Maradona je našao najlepše u nama - kulturu, sport i čoveka

Među stanovništvom država koje su naginjale ka crvenom ideološkom momentu, velika Jugoslavija je uživala veliki ugled i bila saveznik u pokušaju da se određeni način društvenog života ostavi netaknutim od strane rastućeg globalizma.Sve bratske Kube, svi nesvrstani, bliži i dalji, imali su svest o značaju Jugoslavije i svega što se na njenoj teritoriji stvara, od kulture do sporta, pa i posebnog načina ponašanja.Posledično tome, Srbija je raspadom velike države ostala osnovna naslednica celog narativa kreiranog oko jugoslovenske ideje, pa je negde i zbog toga održala prizvuk države bliske slobodarskom svetu.Taj svet je Dijego Maradona najviše voleo i u njemu je našao Srbiju za sebe.Nije izvesno da je 22-godišnji Argentinac, najskuplji igrač sveta za 1982. godinu, plaćen pet miliona funti (!?), po postizanju dva gola za Barselonu mogao da pretpostavi da će se dvadesetak godina kasnije vratiti na adresu Ljutice Bogdana 1.Emir Nemanja Kusturica, nekada jugoslovenski, kasnije sarajevski, na kraju srpski, ali pre svega čovek celog sveta prepoznao je u Maradoni likove iz njegovih filmova koji su prikazivali ljude potekle iz nemaštine, iz bede, sa ivice, ali i mnogo duha, emocija, patnje, sreće, punoću praznine i ispraznost izobilja...

Prepoznao je nekoga od nas. Iz našeg komšiluka.A Dijego je znao ko je i odakle je. Da je imao ideju samo da svojoj majci kupi kuću novcem od fudbala, a ne da postane najbolji fudbaler svih vremena i da je jedan sat na njegovoj ruci uvek pokazivao vreme u njegovoj kući.U njoj je Maradona i primio Kusturicu, zajedno sa celom ekipom. Širok osmeh i čvrst zagrljaj. Oči koje se smeju, dečačka iskrenost i istinska sreća jer je znao da je on čovek sličan njemu. Čovek koji zna šta je rat."Dao sam taj gol Englezima... To je bio gol za sve naše mrtve. Igrali smo za njih. Mnogo njih je umrlo zbog Britanaca. Evo, Amerikanci su dozvolili Jugoslovenima da se ubijaju jer nije bilo nafte, da je bilo, oni bi izvršili okupaciju. Zato su upali u Avganistan, gde ubijaju", govorio je Maradona."Odavde, odavde sam je šutnuo. Bilo je komplikovano, golman je imao više od dva metra. Gle, gle, ovako i lopta ide u gol..."Maradona je 2005. godine stigao u Beograd. Raspitivao se ko je porušio one zgrade u ulici gde je stalno gužva, a na srpskoj "Marakani" je još koji put zatresao mrežu, pritom odigravši glavomet sa prijateljem - Kusturicom.Reditelj je uzvratio gostoprimstvo u srpskoj prestonici, a Maradona je stekao utisak svog, bar sudeći po načinu na koji se javljao i prolaznicima na ulici. Kao u svom Buenos Ajresu, u svom Fjoritu.https://youtu.be/dvzubwhQCNwIz svega, izrodili su se dokumentarni film i legendarna pesma koja je u najkraćem napravila sumblimaciju Dijegovog života.Toliko jednostavnog, iskrenog, naivnog, dečijeg, zaljubljenog života tokom čijeg kasnijeg toga se, posle predstavnika srpske kulture susreo i sa verovatno najuspešnijim reprezentom srpskog sporta svih vremena.Penzionerski dani su Maradonu usmerili na praćenje sporta, više nego praktikovanje, pa je vremenom na dnevni red stigao i tenis.Oduševljen rezultatima Novaka Đokovića, Dijego je poželeo da ga upozna, a prilika za to se dogodila u Londonu, pre svega nešto malo više od decenije.I ponovo... Iskreni zagrljaj, još iskreniji osmeh, još evidentnija sreća. Maradona je prepoznao u Novaku nešto slično sebi, nešto blisko, talentovano, uspešno, buntovno, osvetnički..."Novak mi je pričao da je trenirao po mestima gde padaju bombe, pa je morao ići trenirati na druga mesta. Ako bombe padaju levo, on trenira desno. To mi je bilo neverovatno i to uvek pričam s velikim ponosom".Novi susret se dogodio u Dubaiju, mestu gde je Maradona našao svoj, verovatno poslednji mir u životu. I opet, red tenisa, red "kocki", pa red driblanja teniskom lopticom.https://youtu.be/r3LMsaXwUr0I opet mnogo, mnogo smeha. I zajebancije.U jednom od Emirata Dijego je sreo i treće najbolje iz Srbije, uz kulturu i sport. Sreo je čoveka."U naš tim je došla Dijegova devojka. Odlična je fudbalerka, igra plejmejkera, što bismo mi rekli "desetku", baš kao i Dijego. On je dolazio na naše treninge i, malo-pomalo, počelo je druženje", govorio je Bojan Dulović, fudbalski trener iz Šapca, svojevremeno majstor fudbala na petoparcu i aktuelni pečalbar u Dubaiju.Od druženja to toga da mu je Bojan kao lični trener pomogao da skine 25 kilograma prošlo je manje od šest meseci, a više od toga Maradona je cenio opet nešto sebi blisko..."Kaže da smo slični kao narodi, tako mi objašnjava svoj odnos prema Kusturici, Novaku, Srbiji uopšte", govorio je Bojan.

Treninzi, druženja, rođendani, proslave i opet, zajebancija. To je bilo sve što je trebalo Maradoni, a društvo je našao u momku iz Šapca, omogućivši mu da ostvari snove svakog dečaka rođenog u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, svetu.Ali, nije svako mogao da upadne u oko Maradoni. Opet su tu ulogu odigrale okolnosti u kojima je jedan dečak iz Srbije odrastao i činjenici da je morao da ode iz svog zavičaja da bi obezbedio porodicu.Kao što je Dijego sanjao da ode u Primeru kako bi svojoj majci kupio kuću.Rezultat svega je da je Maradona u svoj dom primio i jednog srpskog novinara, Nemanju Đorđevića, zagrlivši ga jednako kao Kusturicu i Đokovića...Znao je odakle dolazi i znao je šta znači biti Srbin, nešto kao simpatizer ideologije Če Gevare i Fidela Kastra u modernom svetu i učinio mu čast kakvu nisu dobile ni mnoge njegove kolege sa "većom" reputacijom.Zbog svega, Srbija ima na čemu da žali, ali i da se ponosi činjenicom da je Dijego Maradona, najbolji fudbaler svih vremena, bio njen prijatelj. Iskreni prijatelj one prave, napaćene, iskrene, talentovane, domaćinske, pravične, prkosne, dostojanstvene, hrabre Srbije.Baš one koju je našao za sebe i zavoleo.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram