Maksimović za Nova.rs: Odbio sam Zvezdu, a bila je moj san

Momak iz Banje Koviljače rođen je za velika dela, ali mu ništa u životu nije palo s neba. Naprotiv! Nemanja Maksimović je uvek birao duži i teži put, a na kraju je bio adekvatno nagrađen, što potvrđuju i titule prvaka Evrope i sveta s mladom reprezentacijom Srbije.Na Mundijalitu na drugom kraju planete - Novom Zelandu 2015. godine, postigao je odlučujući gol protiv velikog i strašnog Brazila u 118. minutu, a u intervjuu za Nova.rs evocirao je uspomene na taj predivan momenat, dotakao se velike ljubavi Crvene zvezde, čiju je omladinsku školu prošao, dok je neizbežna tema bio Hetefe koji je hit La Lige i grabi ka Ligi šampiona.Koliko vas raduje „zeleno svetlo“ da se nastavi fudbal u Španiji, koja je bila jedna od tri najpogođenije zemlje sveta koronavirusom?„Premijer je dozvolio da krene da se igra 11. juna kada je zakazan derbi Andaluzije, sastaju se Sevilja i Betis. Ukoliko se nešto drastično ne promeni, a svi se nadamo da neće. Naravno da me raduje, jer svaki klub ima šansu da se na terenu izbori za svoju poziciju. Mislim da je tako najpoštenije, kao i da Španija daje sjajan primer, kao jedna od najpogođenijih zemalja, čini sve da se vrati sport. Dosad smo imali treninge u grupama od 14 igrača, a od ponedeljka nas očekuju normalni treninzi“.Tokom pandemije koronavirusa trenirali ste kod kuće, u kojoj meri će vam to olakšati povratak na teren?„Sigurno da nije isto kada ste dva ili tri meseca zatvoreni kod kuće i kada radite vežbe, naspram onog što radite kada je sve normalno. Klub nam je izašao u susret, obezbedio nam je sredstva za rad kod kuće, gde smo održavali formu. Svakako smo posle toga dobili četiri do pet nedelja da se spremimo na terenu za nastavak Primere“.

Pre dolaska u Hetafe igrali ste u Valensiji. Stiče se utisak da su mogli i morali više da vas istrpe i da bi im se vratilo. Ipak, paklena konkurencija u vidu majstora Pareha, Kokenala iz Arsenala, učinila je svoje i završili ste u predgrađu Madrida. Kako gledate na period proveden na „Mestalji“?„Velika škola iz koje sam mnogo naučio i zahvalan sam im na tome. Odigrao sam 21 meč, što i nije tako loše za igrača koji je stigao iz Kazahstana iz Astane, gde poslednjih šest meseci ugovora nisam ni igrao jer su znali da odlazim. U Valensiji sam naučio jezik i navikao se na španski fudbal, dolazak u Hetafe ispostavio se kao pun pogodak“.Hetafe je trenutno peti u Primeri, da li je Liga šampiona imperativ naredne sezone?„Ne nabijamo sebi pritisak moranja. Uživamo u svakom trenutku, svi u klubu su izuzetno opušteni. Na početku nam je bio cilj da osvojimo tih nekih 40 bodova što je dovoljno za opstanak. Uspeli smo u tome i sada guramo dalje. Verujte da su u predgrađu Madrida svi opušteni i ljudi i navijači i to nam samo olakšava posao. Eto, prošle sezone smo bili peti, to neko neiskustvo naš je koštalo da ostanemo bez Lige šampiona, a imali smo sve u našim rukama. Sigurno ostaje žal za neiskorišćenom prilikom".

Da li ste naučili lekciju, nećete ponoviti grešku? Peti ste, ali imate isti broj bodova kao Sosijedad koji je na poziciji koja vodi u Ligu šampiona, dok je trećeplasirana Sevilja udaljena samo bod…„Stvarno uživamo u svakom meču i idemo korak po korak, bez imperativa da nešto moramo. Mislim da je to pravi pristup. Ključ našeg uspeha je kolektiv, snaga kolektiva, nemamo zvezde, niko ne igra za sebe i za statistiku, već se borimo kao tim“.U Valensiji ste dobili šansu, dok se u Crvenoj zvezdi to nije dogodilo. Prošli ste omladinsku školu, ali niste dočekli debi za „A“ tim. Da li žalite zbog toga?„Kada sam bio u Zvezdi, to niije bila Zvezda kao ova sada. Drugačija su to vremena bila. U vrhunskom fudblau se dosta igrača izgubi u tranziciji prelaska iz omladinskog u prvi tim. To je normalno. Pre mene su iz moje generacije imali planove s bar tri ili četiri igrača. Pozvali su me na pripreme s prvim timom nakon što su čuli da ću da odem, ali sam odbio. I to je bio pravi potez. Jeste moja karijera išla čudnim putem, donosio sam neke čudne odluke, ali su se one uvek ispostavile kao dobre i prave. Otišao sam u Domžale, kasnije u Astanu s kojom sam igrao Ligu šampiona. Posle sam izborio transfer u Valensiju. Normalno da kao i svako dete u Srbiji, koje navija za Zvezdu ili Partizan, da mi je bio san da zaigram za Zvezdu… Na žalost, to se nije dogodilo, ali sam ostvario neki drugi san i zaigrao protiv Ronalda i Mesija u Primeri“.Nikada nije kasno da se snovi ostvare, možda se vratite jednog dana na „Marakanu“ i obučete čuveni crveno-beli dres?„Nikad ne reci nikad. Ko zna, čudni su putevi. Ono što je sigurno je da nikada ne bih došao u Zvezdu na kraju karijere čisto da bih došao i ostvario san. To nikako. Došao bih samo ukoliko mogu da pomognem klubu da ostvari neki rezultat“.U Zvezdi nisu prepoznali „biser“ koji su imali, dok ste u reprezentaciji pokazali sav potencijal. Prvo evropsko zlato 2013. godine u Litvaniji, a dve godine kasnije svetska kruna na Novom Zelandu. Sudbina je htela da budete heroj, da rešite finale. Odakle vam snaga za onaj trk u 118. minutu protiv Brazila?„Namesti se tako u životu, budete nagrađeni za rad i trud. Sve što mi se dešavalo u karijeri, ti bitni trenuci, došli su sami od sebe. Nikada nisam jurio ni za čim, sve dođe na svoje. Zahvalan sam na svemu. Krenuli smo turnir porazom, ali su onda stvari došle na svoje mesto. U četvrtfinalu sam dao odlučujući gol iz penala, imao sam samopouzdanje. Čim sam primio loptu i dao se u sprint, znao sam da ću postići pogodak. Jednostavno, imate taj osećaj. Dao sam sebi taj sekund i zamislio kako će izgledati situacija, koju sam kasnije rutinski rešio“ i postali smo prvaci sveta“.

Usledio je logičan tok stvari. Posle svih omladinskih selekcija, ustalili ste se u seniorskom timu. Može li Srbija preko Norveške do Evropskog prvenstva posle 20 godina?„Prošao sam taj neki normalan put od U18, pa sve do U21 reprezentativnih kategorija i stigao do „A“ tima. Ono što mi je pomoglo jeste što nisam išao na Mundijal u Rusiji 2018. godine“.Kako mislite pomoglo?„Sam taj neodlazak na Svetsko prvenstvo u Rusiji mi je dao vremena da se pripremim za dolazak u Hetafe, dolazak u Primeru. Posle toga sam se ustalio u seniorskom timu i zadovoljan sam što mi selektori ukazuju poverenje. Naravno da mislim da možemo na EVRO. Norvežani imaju sjajan tim s Holanom i Edegarom, ali smo kvalitetniji. Igra se na jedan meč i tu je sve moguće. Imamo realnu šansu da ostvarimo cilj koji čekamo punih 20 godina. Daj bože da prođemo Norvežane, a posle da pred punom Marakanom odradimo i to finale. Bitno je da nema opuštanja, svaki rival može da te iznenadi. Setimo se Ukrajine i onog poraza, kada smo primili pet golova. Da se to nije dogodilo možda bismo mogli i kroz kvalifikacije da odemo na Evropsko prvenstvo, ovako moramo kroz baraž, dok smo Ukrajincima dali šansu koju su iskoristili, da kao prvi iz naše grupe odu na završni turnir. Sreća, imamo drugu šansu i trudićemo se da je iskoristimo“, poručio je za Nova.rs rođeni pobednik, evropski i svetski šampion Nemanja Maksimović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram