Kovačević: Bili smo bolji od Hrvata, bole izgubljene titule

Fudbal 28. maj. 202017:29 > 17:40
Podeli:
kovačević
Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Darko Kovačević, legenda jugoslovenskog i evropskog fudbala, svašta je u poslednjih godinu dana preturio preko glave. Od ostavke koju je podneo u Fudbalskom savezu Srbije, do ranjavanja u Atini početkom 2020. godine, i o svemu priča za Nova.rs.

Sa nekadašnjim golgeterom Crvene zvezde, Juventusa, Real Sosijedada, Olimpijakosa, sada savetnikom predsednika Olimpijakosa Evangelosa Marinakisa, samo bi o fudbalu komotno moglo da se priča tri dana. Kakva je to samo karijera bila, karijera jedna prave ubojite „devetke“.

PROČITAJTE JOŠ

Darko Kovačević je iz sunčane Atine, gde s porodicom živih punih 12 godina, odgovarao na pitanja Nova.rs, a takvom asu, praktično nije bilo potrebno postavljati pitanja, jer je unapred znao šta nas zanima.

U startu je „precrtao“ ono najaktuelnije koje zanima celu Srbiju i koje glasi: „Ko je pokušao da ubije Darka Kovačevića?“. Obrazloženje je da je istraga u toku i da želi isključivo o lopti da priča.

Ne zameramo, već krećemo da premotavamo film na njegovu klupsku i reprezentativnu karijeru, na žal zbog ispuštenih titula sa Real Sosijedadom i Juventusom, kao i na Mundijal u Francuskoj 1998. godine, gde su Hrvati uzeli bronzu, a Jugoslavija se posle Mijatovićevog lomljenja prečke i Davidsovog gola u 90. minutu, tragično vratila kući već posle osmine finala.

Kakva je trenutno situacija u Grčkoj, da li je koroni odzvonilo pod atinskim suncem?

„Jeste, manje-više sve se smirilo. Od 1. juna biće otvorene granice, a od 15. biće otvoreno apsolutno sve, život se vraća normalnim tokovima, kao i u Srbiji, kao i u svim zemljama Evrope. Bitno je samo da svi budemo zdravi, jer već dva, tri meseca, ne znamo gde nam je glava i šta je zapravo istina. Slušali smo savete doktora ovde u Grčkoj, strogo se pridržavali svega i zato je pandemija suzbijena na minimum, kao i u Srbiji“.

Foto: REUTERS/Alexandros Avramidis

Šta je sa fudbalom, kakva mu je sudbina? PAOK je kažnjen oduzimanjem sedam bodova, čime je vašem Olimpijakosu praktično servirana titula, mada u medijima provejava vest da se traži kazna za izbacivanje Olimpijakosa zbog nameštanja meča sa Atromitosom iz 2015. godine?

PROČITAJTE JOŠ

„Nastavlja se šampionat 7. juna, a mi već 10. igramo protiv PAOK. Kada su Španci počeli, onda moramo svi na terenu da završimo prvenstvo. Ma, to su gluposti, nema veze s vezom. Olimpijakos zaslužuje da bude prvi jer ima najbolju ekipu i brend je u grčkom i evropskom fudbalu. Igra redovno Ligu šampiona i Ligu Evrope. Kakav Atromitos i nameštanje, čiste gluposti. I da nisu PAOK uzeti bodovi, bili bismo prvi. Pedro Martins je sastavio sve kako treba, imamo najbolju ekipu u zemlji, sa mladim i iskusnim igračima“.

Uskoro će godinu dana kako ste napustili Fudbalski savez Srbije. Ostavku ste obrazložili kao moralni čin posle debakla „A“ tima u Ukrajini (5:0) i neuspehu mlade reprezentacije na Evropskom prvenstvu. Da li su to jedini i pravi razlozi ili ima još nešto da ste prećutali?

„Zaista je tako kao što sam rekao. Jednostavno, kada mlada reprezentacija ima kvalitetet da bude među četiri najbolje selekcije u Evropi, a ispadne već u grupi, onda sam osetio moralnu obavezu da podnesem ostavku na mesto sportskog direktora Saveza. Što se tiče seniorskog tima, mislim da je Krstajić trebalo da ostane“.

Poručili ste posle bruke u Ljvovu da Krstajić radi odličan posao, a ispraćeni smo s pet golova u mreži. Šta s ove vremenske distance imate da kažete na tu temu?

„Stojim iza toga da je Krstajić imao perspektivu. Radio je fenomenalan posao, uverio sam se u to gledajući kako radi na treninzima. Imao je i rezultate, ali se dogodila ta jedna utakmica kada su nas pobedili Ukrajinci. Moguće da je bilo propusta, doživeli smo taj debakl, ali selektora i trenera morate da istrpite, a to je u zemlji Srbiji sa devet miliona stanovnika, od čega su sedam miliona njih selektori, nemoguće. Takav smo narod, nažalost“.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Znači mislite da je Srbija pogrešila što je otpustila Krstajića i postavila Tumbakovića?

„Ne mislim da je greška angažovanje Tumbakovićana mesto selektora greška, jer ga izuzetno cenim kao vrhunskog stručnjaka, samo smatram da je Krstajiću trebalo dati još vremena. Držao je svlačionicu, atmosfera je bila odlična. Mora da postoji kontinuitet, da se istrpi trener, a ne da se svakih 10 meseci dovodi novi stručnjak. Mislim da je Srbija olako potrošila Krstajića, dok su Barselona i Real istrpeli Gvardiolu i Zidana i kasnije su bili nagrađeni za to, osvajanjem Lige šampiona. Pa i Mihajlović je napravio smenu generacija, ali nije otišao na Mundijal u Brazilu, posle čega je podneo ostavku“.

Rekli ste da cenite Tumbakovića i da je odličan strateg. Može li on da bude taj čovek koji će odvesti reprezentaciju na Evropsko prvenstvo posle 20 godina?

„Tumba ima iskustvo sa velikim utakmicama, zna da spremi ekipu. Imamo kvalitet, imamo igrače koji igraju u jakim timovima i ligama i sigurno da možemo da pobedimo Norvežane u Oslu. Kasnije da pred punim stadionom u Beogradu izborimo plasman na Evro. Nezgodni su Norvežani, tvrdi, njihov mentalitet je takav da ginu, da sve puca na terenu, ali imamo kvalitetniju ekipu. Mitrović, Matić, Tadić i ostali mogu da izguraju to kako treba“.

U čemu mislite da se krije ključ uspeha?

„Osim ovog što sam naveo da zavisi od Tumbakovića i igrača, bitno je da cela Srbija stane u fudbalere. Moramo da budemo ujedinjeni svi. Navijači, mediji, da se napravi pozitivna atmosfera oko reprezentacije, a posle kada prođu ti mečevi, neka se neko osudi ili pohvali“.

Miha je lav, nisam sumnjao u njega!

Foto: EPA-EFE/GIORGIO BENVENUTI

Pitali smo Darka Kovačevića kako komentariše sve ono što radi Siniša Mihajlović, koji se posle godinu dana žestoke borbe s akutnom leukemijom vratio na teren?

„Delio sam svlačionicu sa Sinišom. Miha je pravi vođa, nisam sumnjao u njega nijednog trenutka. Žao mi je što mu se sve desilo, ali on je borac, on je lav. Znao sam da će izaći kao pobednik i svaka mu čast na tome, drago mi je zbog njega“, odgovorio je Kovačević.

Bili ste akter poslednjeg evropskog prvenstva na kojem je učestovala Jugoslavija. Bilo je to 2000. godina i EP u Belgiji i Holandiji.

„Bio sam deo te priče i mislim da je vreme da ova generacija ponovi uspeh i da izbori plasman na završni turnir. Ali, bio sam deo i Mundijala u Francuskoj 1998. godine i za tim žalim, jer smo mogli daleko više. Više i od Hrvata koji su bili treći na svetu“.

Čime branite takav stav? Hrvati su imali strašan tim predvođen iskusnim Ćirom Blaževićem, zaslužili su na terenu tu čuvenu bronzu? S druge strane nama Srbima i dalje u glavi „zvoni“ Mijatovićeva prečka s penala i onaj čudan gol Davidsa u 90. minutu…

„Bili smo možda i bolji od Hrvata po kvalitetu. Imali smo jednog Piksija, pravog vođu, lidera na terenu, jednog Mijatovića, Jugovića… Nisu postojale slabosti u našem timu i mislim da smo komotno mogli do medalje, bili smo među pet, šest najboljih reprezentacija po kvalitetu. Na žalost nije nam se dalo. I dve godine kasnije smo imali dobar tim, ali opet je rezultat izostao“.

Foto: EPA PHOTO EPA/OLIVIER MATTHIJS/

Nedavno ste za italijanske medije poručili da „devetke““ izumiru, ali ste kao pozitivan primer apostrofirali mladog napadača Fjorentine Dušana Vlahovića. Može li on da bude vaš i Mitrovićev naslednik?

„Izdvojio sam Vlahovića, jer je naš i biće pravi igrač. Dečko ima 20 godina, Krle (Mladen Krstajić, p.a.) i ja smo baš pričali o tome da treba da se nađe u reprezentaciji, pošto je odskakao u mladoj selekciji. Fjorentina je prava sredina za njega, malo po malo je počeo da igra, ustalio se i počeo da postiže golove. Čuo sam da je takav karakter, da hoće da izgine za svaku loptu. E to je ono pravo, mislim da je to naša ‘devetka’ koja dolazi. Sigurno da će zajedno sa Mitrovićem biti oslonac reprezentacije“.

Vratimo se na vašu klupsku karijeru. Osvojili ste duplu krunu sa Crvenom zvezdom, kao i sa Olimpijakosom, ali su izostale titule sa Real Sosijedadom i Juventusom. Praktično ste ih imali u rukama, a onda ste ih prokockali…

„Te izgubljene titule sa Sosijedadom i Juventusom i dalje me bole. Pobedili smo Real na ‘Anoeti’ 4:2, bili najbolji tim gotovo cele sezone, i onda smo sve prosuli u poslednja tri kola. Neverovatno. Baš sam nedavno za španski ‘Mundo Deportivo’ poručio da patim za tim. Čak i kada pitate igrače Reala da li je Sosijedad zaslužio titulu u sezoni 2002/03, reći će vam da jeste. Igrali smo moderan fudbal, pod komandom Francuza Renalda Dunuea. Kad se samo setim, ja i Nihat tandem u špicu, iza nas Karpin, Aranburu, Ćabi Alonso. Strašna ekipa. Vodili smo 2:0 protiv Viljareala kod kuće, i primili golove u 91. i 93. minutu. Tu smo izgubili dva boda, posle smo izgubili u Vigu od Selte, Real je to znao da iskoristi, stigao nas je i prestigao. Za Juventus, šta da kažem ona čuvena kiša u Peruđi, Kolinino podbacivanje lopte i odluka da se igra. I dalje mi to nije jasno. Kolo pre kraja imali smo bod više od Lacija, ali smo izgubili od Peruđe 1:0, to mi je svakako najbolniji poraz u karijeri. Imali smo i 10 bodova prednosti, užas“.

Dejan Stanković; Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)

Sa Crvenom zvezdom ste osvojili duplu krunu 1995. godine. Kako vam se danas čine crveno-beli, šta mislite o Dejanu Stankoviću kao treneru početniku? Nasledio je Milojevića koji je igrao dve Lige šampiona i nokaut fazu Lige Evrope. Prevelik zalogaj?

„Deki možda nema iskustvo, ali je legenda i on zna kako funkcioniše Crvena zveda, zna kako klub diše. Igrao je u velikim ekipama, radio s najvećim trenerima današnjice i siguran sam da je naučio nešto od njih. Takođe, glava mu ‘radi dobro’ i može da bude uspešan trener, kao što je bio igrač. Kod njega nema kalkulacija, takav je bio fudbaler, teren je napuštao uvek natopljenog dresa, a to će tražiti i od igrača da padnu s nogu, preneće na njih da izgaraju. Mislim da je uprava pogodila sa Stankovićem. Počeo je da stiče iskustvo, okružio se dobrim ljudima, doveo je pomoćnike, sada je na nama zvezdašima da stanemo iza njega“.

Počeli smo priču s Grčkom, red je da s njom i završimo. Zbog čega ste izabrali da živite baš u Atini, osim što je okupana suncem, postoji li neki poseban razlog?

„Obožavam Grčku i grčki narod. Olimpijakos i Atina su mi u srcu zbog nekih silnih stvari koje su mi se izdešavale. Ta ljubav između mene i navijača Olimpijakosa, grčkog naroda, nikada neće prestati. To je neka posebna veza, sutra da odem negde drugde, opet ne bih mogao da zaboravim tu ljubav koju sam ovde dobio. Ostao sam po završetku karijere, evo 12 godina sam tu s porodicom i prelepo nam je. Naravno da nikada neću ni zaboraviti kako mi je klupski lekar Olimpijakosa spasio život, nakon što mi je na rutinskom pregledu konstatovano 98 odsto arterijskog začepljenja. Nisam osećao nikakve simptome, odradio sam normalno trening i on mi je posle toga saopštio. To ne mogu da zaboravim, kao i to što su grčki navijači i narod stali uz mene i zato će uvek biti u mom srcu“, završio je razgovor Darko Kovačević, jedna od poslednjih „dugih devetki“ jugoslovenskog fudbala.

Izbacili smo Arsenal, možemo i Vulvse

Grčki div je pred titulom u tamošnjem šampionatu, a paralelno beleži odlične rezultate u Ligi Evrope. Stigli su do polufinala gde su u prvom meču remizirali sa Vulverhemptonom (1:1), prethodno su napravili čudo i bacili na kolena Arsenal. Kovačević ima samo reči hvale o svom timu.

„Olimpijakos je tim koji može da iznenadi i pobedi svaku ekipu. Pokazali smo to protiv Arsenala, zašto ne bismo ponovili protiv Vulvsa. Imamo kvalitet i znanje, možemo daleko da doguramo u Ligi Evrope“, poručio je savetnik predsednika crveno-belih iz Pireja.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar