Tužna sudbina nekada najbolje u Jugoslaviji: "Oni vrte milijarde, a meni ni..."

Danas, međutim, životna priča Marije Matuzić izgleda potpuno drugačije. Karijera je odavno završena. Umesto sportskih terena i aplauza sa tribina, svakodnevicu provodi radeći razne poslove i boreći se za život.

Iako skromna i tiha, sama priznaje da joj nije lako da prihvati činjenicu da sport, kojem je posvetila gotovo ceo život, nije doneo sigurnost i stabilnost nakon završetka karijere.

Fudbal je počela da igra kao devojčica u rodnoj Dugoj Resi. Tada, sa dečacima, nije ni znala da postoji ženski klub. Sa 12 godina, kao najmlađa od šestoro dece i iz siromašne porodice, odlučila je da ode u Zagreb. Ubrzo je zaigrala za tamošnji klub Loto. Usput je trenirala i rukomet.

Igrala je za ŽNK Zagreb, a 1978. prešla u GNK Dinamo Maksimir, gde je 1986. radila i kao trener. Za Jugoslaviju je odigrala 14 utakmica, a za Hrvatsku reprezentaciju 20.

U karijeri je odigrala oko 1500 utakmica, a približno toliko puta tresla je i mreže. Znala je da postigne po pet ili šest golova, a nezvanično je proglašena najboljom na svetu 1993. godine.

Nakon karijere, izgubila je posao u HNS-u i počela da radi u ustanovi za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom URIHO iz Zagreba.

„Ja samo od fudbala nikada nisam mogla da živim, ma mogu da kažem da nisam ništa zaradila. Kada sam izgubila posao, reprezentacija mi nije htela ni pomoći da nađem novi i tada sam ih prozivala po novinama. Tako da se ja, posle toliko igranja, nisam ni oprostila od reprezentacije, odnosno nisu mi priredili oproštajnu utakmicu.“

„Nikad me niko nije pitao treba li mi nešto. Tolike milijarde obrću, a nisu mogli da mi pronađu jedan adekvatan posao da ne moram da ustajem u četiri sata ujutru, da nisam na normi. A dala sam sve živo. Šta još treba da uradi jedan igrač da bi od njih nešto dobio? Ponekad me tako stisne u srcu pa se pitam čemu sve to. Ali opet, ja sam vesela osoba“, izjavila je.

Matuzić je osvojila preko 20 prvenstava, a početkom osamdesetih odbila je da ode u Italiju.

„Italijani su 1980-ih bili ludi za mnom. Nudili su mi auto, vilu. Nisam htela. U Jugoslaviji se dobro igralo, ali nije bilo para. Igrale smo s ljubavlju, iz gušta. Sad bih potpisala da mogu da se vratim u to doba“, ispričala je jednom prilikom.

BONUS VIDEO Aleksandar Mitrović 19 utakmica - 19 golova