolji recept od trošenja resursa na nešto što možda može da bude, a i ne mora ništa da znači.
Dakle, selektor Tumbaković je na vreme, realno i racionalno procenio okolnosti, po dolasku na klupu Srbije je jasno rekao da je baraž cilj ove generacije i da sve snage treba usmeriti na to.
Pa i svesno žrtvovati neke utakmice, ne bi li se za „ono pravo“ pripremila prava postavka koja će moći da donese pravi uspeh, a plasman na Evropsko prvenstvo bi to svakako bio.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
