Rozario, Santa Fe, Argentina. Godine 1987, 24. juna, Horhe Mesi i Selija Kućitini dobili su svoje treće, od četvoro dece. Tog dana rođen je Mesi, igrač koji je u nedelju osvojio titulu prvaka sveta, trofej koji je beskrajno želeo jer je znao da će ga u Argentini staviti u red besmrtnih i rame uz rame sa veliki Dijegom Maradonom.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Sumnjali su uvek u tom malog, krhkog dečaka, mislili su da zbog sitne građe nikada neće moći ozbiljno da igra fudbal, ali Leo nije mislio tako. Pomešane italijanske i španske krvi, “dorađene” argentinskim podnebljem, nisu mu dozvolile da se preda, baš kao što se nije predao u poslednjem pohodu na titulu prvaka sveta.
PROČITAJTE JOŠ
Pisati šta je sve Lionel Mesi osvojio u klupskoj karijeri nije potrebno, rušio je rekorde, osvajao trofeje, fudbal podigao na nivo umetnosti, ali nekim čudom, Leu su pokušavali da prišiju i status luzera jer je gubio finala s reprezentacijom Argentine. A, kako da postaneš fudbalska ikona u ovoj zemlji ako se nisi “odužio zemlji”. Čak je jedan od kritičara Mesija bila i njegova majka, žena koju je grlio na travi stadiona “Lusail” posle trijumfa na Svetskom kupu.
Kada je Leo šesti put osvojio “Zlatnu loptu”, Selija nije krila oduševljenje, ali…
“Mi znamo, on zna, cela porodica zna da Leo duguje Argentini. Niko, ipak, ne želi više od njega da sa reprezentacijom osvoji Kopa Amerika ili Svetsko prvenstvo”, rekla je Selija 2019. godine.
Mesi je s Argentinom izgubio jedno finale na Svetskom prvenstvu, u Brazilu 2014, i poražen je u još tri finala Kopa Amerike (2007, 2015, 2016). Tada su krenule priče o “Mesiju gubitniku” koji nikada neće biti voljen kao Maradona.
Ali, Leo nije odustajao, 2021. godine u Brazilu konačno je skinuo teret s leda, osvojio je trofej Južne Amerike i to na najlepši mogući način, pobedom nad Brazilom (1:0).
Rasterećen posle trijumfa, jer ipak je nešto dao Argentini, imao je sledeći cilj, a to je bio još jedan napad na “Zlatnu boginju”, peti i možda poslednji u karijeri.
Tada se nametnulo i pitanje da li fudbal duguje Leu trofej, ako ga on već duguje Argentini. Za sve sto je učinio za ovu igru, za nivo na koji ju je podigao, za slavu koju joj je doneo.
Kada je Argentina poklekla u prvoj utakmici na Mundijalu u Kataru, i to protiv autsajdera Saudijske Arabije (2:1), mnogi su opet pomislili da nema ništa od titule prvaka sveta. I to ne da nema ništa od titule, već da li će Argentina i grupu da prođe. Briljantni Mesijev fudbalski um, imao je drugi plan.
Iskopirao je plan Dijega Maradone iz 1986. godine i sa ne tako velikim i moćnim timom osvoji Svetsko prvenstvo. “El Pibe” je tada sa skromnom ekipom, ali velikom radnicima, napravio podvig za pamćenje, a u ekipi su tada bili Horhe Valdano, Horhe Buručaga, Hektor Enrike, Serhio Batista… I
Mesi je vodio tim u kojem su svi radili za njega, a on je odigrao svoj najbolji Mundijal. Argentina je po vrednosti igrača bila tek 7. tim na Svetskom prvenstvu, skoro duplo jeftiniji od prvoplasiranih Engleza, Brazilaca. Jeftiniji čak i od Ronaldovog Portugala.
Ipak, Smireno, s osmehom na licu Mesi je gazio ka “Boginji”. Taj Osmeh nije skidao s lica i nije gubio glavu ni kada su Holanđani i Francuzi zapretili da mu opet sruše snove.
Kako je Mesi s dečačkim osmehom pomilovao i poljubio pehar kada je shvatio da je konačno njegov, a pre nego sto mu je dodeljen, slika je koja se ne može zaboraviti i slika koja pokazuje ogromnu ljubav Mesija prema fudbalu.
Zbog svih trofeja, majstorija na terenu, prekinutih godišnjih odmora da bi se još spremnije sačekala sezona, Leo je zaslužio ovaj trofej.
Fudbal se konačno odužio Mesiju, Mesi se odužio Argentini, a nama je dao zadovoljstvo da pogledamo jednoj od najboljih finala u istoriji Svetskih prvenstava.
Lionel Mesi sada može da nastavi da igra za svoju dušu i naše oči.
BONUS VIDEO Argentinci sa zastavom Maradone
