Kako je Mesijev "poslednji tango" okončan u pogrešnim suzama VIDEO

Nismo pred Mundijal znali kada, ali smo bili sigurni da će Mesi plakati. Jer sportisti koji su pisali istoriju to rade kad je vreme da završe jedno poglavlje.

Plakali su Dirk Novicki na oproštaju od košarke, posle poslednje utakmice u Dalasu, Tim Dangan, zatim Ćavi, Inijesta, Frančesko Toti dok se opraštao od Rome, čuveni Đanluiđi Bufon, plakao je i Tom Brejdi... doduše, kad se prvi put opraštao, ne kada se vratio.

Niko od njih nije plakao zbog poraza, već zbog toga što su zatvarali gore spomenuto poglavlje života.

Stoga, bilo je jasno da će i Mesi svoju mundijalsku priču i "poslednji tango" zaliti jednim od tri tipa suza, a preostalo nam je da vidimo da li će to biti šampionske, nakon odbrane titule, posle koje bi poput pravog kauboja seo na konja i kao prvak sveta odjahao u susret sutonu, zatim one posle poraza, ali opet suze velikana koji je stao nadomak cilja, ili one treće koje verovatno niko nije priželjkivao - one koje dolaze iz nemoći, posle poraza za koji znate da ste zaslužili, ali ste svesni i da ste mogli - i morali da date mnogo više.

Nažalost, ljubitelji fudbala su svedočili utakmici posle koje je jedino moguće bilo da dođu one treće.

Zašto?

Kada je onom lucidnom asistencijom slabijom, desnom nogom pronašao Lautara Martineza i Argentinu doveo u predinfarktno stanje, nema ljubitelja fudbala koji nije pomislio da se crta finale u kom će Mesi ponovo "povući" Argentinu i odbraniti šampionsku titulu.

Umesto toga, usledio je blago rečeno debakl i epska sramota tada još uvek vladajućeg prvaka planete.

Ne rezultatski, jer je Argentina primila samo jedan gol, koliko igrački. Naravno, cilj opravdava sredstvo, i ko se još seća antifudbala Crvene zvezde na stadionu Sveti Nikola 29. maja 1991. godine protiv Olimpika iz Marelja? Ostalo je upisano da su crveno-beli osvojili titulu, ostalo se zaboravlja.

Problem je što je Argentina, sa sve Mesijem, Hulijanom Alvarezom, Encom Fernandezom, Aleksisom Mekalisterom i svim drugim zvedama koje ima u svom timu utakmicu protiv Španije okončala bez ijednog šuta u okvir gola za 120 minuta igre, uz jedan izblokiran pokušaj upravo Mesija, kada je pogodio Mikela Merina u glavu u završnici drugog produžetka, i udarac Đulijana Simeonea iz kaznenog prostora par trenutaka pre kraja koji je, umesto u mreži, završio visoko preko prečke i sa sobom odneo nadu Argentinaca da bi mogli do penala.

Poslednji zvižduk Slavka Vinčića doneo je Mesijeve suze, ali ne one pobedničke, ne ni one koje dođu posle poraza, bolne ali ponosne jer ste dali sve i izgubili od boljeg od sebe.

Ne, ovo su bile suze nemoći, suze ne poraženog, već gubitnika, suze na koje Mesi nije navikao, i koje ni on, ni Argentina nisu smeli da dozvole sebi.