Napravio senzaciju veka u Hrvatskoj, ispisao istoriju Slovenije i ne beži od sukoba: Selektor sa neviđenom kolekcijom preti Srbiji

Ime Matjaža Keka je neraskidivo vezano sa uspesima Slovenije u poslednjih 15 godina. On je selektor koji je uspeo da odvede Sloveniju i na Svetsko prvenstvo (2010. godine) i na Evropsko prvenstvo (2024), a zanimljivo da je i Srećko Katanac uspeo to da uradi godinama ranije. Kek je stigao i do velikog uspeha po povratku na nacionalnu klupu.

Kek je sa uspehom vodio mlađe kategorije Slovenije do 15 i 16 godina nakon što su mu date odrešene ruke. Sin je bivšeg fudbalera koji je posebno vezan za Maribor u kom je rođen i proveo najveći deo fudbalske karijere, a kasnije očekivano i trenerske, preuzeo je Sloveniju prvi put 2007. godine.

Usledila je prava fešta u Sloveniji kada je uspeo da je odvede na Mundijal do te mere da su po gradu na nekoliko mesta bili izloženi dresovi i specijalna izložba zbog ovog velikog uspeha.

Ipak, nije uspeo da odvede Slovence na EURO 2012, pa je u dogovoru sa Savezom odlučio da se povuče. Tada ga je nasledio Slaviša Stojanović koji će kasnije biti i trener Crvene zvezde.

Kek se otisnuo u Saudijsku Arabiju i vodio Al Itihad (za koji 10 godina kasnije igraju Benzema, Fabinjo, Ngolo Kante, Luiz Felipe i Žota), a onda i Rijeku pet godina i u tom periodu uspeo da osvoji jednom hrvatsko prvenstvo (prekinuo dominaciju Dinama) i dva puta Kup.

Znao je tada da se pokači sa Upravom kako bi osigurao timu mir i da bi sve bilo pod konac. Pokazao je karakter i uvek je tražio igrače koji žele da se dokazuju. To osvajanje prvenstva Hrvatske je bila najveća senzacija u 21. veku tamošnjeg fudbala.

Vratio se na mesto selektora 2018. godine, odveo Slovence do B divizije Lige nacija i na Evro.

Kek je poznat kao fudbalski genijalac, ali i kao pasionirani ljubitelj džeza, roka i klasične muzike. Ima više od 12.000 gramofonskih ploča, a obožava Džona Koltrejna i Majlsa Dejvisa. Uz to voli da pije kvalitetna vina, a u jednom periodu života se okušao i kao DJ na radiju, te kao komentator zbog čega izuzetno dobro razume novinarsku poziciju.

"Srećko Katanec je uspeo selekciju da odvede na oba turnira, uz dužno poštovanje prema generacijama pre, ja sam zadovoljan da nam je uspelo i to na jedan impresivan način. Zašto ne bi moglo da se prođe dalje? Može se igrati protiv svakog, ali se i može stradati protiv svakog. Tako da, ako nisi na tom nivou spreman u svakom segmentu fudbalske igre, možeš biti lako kažnjen i brzo dolazi otrežnjenje", rekao je Kek u najavi turnira.

Ipak, nakon remija sa Dancima (1:1) shvatio je da će meč sa Srbijom biti sve ili ništa.

"Niste mi verovali da su ovo posebni igrači. Na neke je uticala atmosfera, emocije su velike, trebalo je da realizujemo neke šanse već u prvom poluvremenu. Janžin gol nas je nagradio za sve što smo dali na terenu. Poštujem sve koji su navijali za Sloveniju, atmosfera je bila fantastična, mislim da smo zaslužili ovaj bod", nema nikakvu dilemu Kek.

Godinama ga bije glas da je strog, ali on ističe da ništa ne bi promenio kod sebe. Vrlo dobro poznaje balkanski mentalitet.

“Jesam li strog? Gledajte, ako želiš neku disciplinu, hijerarhiju, onda si uvek strog. Ti samo želiš red. Jer, svakog 15. u mesecu kad su išli u banku, kad su dobijali premije, nagrade, onda trener nije bio strog. Bilo je dobro uzeti bodove, igrati dobro, biti u Evropskoj ligi, osvojiti prvenstvo i tako to. Promenio sam se kao trener, a to mi govore ljudi oko mene. S godinama gledaš na neke stvari drugačije. Igrači su u dobroj komunikaciji sa mnom i sigurno da ja, evolucijski, nisam isti kao pre 10 godina. Ponekad su moj gard i karakter zahtevali sve to zajedno. Vrlo lako se na našim prostorima poleti. Vrlo lako se misli da neko može da iskoči iz sistema. Na ovim prostorima vrlo teško pronađeš pojedinca od koga sve zavisi. Moraš imati kvalitetne pojedince, ali može nastati problem ako se ne poštuje komunikacija, hijerarhija, disciplina", rekao je Kek za "fiuman.hr".

U istom intervjuu je u jednom trenutku govorio o sebi u trećem licu. To je pokazatelj čoveka koji zna da se "izvuče" iz sopstvene perspektive i može da pogleda stvari objektivno.

"Ponekad smo znali da se gadno zakačimo s vodećim ljudima u klubu (Rijeka prim. aut.), prodati igrača odmah ili sačekati još koju utakmicu, ali rekao sam, ljudi koji su bili odgovorni za to, a ja nisam, to su uvek radili drugi ljudi i uvek su pronašli dobre igrače, napravili dobar posao. To su uvek bili igrači koji žele da se vrate u karijeri, koji su gladni fudbala, dokazivanja, uspeha, kojima je to prilika. Ponekad treba biti pragmatičan. Kad prihvatiš tu ideju, onda ti je posao bliži. Dobro smo to sve radili. Cifre koje smo dobijali za igrače su rasle. Pratio sam razvoj jednog Andreja Kramarića, divota je bilo raditi s takvim igračima. Mogao bih sad da nabrojim sigurno 30-40 igrača koji su se razvili, s kojima mi je bilo uživanje da radim. Bilo je igrača koji su bili nezadovoljni, koji nisu uspeli da se probiju, koje možda trener nije video. A trener je tada bio Matjaž Kek. Ali, to se događa. Ne možeš uvek da pogodiš s igračima. Nisam ja najpametniji i ne vidim sve. Čovek sam i grešim, ali kad si samokritičan, objektivan, nije teško to priznati", poručio je jednom prilikom.

Nije mu strano da dobija crvene kartone samo zbog toga što uvek staje iza svojih igrača. Njegova fudbalska filozofija se zasniva na tome da uvek i svuda brani svoje igrače. Istakao je da ima i svađa i u reprezentaciji, ali da je to normalno. Uvek su to dobro sakrivali.

Srbija sada mora to da ogoli i iskoristi svaku, pa i najmanju manu Slovenaca.

Uostalom, sve ovo što smo nabrojali daje razloga Slovencima da veruju u pobedu, a Srbija može na to da pusti samo čuvenu pesmu Majlsa Dejvisa ("So What?").

Pa šta?!

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

Foto: Promo

BONUS VIDEO Dušan Tadić posle poraza od Engleske